„Богови“ устају из пепела: Ако Ротшилди плате, биће белаја

Поделите:

„Ротшилд који није богат, није Jеврејин, није финлатроп, није банкар, није вредан, не води одређени начин живота, није Ротшилд“, рекао је барон Едмон де Ротшилд, унук мењача из јеврејског гета у Франкфурту на Мајни и најбогатији човек Француске након краља.

Прошле недеље појавила се информација да Ротшилди преузимају на себе обавезу да реформишу гасно-транспортни систем Украјине, најважније предузеће које поседује ова држава. Тачније, ради се о „Ротшилд трасту“. Као што се често дешава, ова информација је заинтересовала како озбиљне медије тако и теоретичаре завера који су у томе видели неку задњу намеру овог легендарног финансијског клана.

„Ротшилди су увек сматрали Европу својим феудом. Била је извршена подела на сфере утицаја, извесна неписана конвенција са Рокфелерима, који су узели за себе западну полулопту, док су Ротшилди узели источни део, односно Европу и Азију. Азија је традиционално њихова још од 19. века, када су, између осталог, одиграли значајну улогу у покретању Опијумских ратова (1856-1860) са Кином. Они су и данас, јасно се види, активни у Кини. У том делу света су увек имали јака упоришта — Сингапур и Хонгконг, који су такође њихови феуди“, рекао је економиста Валентин Катасонов, са престижног руског универзитета МГИМО.

Међутим, он сматра да је утицај Ротшилда данас веома ослабљен. Не у финансијском погледу колико у политичком. То што је Емануел Макрон, Ротшилдов штићеник, победио на председничким изборима у Француској, не показује моћ овог клана, већ немоћ Европе.

„Европа је толико слаба да такве карикатуре као што је Макрон постају председници. То не показује да је Европа у кризи, већ да је пред смрћу“, сматра он.

Иако се ова породица за последњих 30 година, колико се објављује листа најбогатијих људи на свету, ниједном није појавила међу 2.000 милијардера, не треба мислити да је тај новац нестао. Напротив. У савременом свету се процењује богатство клана Ротшилд на око 3 билиона долара, билион мање од Рокфелера.

„Ротшилди су се кроз историју јако опекли, посебно за време Другог светског рата, и схватили да морају да буду скромнији. Деветнаести век је представљао њихов врхунац. У то време се говорило: „Ако постоје живи богови — то су Ротшилди“. Међутим, већ после Првог светског рата почели су да се понашају скромније, а након Другог су се потпуно повукли из јавности“, каже руски економиста.

Можда су се повукли из јавности, али не са финансијског тржишта. Они су ту остали да фигурирају кроз трустове и добротворне фондове. Сматра се да су управо Ротшилди смислили трустове ради скривања свог капитала.

„То су институције које су се појавиле деценијама пре такозваних офшора. Још почетком 20. века створена је специјална институција — труст — договор о поверљивом управљању. Без транспарентности. Ту су још и добротворне институције, чији капитал се наслеђује. Оне имају двоструку намену — са једне стране, то је скривено место где се могу чувати милиони и милијарде, а са друге стране, преко њих се плаћа извођење неких деликатних операција“, објашњава Катасонов.

Што се тиче слабости овог клана, руски стручњак је види кроз девизно-финансијски модел који је створен у свету.

„Знамо да је последњи модел Бретон-Вудс златни стандард долара који је настао као компромис између две групе, Ротшилда и Рокфелера, јер су након Другог светског рата Рокфелери постали главни акционари америчких Федералних резерви, док су Ротшилди традиционално остали главни на тржишту злата. Сам назив ’златни стандард долара‘ показује паритет договора два клана. То што се десило седамдесетих година — напуштање златног стандарда долара — водило је ка слабљењу Ротшилда, јер је златни долар постао папирни долар. Иако о томе нико није писао, нема никаквих докумената, ипак има знакова да су Ротшилди потиснути“, додао је он.

Међутим, данас је злато опет у моди. Опет се уместо папирног долара на тржишту резервних валута тражи унца више овог племенитог метала. То је инструмент који нема нико, па ни Рокфелери. У томе су Ротшилди монополисти у свету.

Васкрснуће Ротшилдове валуте

За наредну, 2018. годину, најављене су озбиљне промене у валутној сфери. Још је 1988. године британски лист „Економист“, повезан са Ротшилдима, предвидео да ће се кроз 30 година појавити наднационална валута која ће се звати „Феникс“.

„Може доћи до озбиљних иновација у сфери валуте. Не знам да ли ће се појавити нека наднационална валута, али може се рећи да се она већ појавила, и то 1969. године. Тада је почела експериментална мисија ове наднационалне валуте“, објашњава економиста.

Ради се о специјалном праву вучења (скраћено СПВ, Special Drawing Rights — SDRs) који има улогу новца Међународног монетарног фонда, који се користи као средство плаћања у међународним финансијским трансакцијама (уз амерички долар и злато), па се зато и зове папирно злато.

Штавише, у првој половини ′70-их година било је планирано да се замени Бретон-Вудски систем наднационалном валутом. Међутим, тада је победио други алтернативни модел, модел папирног долара, односно нафта-долара. Ротшилди су седамдесетих година изгубили битку са Рокфелерима, који су се ослободили злата.

Наднационална валута је још један корак ка уништењу националних држава, ка глобализацији. Са новом валутом, Ротшилди би могли да се врате у великом стилу.

„Ротшилди су, као и сви милијардери, космополите. За њих је сваки национализам, национални суверенитет, зло које омета њихове стратешке циљеве — господарење светом. Зато ће и у Украјини и у Русији радити све да ослабе државу. То се види голим оком. Негде то раде отвореније, користећи фонд Сороша ’Отворено друштво‘. Ни за кога није тајна да је Сорош Ротшилдов потрчко. Он и добија команде од својих господара. Сад је добио наређење да пребаци већи део свог капитала у фонд ’Отвореног друштва‘, који поткопава сваку државу. Свуда је циљ исти: слабити државе и њихов суверенитет“, додао је он.

Све се мења у свету, само је клан Ротшилда онај који остаје исти и мења друге. Он се само мало притаји и опет се врати. Када су супругу оснивача династије Мајера Амшела Ротшилда питали 1830. године да ли ће бити рата, она је одговорила: „Моји синови неће дати новац за њега“. Значи, биће рата када они одлуче. А тако је и у рату и у миру.

Милена Цмиљанић / Спутњик

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here