“Баба је узела гутљај ракије, запалила томпус и рекла…”: Трубачка мисија Руса и Американаца у Гучи

Поделите:

Први пут сам извештавао из Гуче пре петнаестак година, сместивши се у сеоску кућу. У дворишту су омамљено бауљале кокошке, прасићи и велики пас, а баба, власница која издаје собе, попила је гутљај ракије из флаше, запалила томпус и почела да ћаска о геополитици. Имала је вату у ушима.

Мудра је баба. Није оглувела, јер трубачки лимени тајфун из шатора у центру сеоцета преврће Гучу, планину Јелицу, Драгачево и Србију наопачке, а трубачки рафали које испаљују црни и бели трубачи са егзотичног југа што спавају у прастарим комбијима, обично љубичасте боје, имају опасан утицај на Еустахијеве трубе мештана и стотина хиљада људи који се омамљени тетурају око певаљки које се пењу по столовима.

Бабу је још онда требало запослити као маркетиншког консултанта у некаквој великој корпорацији или је преместити у аналитичку службу Министарства спољних послова, јер је после пола испијене флаше на екс, констатовала да ће тај музички, шаторски урнебес, изменити слику Србије. И би тако…

Александар Апостоловски

Недељник

Поделите:

1 коментар

  1. sliku Srbije možda i izmeni ali Srbiju sigurno neće…..
    prihodi od festivala su minorni za državni budžet…..
    da ne kažem na nivou obične porodične firmice od 15 -20 ljudi……
    veći interes država ima što danas padne kiša i poraste kukuruz nego od Guče……
    običan panađur ili ti vašar za cirkusku omladinu i propale muzičare……
    **veliki brat** ili **parovi** ali na pašnjaku pod improvizovanom scenografijom i reflektorima..

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here