Amfilohije Radović: Ogrešio sam se o Miloševića, svaku reč sa opela Đinđiću potpisujem. Okadio sam i Titov grob

Podelite:

Arhiepiskop cetinjski i mitropolit crnogorsko primorski Amfilohije, oseća grižu savest jer, po nagovoru iz crkve, nije otišao da svedoči u korist Slobodana Miloševića. Za to se javno izvinio, na sahrani njegovog brata.
Na sahrani brata Slobodana Miloševića, arhiepiskop cetinjski i mitropolit crnogorsko primorski Amfilohije, služio je opelo. Tada je rekao da se o Slobodana Miloševića mnogo ogrešio i izvinio se pred brojnim ukopnicima.

– Mene je Slobodan zvao iz Haga da svedočim. Nisam otišao. Tako mi je tada u crkvi savetovano. Pogrešio sam što nisam otišao, mada mi je srce govorilo da treba da odem. Vreme pokazuje i tek će da pokaže da se on, na svoj način, iskreno borio za srpski narod. E, drugo je pitanje da je pristao na ponude i učinio ustupke, ko zna kako bi bilo. Ali njegovo ime će u knjizi večnih biti upisano neizbrisivim slovima. Njemu su sudili oni kojima je trebalo da se sudi. Nisu mu presudili, nevin se preselio u Carstvo nebesko. Božiji sud na kraju sve rešava. U imenu Božijem je i sud i pravda – kaže mitropolit za Večernje novosti, koji dodaje da je ipak posetio Miloševića u Hagu, ali da je tom prilikom samo ćutao.
Do sada je ostalo nepoznato i da se svojevremeno uputio do, od svih izolovane, Jovanke Broz.

– Jovanka Budisavljević Broz zaista jeste bila u nekoj vrsti kazamata. Posetio sam je u takvim okolnostima, na njenu molbu, a poziv mi je preneo naš zajednički prijatelj Milan Šarac. Bilo je to godinu dana, možda i manje, pre njene smrti. Dugo smo o svemu, otvoreno, Jovanka i ja razgovarali. Pričala mi je kako je otišla u partizane, kao i mnoge srpske devojke iz Like, bežeći od ustaša. Ispričala mi je da su koreni njene porodice Budisavljević iz Metohije, da je porodica u Lici imala 17 sveštenika. Dugo smo pričali… Žao mi je, kada je bila sahrana, bio sam na putu, a došao bih da je ispratim. Jovanka je, ipak, bila i ostala dostojanstvena, čestita i nepotkupljiva. Svi su joj se klanjali dok je bila žena jednog od najmoćnijih ljudi sveta… Da, jednog od najmoćnijih ljudi sveta. A kada to više nije bila, ne samo da su je zaboravili, već su činili sve da je ponize, naruže, za sve osude i na kraju izoluju – priseća se mitropolit.

On je naknadno služio pomen na Jovankinom grobu, iako je ona bila životna saputnica komunističkog lidera.

– Služio sam pomen Jovanki, to je istina. Kod njene večne kuće, toga popodneva, a popodne je odabrano da ne remetimo posetioce u “Kući cveća”, na pomenu je bila njena najuža rodbina, njen dugogodišnji šef obezbeđenja Rade Čečur i Milan Šarac. Zašto se čudite? Pa, Jovanka je bila krštena, i ne samo po tome, nego i kao stradalnik, zaslužila je pomen. Ja sam malo kandilo i prema Titu bacio. Velim: toliko je greha i zla na sebe natovario, pa da ga malo okadim.
Njegov govor na opelu premijeru Đinđiću u Hramu Svetog Save, tumačen je na više načina.

– Svaku svoju reč iz tog govora i danas bih potpisao. Ali naopaka i falsifikovana tumačenja – osporavaću. Kad sam ja poručio: ko se noža lati od noža će i stradati, to je bilo upućeno Zoranovim ubicama. A pripisali su da sam to upravo njemu uputio. Kakav falsifikat i zla namera. Gledajte, posle tog mog govora, jedan moj sabrat mi kaže: “Pa ti, čoveče, od njega napravi sveca” – priseća se Amfilohije Radović, na šta mu je odgovorio da je kazivao ono što su mu srce i um nalagali.
On je pred samu smrt, ispovedao patrijarha Pavla, ali je malo poznato da ga je u manastiru Ostrog, radi ispovesti, potražio i atentator na Antu Pavelića, Blagoje Jovović.

– Bilo je to krajem 1998. godine. Preda mnom je bio stamen, stabilan čovek, visok kao jablan, u poodmaklim godinama. Bio je to nekadašnji mladi oficir Srpske kraljevske garde. Kaže, doputovao je iz Argentine, prvi put u otadžbinu posle uspostavljanja komunističke jugoslovenske vlasti, koju je prezirao… Da razgovarali smo. Govorio je da su u proleće, mislim da je bio apil 1957. on i Milo Krivokapić pucali i ranili Pavelića u Buenos Ajresu. Podlegao je Pavelić ubrzo u Španiji… Blagoje je po povratku u Argentinu umro. Bio sam tamo, posetio sam mu porodicu i grob – kaže Amfilohije.

Vlasti u Podgorici su u njemu prepoznale pomagača osumnjičenima za pokušaj državnog udara, jer je nedavno u zatvoru posetio Branku Milić, sa spiska “zaverenika” iz Srbije.

– Optužili su me da sam jedan od pomagača. A ja sam posetio tu siroticu koja je osam meseci u istražnom zatvoru. Osam meseci, u samici bez prozora. Odneo sam i dao, ne njoj, jer to i nije moguće, nego u zatvorsku kantinu, uplatio nešto malo novca da ima za kesicu čaja, keks i kafu. A oni: evo ga, pomaže državni udar. Brže bolje zaboravili da sam na poziv ministra unutrašnjih poslova, u izbornoj noći, izašao pred narod da smirim strasti. E, posle su smislili taj pokušaj državnog udara. Pa udri po svima koji nisu na liniji tog njihovog igrokoza – priča mitropolit Anfilohije.

Novosti

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here