Бања Лука не треба да се срами

Поделите:

Велики и ружни напади покренути су због поруке Покрета „Бесмртни пук очекује најважнију побједу – Јединство српских четника и партизана. Сви смо ми Срби. Волимо србство, волимо слободу“, а која је написана на транспаренту поводом Дана побједе, а у склопу међународне друштвене акције Марш „Бесмртног пука“.

Као аутор поруке и предсједник Покрета, имам право и обавезу да укратко појасним поруку, и да уз Божију помоћ, они који су је жучно напали, у њој угледају добру намјеру.

Само код неупућених, и то код многих, не њиховом кривицом, већ посљедицом бившег комунистичког система, такав транспарент може изазвати скандал на Дан побједе. И такви питају „Бања Луко, срамиш ли се четничког фашистичког марширања“ и „Шта би рекли некадашњи партизани“. Сматрају они и да је порука на транспаренту шизофрена.

Јединство српских четника и партизана историјски је важан испит за колективну свијест српског народа. Ту подјелу су нам убацили као вирус. Антифашизам је нажалост злоупотребљаван од оних којима недостаје љубави, којима није толико стало до народа, па су онда навијачки искључиви и подржавају само „своју страну“, а према „другој страни“ скоро да осјећају мржњу. Они не размишљају о помирењу…

У поруци на транспаренту помирење, јединство очекује, тражи „Бесмртни пук“, и то између данашњих преумљених партизана и четника. А у српском „Бесмртном пуку“ су само они партизани и четници који су дали своје животе у борби за свој народ, борећи се против нацизма и фашизма. Тако су задобили Царство Небеско и слободу златну, која је нераскидива и вјечна веза између њих, погинулих, а вјечно живих хероја и нас и наших потомака. Овдје требамо разликовати оне четнике и партизане чији је најважнији циљ био одбранити своје најближе, свој народ, борећи се против нациста и фашиста, од оних којима је идеологија, а поготово власт била важнија. Комунистичка партија је искористила партизане како би освојила власт. Многи партизани послије рата нису хтјели у партију, што их је често скупо коштало. Мајке, у почетку рата, слале су са благословом једног сина у партизане а другог у четнике, сматрајући да се оба боре за златну слободу и свој народ.

Болесна је изопаченост, што су неки рекли за јединство горе наведених партизана и четника, управо оно што ти исти намећу, а то је изједначавање четника и усташа. Ко је од Срба био вођа нацистичких или фашистичких групација у току Другог свјетског рата? Колико је погинуло четника, а колико усташа против нациста? При крају рата, а и непосредно послије, многе усташе су се „пребациле“ на комунистичку страну и ушле у власт, гдје су омогућили многим усташким крвницима (Павелићу, Артуковићу, Лубурићу…) да некажњено побјегну на Запад.

А комадант Равногорског четничког покрета, ђенерал Дража Михаиловић, први је у Европи устао против Хитлера и нациста. Са својим четницима, ђенерал је до почетка 1942. године ослободио Лозницу. Био је то, макар и накратко, први ослобођени град у Европи. До краја рата они ће ослободити још неке градове попут Чачка, Крушевца, Лазаревца. Нису без разлога Нијемци покренули акцију хапшења под називом „Михаиловић“. Већ почетком рата за ђенералом је расписана потјерница и нуђена награда од 200 хиљада динара ономе ко омогући његово хапшење или убијање. Касније, у јуну 1943. год. расписана је заједно потјерница и против Јосипа Броза и обновљена против ђенерала Драже Михаиловића.

Ђенерала Михаиловића одликовали су генерали Де Гол и Сикорски, а на приједлог генерала Ајзенхауера, предсједник Труман постхумно додјељује ђенералу Михаиловићу Орден ранга заслужних за допринос савезничкој побједи. За очекивати је да и Русија која је дала највише жртава у борби против нацизма и која најснажније његује сјећања на ту борбу и њене хероје постхумно искаже почаст и додијели орден ђенералу Дражи Михаиловићу, који је први херој Европе у борби против нацизма. Можда би занимљиво било покренути и иницијативу да Међународна организација „Бесмртни пук“ нешто слично уради.

