Анђелковић: Додик је реалност у одбрани српских и руских интереса

Поделите:

Политички аналитичар Драгомир Анђелковић истакао је да централистичке намјере Сарајева и његових западних ментора нису реализоване због снажног отпора Милорада Додика у Републици Српској и подршке коју је у вези с тим од средине прошле деценије овог вијека добијао од ојачале Русије Владимира Путина.

“Русија би подржавала и било кога другог ко би храбро бранио интересе Српске јер јој је важан њен опстанак како из сопствених интереса, тако и пријатељства према Србима. Но, околности су биле такве да се као кључни унутрашњи фактор одбране Републике Српске искристалисао Милорад Додик. И време је да кажем – није он руски фаворит већ реалност у одбрани српских и руских интереса, па се његов приоритетни статус за Русе сам намеће”, нагласио је Анђелковић.

У ауторском тексту за “Печат” Анђелковић је појаснио да је Русија прихватила Додика као што би учинила и да је којим случајем чврсту националну политику водио или води Младен Иванић или неко од лидера Српске демократске странке.

“Међутим, они то нису чинили, нити чине. Можда и из страха због ранијег прогона СДС-а – што је могуће објашњење, али не и оправдање за национално штетне потезе и пре и после Босићевог вођења, они су сигурност потражили у загрљају западних неоколонијалних структура задужених за БиХ. Тако се понашају и партнери СДС”, навео је Анђелковић.

Он је подсјетио да је током посјете БиХ и Републици Српској, министар спољних послова Руске Федерације Сергеј Лавров по ко зна који пут поновио да његова земља подржава јединство БиХ, али не било како већ на изворним темељима какви су дефинисани у Дејтону.

“То значи, како истиче Лавров, да Русија подржава БиХ као сложену заједницу три народа и два ентитета. Равноправност се у оба случаја подразумева, а све што је нарушава, односно води сарајевској хегемонији, одбацује се. Република Српска ништа више од тога и не жели. Увек је доследно била на изворним дејтонским принципима који подразумевају да су БиХ ентитети државе, док је њихова заједница нешто између федерације и конфедерације, за превагом последњег”, нагласио је Анђелковић.

Он је констатовао да је “такво стање, у смислу централизације, десетак година послије окончања рата упорно нарушавано од западних самозваних протектора БиХ и њихових муслиманских љубимаца”.

Анђелковић је истакао да је за све њих Дејтон био само преокрет у примјени средстава, али не и у вези с промјеном циља – стварање готово унитарне државе.

срна

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here