BAKAREC: Amnezija i dvostruki standardi

Podelite:

Besmisleno je što Đilas negira skandal sa otpisom 140 miliona evra dugovanja jer je sednica na kojoj je ta odluka doneta bila javna

Kao i obično, nemoćni da ponude dobru politiku, SZS i Đilas posežu za licemerjem i dvostrukim aršinima. Na nedavnoj sednici Skupštine grada na zakonit način, a na osnovu odluke Vlade o privatizaciji, grad Beograd  je otpisao 640.000 evra duga „Galenici“. U tome nema ničeg spornog niti nezakonitog. Odbornička grupa SZS je tvrdila da je to učinjeno na štetu gradskog budžeta. „Galenika“ je bila u vlasništvu države, tako da je država otpisala dug sama sebi. Štete nema. Đilas je tvrdio da Beograd nikada nije otpisivao dugove firmama. U Đilasovo doba to je činjeno mnogo puta, ali je on iznenada oboleo od amnezije. Đilas računa na kratko pamćenje. Srećom, autor ovog teksta je gradski odbornik već deset godina. Navedimo dva slučaja otpisa dugovanja. Prvo, odlukom Skupštine grada iz 2012. godine, Đilas je otpisao dug od 1,1 miliona evra „PKB“-u. Đilas to pravda time da je država otpisala dug sama sebi. To je tačno, isto kao i u slučaju „Galenike“. U slučaju „Galenike“ to je bio i jedan od uslova za privatizaciju.

SPORNI OTPIS
Drugi slučaj otpisa dugova u Đilasovo vreme je mnogo ozbiljniji i pritom sporan. Na sednici Skupštine grada održanoj 28. decembra .2012, izglasana je „Odluka o uslovnom otpisu kamata i mirovanju poreskog duga po osnovu određenih izvornih javnih prihoda Grada Beograda“. Tom odlukom Đilas i žuti su otpisali poreski dug po osnovu kamate, pravnim i fizičkim licima u Beogradu, u iznosu od 14,2 milijarde dinara, (gotovo 140 miliona evra po tadašnjem kursu). Od toga, 29 miliona evra je otpisano fizičkim licima, a 111 miliona evra pravnim licima, odnosno firmama dužnicima. Osnovane procene su govorile da će se mnogobrojnim Miškovićevim firmama, koje su zbirno bile najveći dužnici, na ovaj način otpisati oko 50 miliona evra poreskog duga gradu Beogradu po osnovu kamata. Na poslednjoj sednici Skupštine grada, kada je autor podsetio na ovaj slučaj, Đilas je negirao sve ovo, nazvavši autora ovog teksta lažovom. Da podsetimo, jeste prošlo šest godina od donošenja Odluke o otpisu poreskih dugova, ali je sednica Skupštine grada ipak bila javna, postoje tragovi o tome (vidi odrednicu 1), tako da je besmisleno što Đilas negira ceo skandal o otpisu dugova težak 140 miliona evra.

I pored toga što je imao apsolutnu kontrolu nad svim medijima, Đilas je znao da je odluka o otpisu 140 miliona evra duga sporna, pa je namerno zakazao „nevidljivu“ sednicu gradskog parlamenta u vreme kada se sednice nikada ne održavaju (izuzev ako je u pitanju budžet), poslednjeg radnog dana u godini (petak 28.12.2012.), u jeku novogodišnje pomame. Budžet je bio usvojen dve nedelje ranije, stoga je zakazivanje te sednice predstavljalo potpuno iznenađenje. Podsetiću vas da je u to vreme Mišković bio u zatvoru! Da bi ublažio „patnje“ tajkuna Miškovića, tajkun gradonačelnik Đilas je odlučio da mu otpiše oko 50 miliona evra poreskog duga.

