АМФИЛОХИЈЕ О KОСОВУ “Наши пуноглавци требало би да схвате да поклоњено не може да се врати никада”

Поделите:

За Kосово важи оно што пише у Псалмима: “Снага није у броју, снага је у Господу”. KиМ је светиња, то знају сви који имају осећај за истинско људско достојанство. Али, то не разумеју ови којима је косовски завет поклоњење смрти. То показује колико је “брозомора” завладала и да је време на површину избацило људе који мисле да су неке вође, а не знају да је Царство Небеско једина реалност овог света. Али, то су схватили Срби на KиМ и зато опстају – изјавио је синоћ митрополит црногорско-приморски Амфилохије (Радовић).

Он се овим речима обратио синоћ окупљенима на округлом столу на Богословском факултету Београдског универзитета, коментаришући нападе на СПЦ поводом Саборског саопштења о KиМ, који се изјаснио против независности и поделе Kосова, пише “Данас”.

Митрополит је нагласио да они који су нападали потписнике Апела за одбрану KиМ сад треба да се суоче са Сабором и поглаваром СПЦ.

“Да и наши пуноглавци схвате”

Према његовим речима, реченицу патријарха Иринеја да “све што је на силу отето може да се врати, док поклоњено не може никада” треба да “схвате и наши пуноглавци који не знају шта је народ и истински човек, него све жртвују дебелом цреву, прихватајући евро-америчку цивилизацију која је гора од комунизма”.

Атанасије: Kомпромис о Kосову је велеиздаја

– Издајник и ноторни лудак Вук Драшковић изругује се Царству Небеском и криви Цркву. Срамота! За људе попут њега и Шешеља у Херцеговини имају посебну реч, али нећу да је кажем. А нови “титић” решио је да влада као “брозомора’”, али неће успети. Ништа их не слушајте. Kомпромис је велеиздаја – поручио је умировљени епископ бивши захумско-херцеговачки Атанасије (Јевтић), који је затражио да Сабор СПЦ на следећем сабору канонизује двојуцу монаха – Харитона (Лукића) и Стефана (Пурића) убијене 1999. на KиМ.

Осим владика, свештеника, монаха, професора и студената Богословског факултета у публици су синоћ били и Бошко Обрадовић, Рада Трајковић, Ђорђе Вукадиновић, Млађан Ђорђевић, Владимир Божовић…

Овај округли сто био је завршница целодневног симпозијума под насловом „Вера и мисао у вртлогу времена“, посвећеног богословском и архипастирском раду митрополита Амфилохија и владике Атанасија, који су који су последњих пола века обележили не само црквени него и јавни, па и политички живот на простору бивше СФР Југославије.

Повод за скуп био је осам деценија њиховог живота – митрополит Амфилохије је 80. рођендан прославио 7. јануара ове године, а владика Атанасије дан касније.

 

данас

Поделите:

10 Коментари

  1. Dokle cete ovako samo reci bez akcije narod ceka da ga ga neko povede?Jedino sada u ovom trenutku bi to mogla SPC ali i ona za sada misli da saopstenjima moze da spreci izdaju tj.gubitak Kosova i Metohije i svih svetinja koje su tamo.

  2. To sto Kosovo nije sad pod nasom kontrolom i sto tamo ima toliko malo Srba je Bozija kazna sto smo se odrekli Hrista, prigrlili komunizam i ogrezli u neradu. Komunizam je bila antihriscanska ideologija (antihrist i satana imaju isto ulogu u bibliji) koja nije bila nista bolja od satanske ideologije fasizma. Ona je imitirala hriscanski moral al taj rad i dostignuca je bio jalov bez Boga, zato je malo sta od te komunisticke industrije ostalo. Spas je u ponovnoj reevangelizacija i preporodu Srbije.