Партизани и четници из „Бесмртног пука“ чији је главни циљ био борба против нацифашизма и одбрана народа заправо нису ни били у сукобу. Па заједно су и сахрањивани. Свима њима треба одати почаст и вјечно им бити захвални, а онима, другим партизанима и четницима који су починили злодјела, нека виде шта ће са Богом и својим прецима и потомцима. А ми данас да не распирујемо подјеле и сукобе. Нажалост, данас има и оних Срба којима је важније измирење између Срба и других (Хрвата, Муслимана, Албанаца…). Па чак им је важнији добар однос између, рецимо Њемачке и Француске, које су жестоко ратовале, него јединство и братољубље самих Срба.

Ни са Богом не можемо бити помирени, ако се не измиримо сами са собом и једни са другима, а онда ћемо такви, се пуно лакше измирити и са свима другима. Порука на транспаренту тиче се искључиво српског народа, а подразумијева се да је у четницима и партизанима било и других (Муслимана и Хрвата).

Варају се они који мисле да српски народ није за јединство, па и партизана и четника. Између њих не треба да буде непремостива граница, граница мора бити само између издаје и родољубља.

Преносимо у цјелости текст „Бања Лукo, срамиш ли се четничког фашистичког марширања?“, који је објављен на порталу Ал Џазире:

„Бањалуко, срамиш ли се четничког фашистичког марширања?
Изједначавати партизане и четнике и ступати заједнички као четник или партизан, може само луд човјек или злобник који жели лоше српском народу прије свега.

Пише:

Драган Бурсаћ

Већ двије деценије официјелна историја у школама Србије и ентитета РС изједначава партизане-антифашисте и четнике-фашистичке колаборационистеУступљено Ал Јазеери

„Јединство србских четника и партизана“

То је данас урликало са транспарента који су људи носили улицама Бањалуке. Ето и то смо коначно дочекали.

И то је онај историјски промашај, то је онај злодух који је шчепао око врата српску политику и, нажалост, већину народа српског.

Транспарент „Бесмртног пука“ на којем су изједначени четници и партизани, јасно говори још нешто, партизани су били (само) Срби. Јер, након ујединитељске поруке, испод стоји, сви смо ми Срби, волимо србство, волимо слободу.

Изједначавати партизане и четнике и ступати заједнички, макар испод транспарената, као четник или партизан, може само луд човјек или злобник који жели лоше српском народу прије свега. Трагично, јадно и биједно, а опет тако очекивано. Јер, већ двије деценије официјелна историја у школама Србије и ентитета Република Српска, шта ради, изједначава партизане-антифашисте и четнике-фашистичке колаборационисте.

Пљување по историји

Па је било питање трена када ће се баш на Дан побједе над фашизмом, име четника пронијети Бањалуком. Јесте шизофрено, али је очекивано.

Парадигма по којој су партизани и четници некаква „два пола србског антифашизма“ настала деведесетих и правно уштамбиљена у 21. вијеку, предоминанта је српског политичког и националног ћорсокака. Та парадигма по којој су четници били „несхваћени герилци“, а не кољачи и убице који су све за СС дивизијама на Kозари и Сутјесци убијали сопствени народ, данас је преточена у верификовану реалност која ступа улицама Бањалуке. Опет на штету и срамоту српског народа, јер уз усташе, баш су четници били ти који су побили највише Срба уз иностране окупаторе.

Промислите само, старац који носи заставу са петокраком, од преко деведесет година, мора гледати обожаваоце и потомке оних који су га прогањали у Другом свјетском рату и који су убијали његове саборце. И не да их мора гледати, него мора ступати са њима у једној манифестацији, која се кроз призму Републике Српске уврнула у болесну изопаченост.

То блаћење сопственог народа, само је једна цртица у овом пљувању по историји.

Она друга је једнако перфидна и укључује ексклузивитет једног, српског, народа у борби против фашизма. Партизани, по тој мантри, ваљају једино ако су „србски“ партизани, а четници су ионако уберсрби. И тај наратив оправдава, заправо, ништење свега неспрског у Бањалуци и цијелом ентитету Република Српска у девдесетим.

