Ближимо се магичном броју 97: Зашто број држава које су признале Kосово мора да буде испод ове цифре

Поделите:

Да је Србија ојачала спољнополитичку позицију шеф српске дипломатије указао је и после седнице Савета безбедности УН у Њујорку, када је истакао да “први пут на СБ УН нико није упутио позив за признавање тзв. Kосова

Вест да је Гана 16. држава која је повукла признање независности тзв. Kосова, ођекнула је попут рафала и у дипломатском смислу не иде на руку Приштини, нарочито јер Албанци одлучно негирају чињеницу да одређене земље мењају одлуке по питању Kосова као суверене државе. Београд, међутим, у рукама има званичне ноте које доказују да списак оних земаља које су промениле одлуку о признању тзв. Kосова расте.

Тиме се Србија полако ближи циљу да број земаља које признају Kосово као суверену земљу падне испод 97 земаља, што је мање од половине чланица УН.

Због чега је тачно важна та бројка и зашто би то представљало велику дипломатску победу Србије?

Kоментаришући одлуку Гане да повуче признање, министар спољних послова Ивица Дачић, рекао је да је ово посебно важно, јер је реч о до сада највећој земљи која је повукла признање, открио да су преговори на свим нивоима трајали доста дуго и најавио да ће до краја године бити још 3-4 земље које ће ово исто учинити.

У ранијим изјавама, он је подсетио да од 117 земаља за које Приштина тврди да су признале косовску независност, Нигерија, Уганда и Мали то никада нису урадиле док је 16 земаља повукло одлуку о признању.

– На њиховој листи су и земље које званично кажу да су замрзнуле одлуку о признању, попут Египта и Перуа. Тај списак Приштине од 117 земаља је потпуно разбијен, нама је циљ да тај број падне испод 97 што је мање од половине чланица УН јер нам је битно да код гласања у међународним организацијама имају перспективу да не могу да прођу – казао је Дачић за телевизију Пинк.

Да је Србија ојачала спољнополитичку позицију шеф српске дипломатије указао је и после седнице Савета безбедности УН у Њујорку, када је истакао да “први пут на СБ УН нико није упутио позив за признавање тзв. Kосова”.

– Свеукупна политика Србије утицала је да се боље разуме ситуација око KиМ. На овој седници нико није позвао друге земље да признају Kосово, а то се никад до сад није десило – рекао је шеф српске дипломатије.

Генералну скупштину УН данас чине 193 чланице, стога, уколико број оних које су признале независност Kосова буде мањи од 100, то значи да више од половине земаља не признаје јужну српску покрајину као самосталну државу.

Уколико би број земаља које су признале независност Kосова био мањи од 100, то би могао бити аргумент у рукама Србије, објаснио је у ранијој изјабви за наш портал Стефан Сурлић, председник Центра за друштвена истраживања и асистент на Факултету политичких наука Универзитета у Београду.

– Тиме би се оповргла тврдња да Kосово не може да постане чланица УН само због вета Русије, већ би се истакло да је то већински став – изјавио је Сурлић.

Будући да је кључни циљ Приштине да обезбеди столицу у УН, намера српске дипломатије је да у процесу преговора обезбеди што боље позиције.

Дипломата Зоран Миливојевић објаснио је раније за наш портал да приштинска страна иде на то да добије глас 2/3 чланица, како би Kосово стекло евентуално статус посматрача, као Палестина.

– На мала врата покушавају да уђу у УН. Међутим, уколико број земаља које не признају Kосово као независно, падне испод 100, онда они немају са чим да форсирају идеју о чланству, али и независности – објаснио је он.

Тешко утврдити тачан број земаља које су заиста признале независност тзв. Kосова
Министар Дачић раније је рекао и да је веома тешко утврдити колико је земаља заиста признало Kосово.

На сајту Министарства спољних послова тзв. Kосова на енглеском, српском и француском је наведено да је 114 земаља признало независнсот Kосова, а на албанском – 116, уз констатацију да је тиме постигнут циљ да их буде више од 100.

И на сајту “Kосово тханкс yоу”, пише да их је 116 – да је Барбадос последња земља која је признала независност и то у фебруару 2018.

Одлуку о повлачењу независности, пре Гане, у 2019. донели су Того и Централно афричка република, а прошле године то су учинили и Суринам, Лесото, Папуа Нова Гвнеја, Бурунди, Унија Kомора, Гвинеја Бисао, Сао Томе и Принципе, Либерија, Гренада, Палау, Kомонвелт Доминика, Соломонска Острва и Мадагаскар.

 

Telegraf

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here