  3. Pricati sad o Kosovu je kao da nekom nezaposlenom i neozenjenom coveku koji zivi kao podstanar u Beogradu a ciji stari i bolesni roditelji komunisti zive u oronuloj kuci u Krusevcu kukati sto mu je zaparlozeno dedino imanje u okolini Prizrena. Prvo treba povesti racuna da se taj covek zaposli i ozeni, izrodi decu i kupi stan u Beogradu, pa onda da sredi roditeljsku kucu u Krusevcu i posalje jedno od dece da zivi tamo. Tek nakon svega toga moze da razmislja kojeg od mnogobrojnih unuka da posalje na Kosovo da obnovi dedino imanje.

  4. Kosovski zavet je hriscanski zavet da cemo povratiti slobodu i da cemo se vratiti na Kosovo. Al vratiti se da uradimo sta? Sigurno ne da koljemo i ubijamo nego da obnovimo gradove i imanja, kuce i svetinje i da tamo zivimo. Da od Srbije napravimo bozji vrt i zemlju u kojoj tece med i mleko. Pa pocnimo od ovog dela Srbije na kojoj jos uvek zivimo – ostatku Srbije i Republici Srpskoj. Gde su nam ljudi? Sta ce nam zemlja bez ljudi, bez dece, ogrezla u neradu, siromastvu i bezboznistvu.

  5. Crkva treba da povede svojim primerom. Tu je ulogu imala jos od apostolskih dana. Osnivali su se manastiri sa imanjima, skolama i bolnicama. To je u to vreme bilo napredno kao kada bi sad osnivala kompanije, klinike i univerzitete. Nemanjici su otvarali rudnike. Mi previse potenciramo mucenicki i asketske dimenzije hriscanstva al smo zaboravili rad i stvaranje bogatstva (ta rec u sebi samoj ima rec Bog) al ne bogatstvo radi sebe samog nego da njime pomognemo siromasnim i bolesnim, da osnivamo skole i zaduzbine.

    • Nije bez razloga sto je hriscanska civilizacija imala toliko dostignuca jer zagovara prave vrednosti. Nerad je jedan od sedam smrtnih grehova, kaze se idite i mnozite se, vrednuje se preduzimastvo i znanje. Na tom smo se vrelu i mi napojili: Sveti Sava, Petar Cetinjski, Njegos su bili svestenici i propovednici. Aktivno su bili ukljuceni u napredak Srba i Srbije. Ne spominju bez veze Srbi u svojoj himni Boga i Pravdu.

    • Cak i islamu se kaze da je trgovina mila Alahu. Ili ideja u judeizmu da je novac pametnim ulaganjem moguce umnozavati ko stado, sto je dovelo do pojave kamate i razvoja bankarstva. Nema prosperiteta i nataliteta bez duhovnosti. Ako je kod nas to vrelo usahlo, na drugim mestima nije, zato trebamo da ga sa tih mesta obnovimo. Kao sto je Sveti Sava nekad isao u Svetu Zemlju i Grcku, a u XIX veku Dositej, Vuk, i druge nase istaknute licnosti u Svajcarsku i Austriju, Tesla i Pupin u Ameriku, tako i sad nasi ljudi treba da idu na gotovo ista ta mesta i da Srbiju znanjem i duhovnoscu stecenim tamo obnavljaju.

  6. Kosovo se ne moze dati ni pokloniti jer nije samo nase nego je i od onih Srba pre i posle nas. Potpuno je nevazno gde ce sad povuci granicu. Ko se jos seca gde je Nemanja, Milutin, Dusan, Milan, Petar i Aleksandar povukao granicu. Te granice su bile dalje ili blize u zavisnosti koliko smo mi bili blizi ili dalji Bogu. Koliko nam je dece bilo, kakva nam je bila privreda i koliko smo gradova, kompanija, spomenika i zaduzbina podigli.

  7. Istocna Makedonija zbog koje smo ratovali sa Bugarima u Balkanskom i dva svetska rata je sad pustinja. Potpuno je nebitno i imaginarno da li je ta pustinja sad Bugarska ili Makedonska. Kosova se secamo jer su nekadasnji vredni i bogobojazljivi Srbi tamo podigli mnogobrojne gradove i manastire i ispunili ga svojom decom. Mnogo teze se napusta stan u knez Mihajlovoj nego neka drlija na Goliji koju ne mos ni preorati.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here