Балканска рампа за мигрантску руту

Поделите:

 

Реадмисија у матичне државе – једино рјешење за мигрантску кризу слажу се политичари и грађани!

Борба против ЦОВИД19 је у други план ставила једну другу, ништа мање актуелну борбу, ону против илегалних миграната. Kолико је ситуација озбиљна у Босни и Херцеговини, можда најбоље потврђује податак да је у тој балканској земљи, састављеној од Републике Српске и хрватско-бошњачке федерације, тренутно „заробљено“ готово 10.000 миграната. Већина њих је на пропутовању за неку од земаља ЕУ. Интересантно је да је међу мигрантима највише младих  Пакистанаца и Мароканаца, у двадесетим и тридесетим годинама живота, што код локалног становништва изазива сумњу ,да није ријеч о бјегунцима од рата , него о економским мигрантима одлучним у намјери да се домогну неке од западних држава, прије свега Њемачке.

 Ескалација мигрантске кризе

Ипак, пандемија вируса Ковид 19 је проблем са мигрантима ставила у други план, све док ситуација није ескалирала у западним, пограничним подручјима према Хрватској, односно Европској унији.
Kада су мигранти почели да се неконтролисано крећу изван својих кампова, који су под надзором Црвеног крста и ИОМ (Међународни организација за миграције) и када су почели да упадају у куће и поткрадају локално становништво, регионалне власти у Бихаћу су дигле узбуну и алармирале надлежне у Сарајеву да предузму одлучне мјере.

То није било нимало лако, јер је у етнички подијељеној постконфликтној држави тешко обезбиједити консензус и око најбаналнијих ствари, а камоли око питања која се тичу миграната из доминантно муслиманских земаља. Они се у Републици Српској, усљед културолошких и других разлика, доживљавају као пријетња националној безбједности.

С друге стране, у Федерацији БиХ, где већину становништва чине Бошњаци – муслимани, на мигранте гледају са нешто више симпатија, јер неки од њих долазе из земаља које су биле на њиховој страни у грађанском рату у бившој Југославији, 90-тих година прошлог вијека. Ипак, чини се да је и симпатијама дошао крај и сада и на западу земље у доминантно бошњачком, бихаћком кантону траже њихову дислокацију. Али, где? Kуда са њима?

У Републици Српској их не желе , нарочито сада на почетку школске године када ученици крећу у школу и када су сусрети са мигрантима учестали. Зато су на граници Републике Српске, у селу Блатна већ данима полицијске патроле које спречавају да незвани гости уђу на српску територију. С друге стране, само 200 метара даље, у правцу Босанске отоке у општини Босанска Kрупа, налазе се полицијске патроле сусједног, бихаћког кантона, које им не дозвољавају повратак на запад, према граници са Хрватском.


Тако је више стотина миграната, помиње се бројка 600,  остало на „ничијој земљи“. Полиција из Бихаћа је прилично брутално поступила према мигрантима у намјери да их спријечи да се кроз поља кукуруза и оближње шуме домогну територије која им отвара пут према циљу. Снимци које видите то најбоље потврђују.
Власти у Сарајеву, притиснуте лошим вијестима с терена, у немогућности да ријеше ситуацију коју су други проузроковали, одлучиле су да под хитно иницирају потписивање  споразума са одређеним државама о реадмисији ових лица.

Мигранти из Пакистана најбројнији

Бошњачки члан предсједништва БиХ Шефик Џаферовић је задужен да убрзо отпутује у Пакистан и са тамошњим властима потпише обавезујући документ који ће омогућити депортацију хиљада Пакистанаца из Босне и Херцеговине.
Иначе, на Балкану је велика енигма, откуда тако велики број миграната из Пакистана, пошто ова земља није непосредно захваћена ратом који се десио у Сирији и другим земљама блискоисточног региона.
Наводно је3000 лажних виза издала амбасада БиХ у Пакистану и то је сада предмет истраге. Недавно је због неслагања са начином рјешавања мигрантске кризе, те афере са лажним визама, министар безбједности ове земље, Фахрудин Радончић, поднио оставку, али то није помогло рјешењу проблема.
„У Републици Српској неће бити мигрантских кампова“ – по ко зна који пут је овог викенда  поновио српски члан трочланог предсједништва БиХ Милорад Додик.

Јасно је да се ни БиХ, нити било која друга земља Западног Балкана, не могу саме изборити са навалом миграната.
Запад је чини се глув на апеле да помогне у рјешавању ситуације којој је и сам значајно допринео. Матичне мигрантске земље, заокупљене нестабилном ситуацијом и тињајућим конфликтима, ове своје грађане су, чини се, препустиле судбини.
Зато је значајно што се колективно Предсједништво БиХ, можда први пут у посљедње вријеме, усагласило око овог проблема и предложило реадмисију као једини начин да се баласт тих тешкоћа врати тамо где је и настао.
У међувремену, мигранти су и даље на „ничијој земљи“ код села Блатна на граници Републике Српске и Федерације БиХ,  под будним оком двије полиције, од којих свака чува прилаз својој територији.

Маринко УЧУР

Оригиналан текст + видео и фото преузет са:

 

https://deutsch.rt.com/meinung/106191-balkanroute-die-ueberforderung-bosnien-herzegowinas/

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here