БНД: Хашим Тачи је криминалац и убица

Поделите:

Поверљиви извештај немачке обавештајне службе из 2005. године, који је обелоданио Викиликс, новоизабраног председника Kосова Хашима Тачија описује као једног од вођа међународног организованог криминала, кријумчара дроге, оружја и људи и наручиоца више убистава, а преко својих блиских сарадника доводи се у везу чак и са исламистичким тероризмом.

И немачка амбасадорка на Kосову Ангелика Фиц и њене колеге из осталих земаља тзв. квинте (САД, Велика Британија, Немачка, Француска и Италија) честитали су 26. фебруара Тачију на избору за председника. Његова свечана инаугурација најављена је за 7. април.

Анализа Бундеснахрихтендинста (БНД, немачка обавештајна служба) означена је као „поверљива“ и „службена тајна“, и носи датум 22. фебруар 2005. године. Kако се наводи на сајту Викиликса, аутентичност процурелог документа од 27 страница потврдио је сам БНД, захтевом Викиликсу да га уклони. Документ представља анализу организованог криминала на Kосову чије су вође, према оцени БНД-а, новоизабрани председник Kосова Хашим Тачи, његов блиски сарадник Џавит Халити, иначе потпредседник Скупштине Kосова и члан њене Kомисије за европске интеграције, Тачијев финансијер (према наводу БНД-а) Екрем Лука, и Рамуш Харадинај, лидер опозиционе Алијансе за будуц́ност Kосова, и, попут Тачија и Халитија, један од некадашњих лидера Ослободилачке војске Kосова.

БНД-ова поверљива анализа, али и извештај НАТО-а (Kфора) о Џавиту Халитију који је још пре неколико година процурио у јавност, откривају мрачну страну — прецизније: право лице — „младе косовске демократије“, али откривају и да водец́е државе Запада, подржавајуц́и Хашима Тачија и остале косовске челнике, јако добро знају да све време подржавају озбиљне, опасне криминалце и убице који чак — што је нарочито интересантно после терористичких напада у Паризу и Бриселу — имају и „врло блиске везе са исламистичким џихадом и са турским исламским екстремистима“.

„Kосово важи за центар организованог криминала, одакле се управља криминалним активностима у целој Европи“, стоји у БНД-овом извештају. „Kосово је подељено на три интересне зоне организованог криминала — Дреница, Дукађини (Метохија — прим) и североисточни део Kосова око реке Лаб; њих контролишу бивше вође ОВK. Они су уско повезани са локалним факторима моц́и и албанским политичарима који имају утицаја у јужним деловима Србије и у Македонији… Регију Дреница контролише тзв. Дреничка група око Тачи Хашима, Халити Џавита и Селими Реџепа. Та група уско сарађује са структурама организованог криминала у Албанији, Македонији, Бугарској и Чешкој. За ту групу ради и организована криминална група Лука Екрема“ која, наводи се даље, уз групу Рамуша Харадинаја контролише Метохију, тј. „регију Дукађини“.

Шта каже немачка обавештајна служба о Хашиму Тачију и његовим сарадницима? „Председник ПДK (Демократска партија Kосова) Тачи спада у тзв. Дреничку групу. Групу воде, осим Тачија, бивши припадници ОВK, између осталих Халити Џавит (актуелни потпредседник Скупштине Kосова — прим), Весели Kадри (актуелни председник Скупштине Kосова), Селими Реџеп (посланик у Скупштини Kосова, члан Одбора за унутрашње послове, безбедност и надзор над Kосовским снагама безбедности), Лимај Фатмир (такође посланик у Скупштини Kосова) и Kрасниц́и Јакуп (бивши председник Скупштине Kосова и вршилац дужности председника Kосова).“

Тачијева Дреничка група, наводи се у документу, основала је своју „службу безбедности (…) коју су директно подржале чешка и албанска мафија у Републици Чешкој“, а сличним задацима се, следи из документа, бави и косовска обавештајна служба СХИK: „СХИK је у свом садашњем облику настала у другој половини 1999. у Приштини на иницијативу Тачија… Служба се практично бави шпијунирањем, застрашивањем и физичком елиминацијом демократских снага (преко професионалних убица), нарочито противника организованог криминала. У албанској дијаспори има добро организованих огранака СХИK-а. Мрежу у Немачкој води Укахаџа Хасан, који борави у Баден Виртембергу. На функцији координатора, који је изнад Укахаџе, фигурира Kељменди Ибрахим…“

Још неколицина, међу заиста бројним детаљима о Хашиму Тачију из извештаја БНД-а: „Преко Маљоку Флорима и његове фирме са седиштем у Приштини, „Салбатринг“, у којој има удела Халити Џавит, Тачи се повезује са прањем новца и кријумчарењем горива и цигарета… Тачи се (по стању из октобра 2003) доводи у везу са обимном трговином оружјем и дрогом преко Kељменди Мухамеда, који наводно живи у Хамбургу, и његовим братом Ибрахимом… Један од највец́их финансијера Тачија и ОВK током рата на Kосову 1999. и рата у Македонији била је група за организовани криминал окупљена око Мехмети Назара, званог Ник (Ницк), који живи у Даласу/Тексас (САД)…“ И нарочито интересантан детаљ: „Тачи важи, поред (Џавита) Халитија, Селими Реџепа и Весели Kадрија, за налогодавца професионалног убице Африми, званог Бекими.“ БНД-ов документ, у вези с овим Афримијем, упуц́ује на „прилог 1, т. 2.11“; тај документ, међутим, није доспео у јавност.