KO JE JOŠ ODGOVORAN?
Važno je da znamo ko je pored Đilasa bio najodgovorniji za donošenje ove nakaradne odluke. Sekretarka Sekretarijata za finansije koji je sačinio odluku bila je Renata Milić Radujko, sestra bivšeg direktora Telekoma, bivšeg predsednika Upravnog odbora GSP Beograd, bivšeg menadžera NIS-a Branka Radujka, i istovremeno supruga Bojana Milića, bivšeg predsednika opštine Rakovica i bivšeg  direktora JKP Infostan (on je, posle mesec  dana bekstva, 23. januara 2016. uhapšen zbog sumnje da je sa saradnicima oštetio preduzeće „Pionirski grad“ za 19,3 miliona dinara). Svo troje su bili funkcioneri i kadrovi DS.

Skupština grada Beograda

Koliko je ova Odluka o otpisu dugova iz 2012. bila loša svedoči i činjenica da sastavljači ove Odluke nisu mogli da saberu dva i dva, odnosno da je matematika u Odluci skroz pogrešna. U tekstu Odluke se navodilo:

Na osnovu podataka Uprave javnih prihoda grada Beograda, ukupan dug po osnovu lokalnih poreza koje administrira ova Uprava na dan 31. oktobra 2012. godine, iznosi ukupno 27,6 milijardi dinara (gotovo 270 miliona evra; prim. aut.) i to 13,4 milijarde po osnovu glavnog poreskog duga i 14,2 milijarde po osnovu kamate“. Da bi vam bilo jasnije, navešćemo da se pod lokalnim porezima podrazumevaju – porezi na imovinu, lokalne komunalne takse i naknade za korišćenje građevinskog zemljišta. Dalje stoji: „Navedeni dug na dan 31. oktobra 2012. godine iznosi: kod aktivnih pravnih lica 6,5 milijardi, kod preduzetnika 3,6 milijardi, kod fizičkih lica 5,4 milijarde“.

NESLAGANJE BROJEVA
Ovde dolazimo do katastrofalnog neslaganja bojeva! Kada se ove tri brojke saberu, dobije se 15,5 milijardi dinara, i kaže se da je to dug, samo se vidi da je razbijen na tri grupe. A u prethodnoj rečenici se opet kaže da je ukupan dug 27,6 milijardi. Takođe ni iznosi navedeni kao osnovica duga (13,4 milijardi), ili kao dug po osnovu kamate (14,2 milijardi) se ne poklapaju sa ovim iznosom od 15,5 milijardi.  Postavlja se osnovano pitanje šta predstavlja tih 15,5 milijardi? Nigde u tekstu Odluke (na pet strana) niste mogli pronaći objašnjenje ove nelogičnosti! Pre šest godina autor je na sednici, tokom rasprave o ovoj tački, postavio ovo pitanje, ali odgovor nije dobio. Gradonačelnik Đilas i sekretarka Radujko su ćutali.

Citirajmo jednu potpunu besmislicu iz ove Đilasove Odluke o otpisu poreskih dugova: „Razlozi za donošenje odluke – iako ovakva mera znači određeni gubitak (neopravdani gubitak 140 miliona evra; prim. aut.) u lokalnim porezima, ocenjuje se da je ista u dovoljnoj meri stimulativna za fiskalno rasterećenje obavezama iz prethodnog perioda “. Potpuno je neverovatno da su tadašnji gradonačelnik Đilas i sekretarka za finansije Radujko, u oblasti ekonomske nauke i finansija koja je vrlo egzaktna, upotrebljavali amatersku frazu „određeni gubitak“. Efekat ove odluke o otpisu dugova je bio ništavan i narednih godinu dana nije bitnije povećana naplata poreza od pomenutih kompanija. Ali šteta je bila evidentna – 140 miliona evra.

