Амерички радио: Вучићева употреба Путина

Поделите:

„То онда говори да је Србија нелојалан савезник Европе у целој тој причи”, оценио је саговорник РСЕ Александар Попов

За разлику од западних партнера, са Русијом је лакше разговарати о косовском питању. Ово би могло произаћи као закључак из објашњења које је изнео председник Србије Александар Вучић, након што је руском лидеру Владимиру Путину у телефонском разговору изнео виђење последњих дешавања на саверу Косова. Према Вучићевим речима, Путин је казао да помно прати ситуацију на Косову, да Србија може рачунати на помоћ Москве и да му је Србија најважнија на Балкану и у Европи. Како оцењују саговорници РСЕ, Вучић је разговором са Путином послао сигнал на две адресе: домаћој јавности, али и западним престоницама.

Председник Србије Александар Вучић рекао је да су га јутрос после телефонског разговора са првим човекм Русије критиковали због тога што је разговарао с Владимиром Путином, а да је његов одговор да ће разговарати са свима, као и да ће данас разговарати са председником Турске Реџепом Тајипом Ердоганом.

,,Мој посао је да штитим Србију и не занима ме одакле ко долази“, казао је Вучић. Током свог присуства војној вежби на Пасуљанским ливадама код Ћуприје, желео је да каже и са ким је много тешко разговарати:

„Знате, много је тешко када разговарате са неким ко је спонзор косовске независности. А спонзор косовске независности су пре свега Сједињене Америчке Државе, и оне то не крију, оне се тиме хвале и поносе, и, наравно, неке још европске земље. Када са њима разговарате, видите да је Албанцима готово све дозвољено.“

Вучић је, како је наведено у раније издатом саопштењу Председништва Србије, у једносатном телефонском разговору информисао председника Русије Владимира Путина о последњим догађајима на Косову, посебно о „бруталном нападу“ на директора Канцеларије Владе Србије за Косово Марка Ђурића, кога су албанске снаге, додао је, претукле без икакве кривице.

Путин је, како се даље наводи, председнику Србије пренео да може да рачуна на руску помоћ у сваком облику и да за Москву, кад је реч о Косову, важи само Резолуција 1244 УН, а да су сви други документи ништавни.

У среду увече Вучић је за ТВ Прва казао да је током разговора са Путином осетио највиши ниво подршке, а открио је да је разговарао и са председником Белорусије Лукашенком, кога је позвао да посети Србију.

Саговорници РСЕ оцењују да је Вучић разговором са Путином заправо желео да поентира пред домаћом јавности, али и да покупи уцењивачке поене према Западу.

„Мислим да је то порука и домаћој јавности и Западу; домаћој јавности да покаже да, ето, ми имамо заштитника у Русији, а Западу да Србија, ипак, може да рачуна и на алтернативну варијанту – на јачање односа са Русијом уколико Европска унија не покаже разумевање за неке српске ставове.“

Ово за РСЕ каже Александар Попов, директор новосадског Центра за регионализам и оцењује:

„Ја мислим да је то једна погрешна политика јер, ево, управо ови догађаји на Косову показују погрешност једне такве политике. Дакле, нису нимало импресионирани били на Западу што ми имамо јаке односе са Русијом, а, као што видимо Русија нам ништа не може ни помоћи, нити може да нас заштити у некој кризној ситуацији попут оне који смо видели у Северној Митровици. Крајње што може да уради јесте да ветом у Савету безбедности Уједињених нација спречи да Косово добије столицу у УН, а све друго за сада нам само одмаже на путу ка Европској унији и на неки начин доводи у питање нашу искреност у томе да смо чврсто опредељени на европском путу. Треба рећи и да нам Европска унија толерише што до сада нисмо усагласили своју спољну политику, а питање је и кад ћемо је хармонизовати са европском, бар када је реч о Русији“, каже Попов.

Џејмс Кер-Линдзи, професор политичких наука на лондонском Универзитету Сент Мери, за РСЕ оцењује да је српски председник Александар Вучић тиме што је позвао руског председника Владимира Путина желео демонстративно да поручи да Запад није једина страна на коју мора да се ослања кад се ради о Косову:

„Он је хтео да стави акценат на тај разговор како би поручио да још увек има подршку Русије, главног савезника кад је реч о Косову, па је у складу с тим, тај разговор обављен и информација о томе саопштена у високо демонстративном маниру. У Србији се уопште није крило да је председник Вучић разговарао са руским председником Путином. Иако питање Косова још није разрешено, а инциденти које смо видели не доприносе решењу, у региону неки сматрају да можда и доприносе јер кад избије оваква криза, онда то у фокус привлачи пажњу Европске уније. А још и кад Вучић позове Путина, рачуна вероватно с тим да ће то изиритирати Запад, па да ће онда због опасности руске интервенције у региону и ослањања Србије на Русију схватити да треба да усмери много више пажње на решавање кризе. У читавој овој причи још увек је непознаница оно што се тек очекује, а то је национална стратегија о Косову коју Вучић треба да открије јавности“, оцењује Кер-Линдзи.

Ако је Вучић одлуком да увуче Русију у косовску причу и кризу на северу калкулисао да ће извући тактичку предност, с обзиром на фрустрације Европске уније због ширења руског утицаја у региону, онда то не погађа циљ јер не подиже степен европског поверења у Србију, аргументује Александар Попов:

„То онда говори да је Србија нелојалан савезник Европе у целој тој причи. Дакле, и даље она гледа и на леву и на десну страну, тако да Европа није сигурна на коју страну ће то на крају да се окрене. Према томе, то не утврђује кредибилитет Србије, него, напротив, доводи у питање тај кредибилитет“, упозорава Попов.

Он истиче и то да део одговорности што је до заоштравања односа између Београда и Приштине дошло сноси и Европска унија, па и Сједињене Америчке Државе, које имају далеко јачи утицај на Косово него Европа:

„Гледало се кроз прсте Косову иако није формирало Заједницу општина са српском већином читавих пет година. Чак је и либерализација визног режима за Косово условљена усвајањем демаркације са Црном Гором, а није стављено као услов свих услова нешто што је потписано у Бриселу, а то је Заједница српских општина. Међутим, Русија мало може да помогне у целој тој причи, више би значило да имамо добре односе са Америком, да нас Европа третира као поузданог партнера и да она врши притисак на Косово да уради то што треба да уради. Међутим, ми играмо на руску карту, а Русија ће ту само декларативно нешто да одради, али она не може да изврши притисак на Косово да реализује оно што је потписало“, указује Александар Попов.

Председник Србије ће у петак разговарати са немачким амбасадором у Београду Акселом Дитманом, а још је поручио да ће се разговори са Приштином наставити сигурно, да још нема одговор на питање у каквој форми, али да су разговори, како је навео, „с њиховим политичким спонзорима и менторима“ важнији.

Аутор Бранка Тривић

Извор РСЕ

Поделите:

1 коментар

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here