Анкете наговештавају Трампов пораз, али ево зашто може да буде спокојан: Бајден од овог сценарија СТРЕПИ

Поделите:

За мање од три недеље Американци бирају председника, а у овом тренутку изгледа као да се Доналду Трампу не пише добро: уколико су анкете тачне, то јест ако се резултати избора углавном буду поклопили са актуелним истраживањима јавног мњења, председник ће трећег новембра доживети велики пораз.

Просечан резултат анкете Института ФивеТхиртyЕигхт у уторак је показивао да Трампов противкандидат води са 52,3 одсто гласова, док је Трамп имао свега 41,9 одсто и питање је како би председник могао да надокнади заостатак од 10,4 одсто, осим ако драматично не измени кампању, оцењује „Зидојче цајтунг“.

Упркос томе, анкете дају само делимичну слику стања. Одлука се доноси у свакој савезној држави понаособ, а свака од њих има различити број људи у Kолегијуму изборника. Kолегијум је тај који бира председника, а за победу је потребно 270 гласова. Према томе: сасвим је могуће да одређени кандидат има мање гласова у целој земљи, а да ипак постане председник зато што је победио у „најважнијим“ државама. Тако је било и 2000, када је победио Џорџ В. Буш, и 2016, када је победио Трамп.

Бајден, међутим, значајно води и по броју гласова у Kолегијуму изборника. На основу актуелних анкета, сајт 270ТоWин.цом приписује демократи 290 гласова (стање такође од уторка), а актуелном председнику свега 163, док је 85 гласова за сада спорно. Међутим, чак и да Трамп добије свих 85, то не би било довољно да остане председник.
Без обзира на сценарио, одлучујуће питање је да ли су анкете тачне, а одговор је „можда“.

Стручњаци за изборе су ове године барем покушали да нешто науче из грешака 2016, када су анкете предвиђале победу Хилари Kлинтон. Чињеница је да је она заиста освојила око три милиона гласова више од Трампа, али су прогнозе у појединим важним савезним државама биле претерано оптимистичне. У Пенсилванији, Мичигену и Висконсину демократкиња је изгубила са мање од 100.000 гласова, што је било довољно да Трамп добије већину гласова у Kолегијуму изборника.

Овога пута истраживачи јавног мњења су променили критеријуме анкетирања, узимајући у обзир, на пример, степен образовања бирача. Они се надају да ће на тај начин добити реалнији пресек бирача и самим тим верније приказати политичко расположење.

Бајден у Пенсилванији тренутно има 7,1 процентни поен више од Трампа, у Мичигену осам, у Висконсину 7,6, што је већа предност од оне коју је у истом периоду пре четири године у тим државама имала Хилари Kлинтон. Ипак Бајденова предност није довољно велика да бисмо закључили да је већ победио. Трампови изгледи за победу су мали – према процени ФивеТхиртyЕигхт у уторак свега 13 одсто – али они ипак постоје, пише “Зидојче цајтунг”.

Имајући у виду чињеницу да Трамп може да изгуби у две од ове три државе, а да ипак остане председник – ако победи у свим другим савезним државама у којима је победио и 2016 – Бајденова предност никако није сигурна.

Бајденове присталице, међутим, истичу да њихов кандидат води и у многим савезним државама у којима је Трамп победио 2016, на пример, у Флориди и Аризони. Чак и традиционална републиканска упоришта попут Северне Kаролине и Тексаса могла би да буду срушена и „припадну“ Бајдену, што би била нека врста политичке револуције. Осим тога, број неодлучних бирача данас је знатно мањи него 2016. и износи око два-три одсто, а не више од десет.

 

Blic

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here