Бакарец: Време ради за Албанце

Поделите:

У нашем је најбољем интересу да што пре решимо косовски проблем, јер време ради за Албанце, што историја, демографија и економија доказују, изјавио је ФоНету политички аналитичар и градски одборник Српске напредне странке (СНС) Небојша Бакарец.

Он сматра да Србија никад не би требало да призна независност Kосова.

Он је, у оквиру серијала разговора Kосинус, оценио да је главни узрок косовског проблема дуготрајно историјско нестајање српског народа на том простору.

Срба је данас на Kосову мање од 10 одсто, док их је 1450.године било 98 одсто, рекао је Бакарец новинару Николи Тодоровићу.

Он предвиђа да ће, протоком времена, драстично расти шансе да Албанци већи део српске културне баштине прикажу као своју или је униште, као и да отму имовину Српске православне цркве (СПЦ).

Kао аутор недавно објављене анализе косовског проблема, Бакарец је одбацио као опцију замрзнутог конфликта и задржавања статуса кво, јер иде у корист Албанаца.

Према његовим речима, одустајање од решавања косовског проблема изложило би Србију опасности од санкција и изопштења из међународне заједнице.

Санкције уведене 1992. нанеле су штету процењену на 125 милијарди долара, тврди Бакарец и упозорава да би евентуални прекид преговора Београда са Приштином могао да послужи као изговор за нови погром над Србима, какав је већ виђен на Kосову.

Он верује у могућност компромиса са Албанцима, као и да ће га председник Србије Александар Вучић постићи, али напомиње да за то постоје предуслови.

Потребно је да албанска страна испуни обавезе из Брисела и Резолуције 1.244, образлаже Бакарец, што подразумева Заједницу српских општина, повратак Срба, нормалне услове за њихов живот, гаранције за имовину, деловање СПЦ и поштовање међународних норми.

Према његовим речима, пре размишљања о сагласности Србије да Kосово има столицу у Уједињеним нацијама (УН), морали би да буду испуњени овакви и други услови, „па да онда само разговарамо томе, а какав ће бити исход потпуно је рано говорити“.

Бакарец сматра да је добијање столице у УН за Албанце важније од признања Kосова као независног, што би, у случају евентуалних разговора о томе, Београду била највећа преговарачка полуга да „извуче максимум за цео српски народ, а поготово за преостале Србе на Kосову”.

Постоје странке које се залажу да се Kосову унапред да столиица, ја нисам за то, рано је говорити о томе, понавља Бакарец.

Он каже да давање столице није де јуре признање независности Kосова, иако је „највећи корак у томе“, и наглашава да Србија никад не би требало да призна независност Kосова.

То је наше заувек. Ако се једном одрекнемо тога, онда га у суштини више никад не можемо повратити, указао је Бакарец, који тврди да је Србија „власник“ Kосова и Метохије, да „има тапију“, али да нема посед, државину.

Упитан о подели Kосова, као решењу, он је одговорио да „има много важнијих претходних ствари“ и констатовао да је то другоразредно питање, згодно за шпекулације.

Говорећи о дасадашњим преговорима, Бакарец подсећа да они, у оквиру Европске уније (ЕУ), трају већ седам година, што указује на одређене неуспехе, за које одговорним сматра пре свега ЕУ и Албанце.

Сигуран сам да је много боље укључити у преговоре Русију, Kину и Америку, истиче Бакарец и објашњава да није битна форма у којој ће се то урадити.

Према његовом уверењу, Америка данас показује флексибилност за интерес српске стране, док је раније подршку давала искључиво Албаницима.

На питање да ли би грађани требало на референдуму да се изјасне о решењу за косовски проблем, Бакарец узвраћа да је зачуђујуће да уопште постоји неко ко се противи таквој демократској идеји.

Наводећи да противљење долази из опозиције, он је оценио да су сви садашњи противници референдума били за референдум о Уставу, „што је мање важно питање од Kосова“.

Али, наравно да је требало да се одржи и одржан је, док су сада против тога да се пита народ, тврди Бакарец, који им поставља питање „што се боје сопственог народа?“.

За Бакареца су Kосово и Метохија колевка духовности, државности и историјског памћења, „а на првом месту 100 хиљада Срба који ту живе и милион Албанаца“.

Општина Стари Град је, у време када је Бакарец био њен функционер, осам година на његов предлог сваког месеца финансијски помагала Гораждевац, Високе Дечане и Пећку патријаршију.

Предлагао сам тада да и остале општине и градови, који су финансијски у могућности, помажу енклаве, али није било одзива, рекао је Бакарец и закључио да му је, због тога, „било страшно жао, али тако је било”.

ФоНет

Поделите:

1 коментар

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here