Besparica i Zapad koče povratak vojnog roka

Podelite:

Uvođenje redovnog služenja vojnog roka za našu državu još nije tema. Vraćanje regruta u startu košta 70 milijardi.
AKTIVIRANJE obaveznog služenja vojnog roka u Srbiji, osim što bi ispraznilo budžet, moglo bi da ugrozi i međunarodni položaj naše zemlje. Ideju o ponovnom odlasku u kasarne Zapad doživljava kao najavu militarizacije srpskog društva i zato ne podržava ponovno uvođenje pune vojne obaveze.

Inicijativa da se ponovo uvede obavezno služenje vojske ne nedostaje – zastupljena je među pojedinim političkim strankama, poslaničkim grupama, istraživanjima javnog mnjenja. Ovim pitanjima bavi se i međuresorna radna grupa Vlade Srbije zadužena za analizu i predlog strateških i odbrambenih dokumenata Vojske Srbije.

Poslednji koji je u javnosti otvorio ovu mogućnost jeste novi ministar odbrane Aleksandar Vulin.

– Ponovno uvođenje obaveznog služenja vojnog roka svakako nije nešto što ja kao ministar mogu da nametnem. To je tema o kojoj bi trebalo da razmisli i izjasni se celo društvo – kaže Vulin za „Novosti“.

Ministarstvo odbrane je uradilo u prethodnim mesecima internu analizu koja je pokazala da bi vraćanje regruta u kasarne samo u prvoj godini koštalo državu oko 70 milijardi dinara, što je za Srbiju ogroman iznos – kompletan jednogodišnji vojni budžet.

 

Nekadašnji predavač na Vojnoj akademiji pukovnik Milosav Pješević navodi da bi prelazak na staro iznudio velike rezove.

– Veliko je pitanje da li bi postojeća organizacija, kapaciteti, ljudski i materijalni resursi mogli da trpe regrute u kasarnama – navodi Pješević. – Da bi se to sprovelo, potrebne su brojne promene sistema, posebno na operativnom i taktičkom nivou, kao i kompletna izmena principa obuke vojnika i podoficira.

Glavni argumenti za renesansu pune vojne obaveze su sve opasniji bezbednosni izazovi, politika vojne neutralnosti, kao i skromna izdvajanja za profesionalnu vojsku. Srbija je, uz to, prvi put u svojoj istoriji, dobila gotovo celu generaciju mladih koji nisu prošli ni najosnovniju vojnu obuku. Reč je o najmanje 200.000 punoletnih mladića koji su od 2000. godine do danas dug državi odužili služenjem u civilu, odnosno kojima je upis u vojnu evidenciju bila jedina obaveza. To je drastično oslabilo rezervni sastav, koji u slučaju oružanog sukoba ima obavezu da stane pod ratnu zastavu.

Istoričar Bojan Dimitrijević, koji je kao pomoćnik ministra odbrane učestvovao u pripremi prelaska sa regrutnog sastava na profesionalnu vojsku, danas smatra da je odluka o suspenziji obaveznog služenja vojnog roka bila ishitrena.

– Osećam određenu dozu odgovornosti za taj prilično brzopleti postupak i mislim da smo na taj način u stvari izvukli jednu od poluga normalnog funkcionisanja vojske – kaže Dimitrijević. – Vreme je pokazalo i da ne postoji adekvatan izvor popune mirnodopskih jedinica.

I BOGATI SLUŽE

OPŠTA obaveza služenja vojnog roka, uprkos uvreženom mišljenju, nije osobina samo siromašnih država i armija. Istina je, međutim, da je tokom poslednje dve decenije ovaj koncept napušten u većini evropskih država. Obavezni vojni rok zadržan je u Austriji, Švajcarskoj, Grčkoj, Finskoj, Danskoj, Norveškoj, Ukrajini i Moldaviji. Ovi modeli međusobno se razlikuju, a svaka država bira način popune oružanih snaga prema svojim potrebama.

Večernje Novosti

 

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here