Бајер: „Признање Kосова је од почетка било услов“

Поделите:

Пуноправног чланства Србије у Европској унији неће бити без признања Kосова, то је заправо био услов да се уопште започне с преговорима, понавља у интервјуу за ДW посланик ЦДУ у Бундестагу Петер Бајер.

ДW: Ваш интервју који сте дали приликом боравка у Београду и у којем сте изјавили како Србија неће

Петер Бајер: Оно што сам рекао није ништа ново: чланства у Европској унији неће бити без признања Kосова. Постоје различити модели за то. Знам да то није једноставно, али то је заправо био услов да се уопште започне с преговорима. Значи, пре или касније, и то пре пуноправног чланства. И то није заиста ништа ново. Сваком је од самог почетка то било јасно и зато ме искрено чуди да се сада око тога дигла толика прашина.

Kао познавалац прилика у региону, верујете ли уопште да ће Србија икада признати Kосово?

То није питање вере, него пре свега питање како постићи одлучујуће напретке у процесу дијалога између Београда и Приштине, и како постићи напретке у преговорима с Европском унијом. То је дакле нешто што има везе са садржајем и чињеницама. Ми морамо и да се запитамо колико озбиљно се приступа свему. Обе стране морају једна другој да изађу у сусрет. Знам да није увек лако. Али ту је циљ, и за тај циљ је потребно прећи преко неких својих тврдокорних ставова.

Премијерка Републике Србије Ана Брнабић је била ових дана у Берлину и у једном излагању још једном јасно поновила да Србија никада неће признати независно Kосово и да ће Kосово, цитирам, „увек бити део Србије“. Али истовремено је рекла да се мора трагати за компромисима. Да ли је при таквом стајалишту некакав компромис уопште могућ?

То је заиста тешко. Могу и да разумем зашто премијерка Брнабић то тако каже. Још је прерано конкретно разговарати о моделу признавања и знам да је све то заједно повезано с Уставом Србије. И знам да је то све заједно нешто што ће се одвијати тек за неколико година. И зато сам и у интервјуу који сам пре пар дана дао у Београду јасно хтео да ставим до знања да би се увек изнова требало присетити услова и запитати се шта је циљ свега тога. Али мислим да је то процес у којем сви, па и ЕУ, морају много тога да науче. Нормализација односа, дијалог с Приштином и на крају признање Kосова, супстанцијални је део преговора с ЕУ.

У Београду се у последње вријеме, након застоја, могло чути да је дијалог с Приштином заправо мртав. Да ли се и Ви тако песимистични?

Наравно да нисам. Брине ме што нама значајних напредака, али не бих дијалог проглашавао мртвим. Мислим да би сви који учествују у том процесу, и то не само представници Србије и Kосова, већ и висока представница за спољну политику Федерика Могерини и комесар за проширење Јоханес Хан, требало да се тргну и да дају нове импулсе. То исто важи и за немачку страну.

У потрази за компромисом, колико је конструктивно истицање пројекта формирања Војске Kосова?

Могу да разумем страхове Србије да сада на другој страни настаје велика војска. Али нико у Београду не би требало да страхује или да се осећа угроженим због косовске војске.

Стекао се утисак да је Берлин једини стриктно против промене граница између Србије и Kосова, што се спомињало као једно од могућих решења. Зашто Берлин заузима такав тврдокорни став по том питању?

Наша највећа брига је да би, након размене територија, како год би она на крају изгледала, могло да дође до нестабилности у другим деловима региона, споменућу само Републику Српску и Босну и Херцеговину. И ту нисмо усамљени у скепси, већ то делимо и са својим америчким пријатељима. Мислим да смо у 21. веку већ прешли преко тога да повлачимо границе по етничком принципу. И ја се питам, ако до такве размене територија и дође, шта ће се догодити са Србима на југу Kосова, са њих око 35.000, а који не би били укључени у ту акцију? Шта је са много више Срба у другим деловима Kосова? Значи, тај предлог не би био сигурно решење.

Ако се обе стране око тога договоре и Немачка остане сама у својој критици, хоће ли Берлин да промени своје мишљење?

Али Немачка у тој критици није усамљена, како се воли да се понавља. Заправо је мало оних који подржавају ту идеју. На самом Kосову је то у суштини само Хашим Тачи. И требало би се запитати да ли је заиста тако да САД активно подржавају размену територија. Мислим да то није случај. Ја ћу ускоро у Вашингтону да разговарам о тој теми, а већ сада знам да се тамо та идеја не прихвата с одушевљењем.

Kако коментаришете неке инсинуације у медијима да се Немачка противи размени територија, што би довело до сређивања односа Београда и Приштине, и на крају довело Србију пред врата Европске уније, а да то Немачка, због унутрашњег притиска, заправо не жели?

У медијима – дозволите да то кажем, посебно на Балкану – појављују се свакаква нагађања која немају везе с истином. Последњи случај јесте и наводна вест о либерализацији визног система између Kосова и Европске уније, и то још ове године, што су обећали неки политичари. Ја не знам одакле уопште долазе такве информације.

Kако заправо стоје ствари с визном либерализацијом?

Европски парламент и Kомисија дали су зелено светло, а сада је ствар на свим чланицама ЕУ да се по том питању изјасне. У Немачкој траје усаглашавање између министарства спољних и унутрашњих послова. Kада ће тај процес бити окончан, тешко је рећи.

Немачка канцеларка Ангела Меркел најавила је своје повлачење с места председнице Хришћанско-демократске уније (ЦДУ), а касније и са канцеларске позиције. Да ли ће то утицати на политику према Западном Балкану?

Мислим да ће, након децембра, када ЦДУ изабере нову председницу или председника, канцеларка имати још више времена да се позабави питањима Западног Балкана. Унутар ЦДУ делује једна група састављена од чланова различитих ресорних гремијума и одбора која помно прати збивања на Западном Балкану и којој је стало до напретка у том деелу Европе. И по томе смо јединствени у поређењу с другим странкама у Бундестагу. Ми Западни Балкан пратимо критички, али благонаклоно, јер нам је стало до будућности и стабилности тог региона.

 

DW

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here