Блиц: Зоран Ранковић: За декана сам изабран легално

Поделите:

Апсолутно сам легално изабрани декан!
То су прво покушала да оспоре тројица
професора ПБФ у писму Сенату УБ, да би
потом двојица од њих поднела против мене
тужбу Етичком одбору УБ, а оптужују
ме да сам фалсификовао изјаве тридесетак
чланова већа приликом реконструкције
гласања за чланове Савета ПБФ.

То у интервјуу за Блиц каже декан Православног богословског факултета Зоран Ранковић одговарајући на питање о легалности његовог избора које група професора ПБФ оспорава јер је мандат верификовао нелегални Савет факултета 19. маја ове године и то ретроактивним гласањем наставно научног већа.

Значи, све је законито?
– Након што је један од подносилаца тужбе повукао потпис, појавио се нови тужитељ, не из реда наставника ПБФ, који је наставио са лажним оптужбама против мене. Забрињавајуће је што се, иако нема никаквих доказа за оно што тужитељи наводе, напротив – надлежна просветна инспекција утврдила је да никаквих неправилности није било у наведеном поступку – процес против мене наставља. Да ли то значи да само воља једне групе људи, који имају високе позиције на БУ, нема граница и да су и данас могући мрачни кафкијански процеси не само без доказа него и без кривице, засновани на лажним сведочењима и зловољи?

Могу ли и изјаве о сећању да се тумаче као мрачни кафкијански процеси или су нека врста правне акробатике?
– Наравно да нису акробатика. Тај термин злоуполребљавају огорчени губитници регуларних факултетских изборних процеса, нехотице или хотимице оптужујући
самог ректора БУ за охрабривање таквих недозвољених а у нашем случају непостојећих – акробатских поступака.

Ако их нема, о чему се онда ради?
– Kрајем фебруара госпођа Иванка Поповић обратила се, на проблематичан начин, мејлом свим члановима ННВ ПБФ са молбом да “… у сврху заштите угледа факултета и потврде законитости рада, а у циљу отклањања сваке недоумице на том плану, Универзитету се доставе подаци о тачном резултату гласања за избор појединачних чланова Савета факултета”. Већина њих су, савесно схвативши њен позив, доставили Деканату изјаве о гласању за чланове Савета. На наредној седници обавестио сам чланове већа о пристиглим изјавама већине наставтавника који
су се, на иницијативу ректорке, изјаснили како су гласали за избор
чланова Савета 16. октобра 2018. ННВ је одлуку о реконструкцији гласања, кроз допуну записника, донело већином од 89.47% гласова наставника, док је само
5.26% било против и исто толико уздржано. То говори о подршци Савета и садашње управе на ПБФ, а та допуна записника је прихваћена без примедби и од инспекције Министарства просвете, приликом ванресног надзора.

Да ли зато нису издаване дипломе студентима и да ли је тачно да је објашњење
факултета за кашњење била штампарска грешка?

– Наравно да је тачно. Kакво би друго објашњење било када је на моје питање упућено Ректорату, да ли ће до Светога Саве, када студентима делимо дипломе, оне бити спремне? Генерални секретар УБ путем мејла је одговорио: “На жалост, не постоји могућност да до тог датума буду израђене дипломе за које су са факултета Универзитету упућени захтеви у периоду од новембра прошле године…
Стручна служба прегледала је и припремииа преломе прослеђених захтева, али и вратила на дораду 59 захтева због уочених грешака“. Деканат је ову званичну информацију из Ректорала пренео студентима, благовремено и са жаљењем. Вероватно сличну врсту жаљења осећају и они који су постали жртве полуинформација и лажи на њима се заснива и ово ваше питање, зар не? Које су, поводом застоја у подели диплома, ширили они којима добробит ПБФ за разлику од њихове личне, никада није на памети.

Шта сте остварили од обећања датих приликом избора за декана?

 – Са колегама из управе и огромном већином наставног особља – све. У тешким условима пандемије корона вируса предали смо акредитацију за нови циклус основних студија на два смера и започели разговоре с другим факултетима о сарадњи на нивоу наставе. Са Матицом српском смо на пројекту СПЦ – историја и идентитет. Припремљен је и зборник са међународног научног скупа о јубилеју аутокефалије СПЦ. Да не морамо да се бавимо измишљеним проблемима и санирамо штету коју су ПБФ нанеле несавесне колеге, урадили бисмо, уз Божију помоћ, и више.

Да ли су жртве тих полуинформација, као и ја, били и студенти који су упутили писмо управи, тражећи да им се објасни шта се дешава на факултету?

– И  у овом питању, као и не колико других које сте поставили, постоји једна, волим да верујем, ненамерно изречена неистина. Kао што против ПБФ не пишу и не говоре његови професори (ни сви, нитинеки) него шачица огорчених, тако иза овог писма стоји једна групица заведена од стране наведених наставника који се нису устезали да злоупотребе њихову наивност и поверење које су им указали. Студенти ПБФ више пута
су се оградили од овог писма – памфлета. Младост и наивност студената који су писмо написали – ако су га они уопште писали – разумем, али немам разумевања за оне који су их злоупотребили зарад неких својих приземних циљева.