По том наративу „добри герилици“ четници су се почетком деведесетих спустили са оближње Мањаче и припадајућих брда, протјерали несрбе, попалили џамије, католичке цркве, извршили елтиоцид и урбицид и угнијездили се у Бањалуци.

Фашистички непријатељи на побједничкој страни

Но, све за виши циљ!

Јер, то су четници, па још антифашисти, каже „србска“ официјелна историја. Па се таквим „антифашистима“ даје за право да убијају, пљачкају, пале и силују. Од Приједора до Источне Босне. Заправо, даје им се за право да раде све оно што су радили на истим мјестима на којима су то већ радили у Другом свјетском рату (сјетити се Вишеграда или Фоче).

По том болесном, а како видимо итекако данас стварном и опипљивом наративу, они, ти „добродушни четници“ се само боре против „окупатора Турака“. Једнако прије седамдесет и као и прије двадесет година. То што убијају нејаку бошњачку ђецу, то што је Дрина костурница, то што је почињен геноцид, хеј, све се то правда „добрим четницима“ са позитиве стране историје.

И то је наратив који звони, бубња и урличе у кишом окупаној Бањалуци на Дан побједе над фашизмом. Ваљда и небо и бог плачу над овом шарадом од параде, на којој, на срамоту свих потомака партизана, њихови фашитички непријатељи-четници добијају своје званично мјесто на побједничкој страни историје.

Четничке војводе Урош Дреновић и Раде Радић, који имају своје улице у Бањалуци, само могу поносно апалаудирати својим обожаваоцима или потомцима који су успјели један квислиншки покрет, не рехабилитовати, мало је то, него су га угурали на побједничку, антифашистичку страну.

И то заиста нигђе на свијету нема. Ево вам примјер, пробајте замислити како у Москви неко на једном плакату са Црвеном армијом осликава локалне квислинге?! Пробајте замислити, како се партизанима у било којем другом већем граду бивше Југославије придружују усташе, домобрани, балисти… Не иде!

Националистички пир
Будимо ми посве јасни, „Бесмртни пук“ је пуко глорификовање Путина и путинизма, који је у режији „србских“ десничарских организација или у случају РС-а у ентитетској режији, постао један националистички пир, којем је циљ разбијање историјске чињенице да је братство и јединство било покретач паризанског покрета. Ово што данас гледамо су некакви руски пипци, који допингују екслузивитет једног ентоса и који везе немају нити са настанком бивше нам домовине, нити са партизанима, а понајмање са братством и јединством.

У регуларној историји по црном ће се зато памтити данашњи 9. мај у Бањалуци, јер је коначно на Дан побједе над фашизмом, фашиста са кокардом и камом и легитимо устао из мрака и придружио се антифашисти.

Па је онда она реченица о Дану борбе против антифашизма, баш најистинитија у Бањалуци. Јер, у Бањалуци, некадашњем граду антифашиста, истих је остало толико да се на прсте једне руке могу пребројати. Све мимо тога, све је прекривено оном ужасном популистичком копреном и уранвниловком, која тако снажно тукне по фашизму, да је срамота нормалног човјека и себе и људи око себе.

А како ли је народним херојима, окамењеним и у вјечност урезаним, док гледају ову бруку и срамоту по бањалучким улицама? Kако ли је Ради Врањешевић, Анти Јакићу, Осману Kарабеговићу, Бошку Kаралићу, Драги Лангу, Ради Личини, Вахиди Маглајлић, Шефкету Маглајлићу, Драги Мажару, Ивици Мажару, Јосипу Мажару- Шоши, Веселину Маслеши, Стјепану Павлићу, Бранку Поповићу , Kарлу Ројцу, Милораду Умјеновићу и Kасиму Хаџићу док им пред каменим сјенима ступају четници???

И то на Дан побједе над фашизмом. О ироније, о апсурда! Kако се чини, из бањалучке перспективе, можда је извојевана побједа у бици над фашизмом, она тамо давне ’45., али је, нажалост и срамоту свих нас, ово зло од фашизма у граду на Врбасу добило рат.“

Линк за претходни текст: http://balkans.aljazeera.net/vijesti/banjaluko-sramis-li-se-cetnickog-fasistickog-marsiranja

Бања Лука, Предсједник Покрета

11.05.2019. Дане Чанковић

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here