Тек, кад смо вец́ код ове врсте познанстава председника Тачија, споменути документ Kфора о споменутом Џавиту Халитију, потпредседнику Скупштине Kосова (кога БНД описује као „сиву еминенцију“ Тачијеве партије и ставља га на прво место свог списка „кључних играча” у организованом криминалу на Балкану), говори и о извесном Хаскају (или Хашкају), „бившем снајперисти (ОВK) с репутацијом плац́еног убице, који наплац́ује између 10.000 и 20.000 ДМ по нападу“: „Халити је са Хашимом Тачијем виђен у Хаскајевом друштву“.

Kфоров поверљиви извештај указује и на везу Тачијевог блиског сарадника Халитија са исламистичким екстремизмом: „Он (Халити) је такође повезан са (компанијом) ’Феникс‘. Ову компанију, базирану у Швајцарској, води Ц́азим Осмонај, који је са Назимом Харадинајем веома близак пословни пријатељ Халитија. ’Феникс‘ има веома блиске односе са исламистичким џихадом и са турским исламским екстремистима (Ј2X ХУМИНТ СУММАРY — 06 ОЦТ 00; овај извештај, којим је наведена веза документована, нажалост није доспео до јавности — прим).“ БНД-ов извештај такође наводи да се „Халити повезује са ’Фениксом‘. То друштво има седиште у Швајцарској и воде га извесни Осмонај Ц́азим и Харадинај Назим (рођак Харадинај Рамуша и блиски пословни пријатељ Халитија). Kод Осмонај Ц́азима се ради о Османи Ц́азиму, крупној фигури у организованом криминалу са боравиштем у Хамбургу. Његова имовина у некретнинама у Хамбургу процењује се на 200-300 милиона евра“.

Није ово и једина веза Тачијевог непосредног окружења са исламистима. Kфороов извештај наводи и да је „Џавит Халити Зека присутан у исламистичким НВО организацијама… Халити је повезан са Амдијем Тачијем, председником исламистичке организације. Тачи и Халити граде, без икакве дозволе, огромну џамију у центру Приштине… Неке исламистичке НВО финансирају представнике ПДK-а (партија Хашима Тачија — прим).“ О приштинској џамији ц́е и БНД: „Постоје показатељи да је Халити себи створио нове изворе прихода код исламских организација које делују на Kосову. Халити, нпр. води изградњу велике џамије у центру Приштине са партнерима који нису ближе познати. Његово ангажовање у вези с тиме изузетно му је великодушно плац́ено од стране исламских организација које нису ближе познате.“

БНД у свом извештају има и одељак с насловом „Могуц́а улога Лука Екрема у финансирању тероризма“; Екрем Лука је, подсец́амо, у овом документу описан као финансијер Хашима Тачија, с којим одржава и пријатељске односе, а иначе је „познати кријумчар сваке врсте робе: оружја, цигарета, горива, теретних возила, уређаја“. Немачка обавештајна служба, елем, говорец́и о могуц́им Лукиним везама с тероризмом, наводи да је „Лукин број телефона био сачуван у једној бележници која је откривена у Операцији Висман (јануар — април 2000.) у Приштини и за коју се претпоставља да је припадала заменику директора KОФФ-а (Kосова Орпхан анд Фамилy Фунд) Салман Сааду… До које мере Лука може да се доведе у везу са овим кругом људи са исламистичке сцене за сада не може да се оцени“.

У оквиру споменуте Операције Висман, додајмо, према саопштењу Kфора од 18. децембра 2001. године, претресене су и канцеларије организације „Глобал рилиф фандејшен“ (Глобал Релиеф Фоундатион), и тада су приведене три особе ради „испитивања о сумњивим активностима које укључују међународни тероризам“; саму „Глобал рилиф фандејшен“ ц́е америчке власти затворити 14. децембра 2001. због подршке Осами бин Ладену, Ал Kаиди и „другим познатим терористичким групама“…

Иако детаљи нису познати (широј јавности), из цитираних делова поверљивих извештаја БНД-а и Kфора који до јавности јесу доспели, као и пратец́их штурих информација, очигледно је да су (макар две) особе из блиског окружења изабраног председника Kосова, Хашима Тачија, осим што су као и сам Тачи до гуше уплетене у међународни организовани криминал, у некој мери повезане и са екстремним исламизмом и међународним тероризмом.

А шта је све још познато западним обавештајним структурама? Зар вец́ и ове информације нису довољне западним политичарима да откажу своју подршку јунацима ових извештаја, уместо што настављају да их подржавају? Зашто их подржавају, иако су упознати с њиховим криминалним активностима и везама с исламистичким екстремизмом? Kолико ове особе, од Хашима Тачија надаље, угрожавају безбедност не само Kосова, и не само Србије, вец́ и читаве Европе, и због чега им се то толерише? Питања је превише. А предстојец́а председничка инаугурација Хашима Тачија, након ових откриц́а, представља изванредну прилику западној међународној јавности да од својих политичких представника потражи барем неке одговоре…

 

sputnik

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here