Разумете ли онда и њихову забринутост, макар били и заведени, када тврде да због сплетки, почињу да сумњају у искреност професора о њиховом учењу о хришћанској љубави према свима и има ли елемената за такво њихово мишљење?

У највећем броју случајева, хвала Богу, нема. У малом броју нажалост има јер је понашање неколицине професора за сваку осуду. Поготово што су, јурећи за личним интересима и не презајући да их остваре свим средствима, заборавили да или гледају очи оних малих за чије је саблазнитеље Господ рекао да би им боље било да им се обеси воденички камен о врат и да потону у дубину морску него да чине то што чине.

Да ли у те професоре спада и Родољуб Kубат коме је укинут благослов и
има ли елемената да је то урађено јер је оптужио епископа бачког Иринеја да је фаисификованим потписом 2014. продужио рад на ПБФ?

– Kубат је више пута и наразличите начине, да ли поучен од некога или по сопственом
надахнућу не знам, покушавао да благовремено креира и исфабрикује изговоре и лажне аргументе на које ће се позивати када буде објашњавао разлоге губљења права поучавања на ПБФ, које је свим силама настојао да изазове. Један од њих наводите у питању. Друге можетно читати по, из земље и иностранства, финансираним порталима и у једном малотиражном дневном листу, слушати на две телевизије, и пратити на малом броју правих и великом броју лажних налога првенсрвено на Твитеру и другим
друштвеним мрежама. Наведени медији и налози на друштвеним мрежама настојали су, али нису успели, да чињеницу да је Kубат због дуготрајног антицрквеног и противфакултетског деловања и подривања угледа и рада ПБФ и СПЦ довео у питање своје компетенције за службу учења покрију измишљеним причама о политичком и црквеном прогону правдољубивог Родољуба. Ова провидна стратегија бившег колеге можц се дијагностиковати речима народне мудрости: кољи ме, аго, да будем светац!

Може ли се одлука о укидању благослова професору Kубату класификовати као уводење моралнополитичке подобности за рад на ПБФ, како тврди академска јавност?

– Мишљења сам да је реч о једном мањем делу академске јавности који, на првом
месту, обједињује заједничка политичка оријентација и њој својствени агресивни, увредљиви и нетолерантни вокабулар. На страну професора Kубата и његових сабораца већим делом стали су они људи који су се у претходним годинама па и деценијама, показали као осведочени непријатељи и противници Цркве. Прикључили су им се и неки политички фактори који су у бившем режиму имали амбиције да кадрирају у Цркви, верујући да ће у води коју су замутили, моћи да поново приграбе какву корист за себе. Та противприродна коалиција, која се више него добро разуме у морално-политичку подобности њено спровођење, вероватно је довела до оваквих тврдњи.

Одбор за статутарна питања УБ оспорава Статут ПБФ у делу који се односи на благослов, Да ли ћете га променити?

– Зашто бисмо то радили? Статут ПБФ је од повратка на УБ прихваћен и више пута потврђен од надлежних тела УБ. Нисмо ништа мењали чиме би се једино могла оправдати оваква реакција. На доношење одлуке, која не само да директно ставља под знак питања правоважност Статута ПБФ већ и индиректно прозива све претходне чланове Одбора и других тела УБ који су имали другачије мишљење, пада озбиљна
сенка сумње, томе доприноси чињеница, са којом јавност није упозната, да је један члан Одбора у издвојеном мишљењу упозорио да је учињено више противправних преседана, што ставља под знак питања одлуке које су донесене. Листи преседана додајем и што на Сенату, који је уследио, поменуто издвојено
мишљење није представљено. Зашто је то урађено, није тешко закључити.

Да ли је тешко закључити или разјаснити мотиве ректорке УБ да се разговара
о статусу ПБФ у овој заједници?

– Да би се нешто разјаснило, треба са обе стране да постоје добра воља, искреност и отвореност. У почетку разговора које смо водили, мислио сам да та осећања делимо ректорка и ја. Након више њених непримерених и недобронамемих поступака,
сада не гајим та уверења па и не покушавам да разјасним те мотиве, пошто ће они ускоро бити свима јасни.

Да ии ће бити јасни и слудентима ПБФ и могу ли они да имају последице ако би дошло до издвајања ПБФ са БУ?
– Не могу. Kвалитет наставе, валидност дипиома и могућност запошљавања остали би неупитни. Сва питања која прате студирање би била решена те наши студенти, садашњи и будући, не треба да имају бриге поводом тога. Ми живимо у уверењу да ће здрав разум победити и да до тога неће доћи.

Да ли ће се факултет огласити око оптужби на рачун продекана Владимира Вукашиновића о његовом наводном непримереном понашању према студенткињама?

Наравно. И да се каже да су оптужбе пролив њега, како сазнајемо из медија, одбачене. То је учињено на једином месту на коме су оне од почетка искључиво требало да се разматрају у тужилаштву.

Слађана Вукашиновић, Блиц

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here