NOVOGODIŠNJI PAKETIĆ
Da je ta sednica bila zamišljena kao novogodišnji paketić zatvoreniku Miroslavu Miškoviću svedoči i još jedna poklon tačka. Tajkun Đilas je svom bratu tajkunu Miškoviću, pored otpisa duga, 28. decembra 2012. poklonio i Regulacioni plan Luke Beograd (ta tačka je glasila: „Predlog Plana detaljne regulacije dela područja Ade Huje (Zona A) gradske opštine Stari Grad i Palilula“). Šta je tu sporno? Pored  termina održavanja sednice koji je izazivao podozrenje (petak, 28. decembar 2012, poslednji radni dan pred Novu godinu), mnogo je spornije to što je usvojeni Plan omogućavao Miškoviću da gradi komercijalne sadržaje bez izvršene i plaćene konverzije zemljišta, koje je kupljeno kao „Luka Beograd“ (200 hektara najatraktivnijeg i najskupljeg zemljištu koje postoji u gradu Beogradu). Najspornije je bilo to što je Đilas otvarao prostor Miškoviću da gradi na štetu grada Beograda, dok je istovremeno privatizacija Luke Beograd od strane EU bila označena kao jedna od 24 sporne privatizacije za koje se osnovano sumnja da je u njihovom postupku prekršen niz zakona, a državi naneta višemilionska šteta u evrima (tada je u toku bio sudski spor u vezi sa ovom privatizacijom).

Miroslav Mišković, Dragan Đilas i Aleksandar Antić

O svemu tome autor ovog teksta je pre šest godina napisao tekst „Đilas daruje Miškovića“ koji je objavljen na portalima  Novog Standarda i „E-novina“ („e-novine“ su neovlašćeno prenele tekst). Danas trag o tome postoji samo na linku „Naslovi-net“ (vidi odrednicu 2. na kraju teksta). Takođe, kao odbornik na toj sednici, vaš autor je ukazao na štetnost te Odluke. Prisutni Đilas je tada ćutao. Već smo pomenuli, kada je vaš autor, gradski odbornik, prošle nedelje (14. septebar 2018) na sednici, tokom rasprave povodom otpisa duga „Galenici“ podsetio odbornika Đilasa na sve ovo, njemu je na sednici „pukao film“ i zaurlao je sa govornice: “Gospodin Bakarec je lažov. Evo nazvaću te lažovom, slobodno me tuži“. Zbog čega je Đilasu „pala roletna“? Vašem autoru ne pada na pamet da tuži Đilasa, već da ukaže na istinu. Inače, Đilas je prošle godine tužio autora ovog teksta zbog toga što je tvrdio da je DS opljačkala Beograd. Licemerno je da Đilas napada otpis dugovanja „Galenici“, koji nije sporan, a previđa ili negira svoje sporne otpise dugovanja Miškoviću i ostalim tajkunima, kao i otpis dugovanja „PKB“-u.

KAKO JE NASTAJAO DUG
Setimo se da je grad Beograd tada, 2012. godine, bio u teškoj finansijskoj krizi, da je bio prezadužen spoljnim i unutrašnjim dugovima koje je stvorila Đilasova vlast (1,18 milijardi evra). A Đilas je jednim lakim potezom otpisao 140 miliona evra dugova Beogradu. Apsurd  je u tome da se iz celog slučaja vidi da neki zlonamerni vlastodržac može oštetiti državu na potpuno zakonit način, istovremeno čineći ogromnu uslugu npr. velikim kompanijama. I naravno, tada pre šest godina, što zbog Nove godine, što zbog strogo kontrolisanih medija, niko drugi nije pisao o ovome, niti je našao da je to sporno. A to je bio ogroman skandal. Eto kako je nastajao dug Beograda i kako su žuti pljačkali Beograd.

 

*Autor je politički analitičar i odbornik SNS u Skupštini grada Beograda

________________________________________________________

UPUTNICE:
1.https://www.kurir.rs/vesti/beograd/576401/skupstina-grada-u-petak-o-otpisu-kamata

2.https://naslovi.net/2012-12-27/e-novine/djilas-daruje-miskovica/4245300

 

Izvor Novi Standard

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here