Бањалучка реплика Петог октобра

Поделите:

Предизборне чарке у Републици Српској почеле су већ почетком године, да би се временом претвориле у отворене политичке сукобе са обиљем међусобних оптужби између два супротстављена блока – опозиционог Савеза за промјене у којем доминирају Српска демократска странка (СДС) и Партија демократског прогреса (ПДП), и коалиције политичких партија окупљених око Савеза независних социјалдемократа (СНСД), партије Милорада Додика, у којој су најважније Демократски народни савез (ДНС) и Социјалистичка партија РС. Неопходно је напоменути да је на нивоу БиХ присутна инверзија, власт чини Савез за промјене заједно са Странком демократске акције (СДА) коју води Бакир Изетбеговић и Хрватском демократском заједницом БиХ (ХДЗ БиХ) Драгана Човића.

ЛОВ НА ПОЛИЦИЈУ СРПСКЕ
Док се у Српској опозиција оптужује за издају националних интереса и потчињеност политици Бакира Изетбеговића, опозициони лидери узвраћају спочитавајући властима корупцију и претјерано задуживање земље. Иначе стандардне оптужбе замијењене су новим, које датирају почетком године, односно од 9. јануара, када је прослављен Дан Републике. Најприје је Драган Мектић, министар безбједности у Савјету министара БиХ, кадар СДС, оптужио МУП Српске да формира паравојне организације алудирајући на „Србску част“, невладину омладинску организацију из Ниша, чији су припадници присуствовали обиљежавању Дана Републике, иако нису учествовали у свечаном дефилеу. Мектићеве оптужбе прихватили су медији из Федерације, а свему су додали „руску ноту“. Осовина медијских удара била је усмјерена на МУП Српске и министра Драгана Лукача, који је поводом дана Републике представио Почасну јединицу МУП-а Српске у свјетлоплавим униформама које су неодољиво подсјећале на Гарду Војске Србије. МУП Српске и министар Лукач убрзо су били засути и другим оптужбама.

Пребацивало им се да илегално наоружавају полицију, замјерало им се и на наводном присуству руских инструктора у бившој војној касарни Залужани која је однедавно на располагању МУП-у Српске, а временом се полиција Српске све више приказивала као криминална, па и злочиначка организација. Опозиционим лидерима медијски простор омогућавала је ТВ БН, као и сијасет медија из Федерације. У отвореном „лову“ на полицију Српске по страни се нису држале ни стране амбасаде, као ни невладине организације и медији финансирани од америчких фондација НЕД и УСАИД.

Постало је очито да је институција, која је према низу спроведених истраживања словила као она у коју грађани Српске имају највише повјерења, постала камен спотицања у јавном дискурсу. У појединим амбасадама доминирао је закључак да је МУП Српске баријера која се мора сломити, а министар Лукач компромитовати и смијенити како би се дошло до главног циља – предсједника Српске Додика, чијим уклањањем би се Српске срушила као кула од карата. До кулминације напада на полицију Српске долази након трагичне смрти двадесетједногодишњег младића Давида Драгичевића, чије беживотно тијело је пронађено на ушћу притоке Црквине у ријеку Врбас код тврђаве Кастел 24. марта ове године. Давидова смрт је покренула вишемјесечне протестне скупове групе „Правда за Давида“ на бањалучком Тргу Крајине. Првобитном полицијском истрагом утврђено је да је смрт настала утапањем, али без елемената кривичног дјела, да би тужилац након три мјесеца вршења предистражних радњи 28. јуна 2018. донио наредбу о спровођењу истраге против непознатих починилаца због основа сумње за убиство.

ОПТУЖБЕ, ЛАЖИ И ПРИЈЕТЊЕ
Иако је Окружни тужилац јавно изнио да се ради о најмањем могућем степену сумње, заснованом на исказу једног свједока „који није никог видио, али је чуо вику и препирку“, тужилачка наредба је прихваћена као пресуда о убиству, а о томе ко су убице мјесецима је лицитирао Давор Драгичевић, отац трагично страдалог младића – најприје је оптужена група од 15 непознатих починилаца, затим Јединица за подршку бањалучке полиције, па два млађа инспектора МУП-а Српске. Драгичевић је свакодневно прозивао високе званичнике МУП-а Српске за саучесништво у убиству, а свако ко би његове наводе довео у питање експресно је увршћен у „саучеснике у убиству“ и јавно етикетиран. Методологија је једноставна: један дан се са Трга Крајине емитују оптужбе, други дан исфабриковане неистине, а трећег се дана упућују пријетње, између осталих и дјеци предсједника Додика и премијерке Цвијановић. И тако укруг – оптужбе, лажи, пријетње. Стиче се утисак да постоји редитељски тим који Драгичевићу свако јутро пише сценарио за вечерњи наступ.

Већина лидера Савеза за промјене придружила се Драгичевићевим оптужбама на рачун МУП-а Српске. Медијску подршку, поред помињане БН телевизије, пружили су портали и блогери на страним донацијама, дио федералних и британских медија попут „Гардијана“. Министар Лукач је мјесецима у медијском епицентру, а постало је видљиво да ће од његове постојаности зависити и исход октобарских избора.

Тако се дошло и до званичног почетка предизборне кампање коју опозиција скоро да и не води, односно предизборна кампања Савеза за промјене свела се на окупљање њихових присталица на Тргу Крајине и подршку Давору Драгичевићу. А с Трга Крајине већ мјесецима се најављује да избора неће бити и да ће он, Давор, 5. октобра „спустити руку“. Шта све то треба и може да значи објаснио је предсједник Српске Додик износећи да постоји план да се дио изборног материјала угрози на начин да се камион са гласачким листићима отме од стране групе нападача у инсценираном нападу, и Бањалука тако прогласи за „град случај“ у коме избори нису могли бити одржани.

БИТКА НА ИНТЕРНЕТУ
Злокобна петооктобарска песница од почетка протеста присутна је на Тргу Крајине, чак и у виду дрвене статуе, а алудирање на бањалучку реплику Петог октобра постало је све учесталије. Драгичевић непрекидно доводи у питање спровођење октобарских избора и не престаје давати ултиматуме. „Ако до 5. октобра Давидове убице не буду приведене, група ’Правда за Давида’ узима правду у своје руке“, запријетио је. Група је већ пола године узурпирала бањалучки Трг Крајине, омиљено шеталиште младих, али као да је то било мало, па је своја окупљања почела практиковати и пред зградом Полицијске управе Бањалука, инсистирајући да полиција „призна ко су Давидове убице“ и да им се „изруче“ министар Лукач и Дарко Ћулум, директор полиције.

Из владајуће структуре подсјећају да периодична истраживања јавног мњења указују на надмоћну побједу кандидата СНСД и његових коалиционих партнера, и да је једина узданица опозиције насилна смјена власти по методама Џина Шарпа. У Бањалуци је, иначе, било неколико покушаја обојене револуције, али се све и један изјаловио зато што се о њима непрекидно говори и указује на познате свјетске примјере. Агентури Срђе Поповића никако није јасно како се недавно у Букурешту могло анимирати 200.000 људи на протесте против своје владе, а да се у Бањалуци још ниједном није могло окупити више од 5.000. Није помогло ни вишемјесечно етикетирање полиције Српске нити бјесомучни покушаји дискредитације министра Лукача. Полиција је остала стамена и истрајна у намјери да заштити Републику од свих видова хибридних дејстава и разноврсног асортимана псиоп операција. Што се опозиције тиче, мото којег се држе своди се на: „Само да их скинемо с власти, па шта буде“!

Ипак, највеће битке се не воде на трговима и на јавним митинзимна већ на интернету. Друштвене мреже постале су попришта на којима се размјењују најогавније оптужбе. Док је Младен Иванић, неформални лидер ПДП прилично суптилан, предсједнички кандидат СДС-а Вукота Говедарица веома је бруталан у намјери да дискредитује свог противкандидата Жељку Цвијановић. Шта ће бити 5. октобра и да ли ће се уопште догодити нешто спектакуларно што би могло утицати на изборе? Судећи по изјавама министра Лукача, пети, шести и седми октобар протећи ће у мирној и толерантној атмосфери а за то ће се побринути МУП Српске који ће осујетити сваки покушај насилног преузимања власти.

БРЕГЗИТ – КЉУЧ ЗА РАЗУМЕВАЊЕ
Зашто су овогодишњи избори тако важни, па их називају пресудним по Републику Српску? У трагању за одговором на наведено питање неопходно је истражити и његов геополитички оквир. Британци, који су најагилнији у настојању да уруше политички капацитет Српске, не крију намјеру да обнове империјални сјај и да Балкан ставе под своју контролу. Вријеме у том смислу не ради за њих. Ближи се оперативна реализација Брегзита, што је предвиђено за март 2019. године, након чега Влада Њеног височанства не би имала ни најмањи кредибилитет да било шта уређује у „дворишту“ ЕУ. Зато се до тада мора срушити свака непокорна политичка гарнитура на Балкану, која би се умјесто за НАТО интеграције и бајке о уласку у ЕУ, опредијелила за неки други, свој пут, који би вјероватно водио ка Русији и Кини. А такве гарнитуре, односно владе, постоје још у Београду и Бањалуци.

Антируска хистерија у Лондону је тако јака да у Србима не виде ништа до „мале Русе“ које треба онемогућити да буду било какав политички, економски и војни фактор на Балкану. И америчка „дубока држава“ губи дах у непрекидној бици с предсједником којег је амерички народ изабрао на претходним изборима. Трамп реже све више кракова хоботнице око себе и гаси ратишта које су његови претходници палили по свијету. Сјеверна Кореја се више не спомиње као неуралгична тачка, разговори с Путином обећавају велики договор свјетских сила, па и о Балкану. Све су то разлози због којих се званичном Лондону и незваничном Вашингтону жури да свргну „посљедње препреке на Балкану“.

Званична предизборна кампања у БиХ почела је 7. септембра и трајаће до 6. октобра у 7 часова, када наступа предизборна тишина, да би избори били одржана сутрадан, 7. октобра у периоду од 7 до 19 сати. Око седам и по хиљада кандидата у БиХ рачуна на повјерење више од 3,3 милиона гласача. Становници БиХ имаће прилику да бирају три члана Предсједништва БиХ – једног, Србина из Републике Српске, и два (Хрвата и Бошњака) из Федерације БиХ. Уједно, бираће се 42 делегата у Представничком дому Парламента БиХ (14 из Републике Српске и 28 из Федерације БиХ), 83 посланика у Народну скупштину Републике Српске и 98 у Представнички дом Федерације БиХ. Бираће се и предсједник и два потпредсједника Републике Српске. Овогодишњи избори коштаће 8,5 милиона конвертибилних марака, односно око 4,3 милиона евра.

Предраг Ћеранић,  Печат

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here