БОРБА СА ПРИСТАЛИЦАМА “ИСТОЧНОГ ПАПИЗМА” У СПЦ

Поделите:

Напомена: Поштовани читоци, пред Вама је још један текст написан на руском језику, за руског читаоца, а потом преведен. Вероватно би текст био нешто другачији да је наменски писан за србског читаоца, али пошто је “Саборник србско-руски” братски сајт са “Руском Народном Линијом”, текстове остављамо идентичне на оба језика…

На Руској Народној Линији (пренето и на “Саборнику”) већ сам писао о присталицама Вартоломеја у СПЦ (ОВДЕ и ОВДЕ) и тамо сам између осталог написао, цитирам:

«Епископ Максим, кога тако брижљиво покушава да заштити умировљени епископ Атанасије, одмах после полемике свог духовника с Патријархом, начинио је корак у правцу новог раскола у СПЦ. Епископи у САД – Максим (Западно-Амерички), Иринеј (Источно-Амерички) и Лонгин (Новограчанички), изгледа да стварају нешто попут цркве у цркви! У српским медијима појавила се информација да су та три епископа ових дана формирала специјални Епископски Савет СПЦ за САД. Заклањајући се иза одлуке Сабора да се територија старог устава прилагоди на Сједињене Америчке Државе, промењено је име тог Савета (стари назив – СПЦ у Северној и Јужној Америци које је експлицитно указивало да се ради о епархијама под руководством СПЦ) у потпуно недефинисан назив с тачке гледишта јурисдикције (нови назив – Српске Православне Епархије у САД). У САД могу постојати различите православне епархије, постоји и такозвана украјинска православна епархија али је она под јурисдикцијом Константинопоља а не једине канонске цркве у Украјини – Руске Православне Цркве Московске Патријаршије. Тај Савет који је такође донео и сопствени устав и све неопходне акте, свакако није могао добити одобрење од Сабора СПЦ, као ни Патријарха и Синода, за избацивање из имена Савета експлицитне одреднице о припадности истог Српској Православној Цркви. Имајући у виду ватрену подршку Патријарху Вартоломеју од стране епископа Максима у свим његовим делима, па чак и по питању раскола у Украјини који је иницирао Вартоломеј, јасно је да је на делу подршка геополитичким интересима САД у њиховом рату против православне Русије, која са црквеним делима нема ничег заједничког. Очигледно да су САД у свом пројекту стварања „нове Хазарије“ у Украјини, значајну улогу доделиле Патријарху Вартоломеју. На жалост, очигледно да и неки епископи СПЦ подржавајући Вартоломеја, приносе и своју лепту у том дубоко антиправославном пројекту. Видећемо како ће се све то на крају завршити, међутим, претходна делатност епископа Максима не мирише ни на шта добро».

О томе да је наша брига имала основа, показује пример најновије одлуке Светог Синода СПЦ. Синодална одлука прописује епископима у Северној и Јужној Америци да најкасније до 1. марта 2020. године одрже ванредни Црквени Сабор у Северној и Јужној Америци, који ће испунити захтеве Архијерејског Сабора СПЦ од 25. септембра 2019. године.

Данас је свакоме ко има уши да чује и очи да види, после одлуке Александријског Патријарха Теодора да призна расколнике из тзв. «Православне Цркве Украјине» (ПЦУ), постало очигледно јасно да Запад има изузетно моћне полуге утицаја, да су САД способне да уцењују не само поједине православне епископе, него и Патријархе, и да Вартоломеј није био једини најамник ЦИЕ у геополитичком рату САД против Русије и против Православља.

И није то једино поље на коме се морао борити Свети Синод СПЦ и Његова Светлост Патријарх Иринеј у последњих неколико година. Дарвинова теорија – или како је Срби зову «мајмунологија» – има своје присталице и међу професорима «Богословског факултета СПЦ» у Београду. Тамо је владика Максим успео да пронађе још 9 својих истомишљеника и они су прошле године потписали петицију у знак подрке Дарвиновој теорији. Синод је захтевао од декана Богословског факултета епископа Игњатија (Мидића) да се епископ Максим удаљи са дужности професора Богословског факултета у Београду, међутим, епископ Игњатије је покушао да заштити свог колегу модернисту и екуменисту. Слава Богу, очигледно је да су Синод и Патријарх одлучни да поправе ситуацију на Богословском факултету, која је постала критична због мноштва неправославних учења које се тамо проповедају…

Схватам да се многи верујући Срби негативно односе према прозападној српској влади и да са неодобравањем прихватају чињеницу да наше свештеноначалије «гледа кроз прсте» на многобројна богоборачка дела српских власти. Лично сам у неколико наврата изражавао неверицу да се ни један архијереј, па чак ни јереј СПЦ није јавно огласио против очигледно сатанистичких наступа америчке уметнице српског порекла Марине Абрамовић у српској престоници (она је стигла у Србију на рачун и позив српске владе!) која не скрива своју приврженост окултизму и сатанистичкој делатности.

Без обзира на све то, сматрам да због горе наведених дејстава Његове Светости Патријарха Иринеја, православном човеку је јасно да данас верујући Срби морају подржати Патријарха како по питању расколничких тенденција са друге стране океана, тако и по питању «очишћења» Богословског факултета у Београду од језуитске куге, јер је једина шанса да се заустави тенденција раскола у Православљу – одлучна борба са модернистичким и екуменистичким монструмом и јереси «источног папизма», које на све могуће начине подржавају и финасирају Сједињене Америчке Државе.

Да, ми живимо у временима обмане, у лукавим временима, живимо «у време када здраве науке неће подносити» (2 Тим. 4; 3-4), међутим, православни не смеју бити духовно слепи и веровати лажљивим речима најамника са Фанара. И посебно не смеју бити духовни слепци они који су постављени да руководе црквеним делима. Господ наш Исус Христос у Јеванђељу по Матеју овако је рекао за те руководиоце: «Слепи су вође слепима; а слепи слепога ако води, оба ће у јаму пасти» (Матеја 15; 14).

Борба са духовним слепилом задатак је не само СПЦ, то је задатак светског Православља, а пре свега «Трећег Рима», то јест, Руске Православне Цркве која је дужна да пројави одлучну иницијативу како би се зауставили фанариотски «вукови у јагњећој кожи». Човечанство лудује, али не треба да лудује и нови Израиљ – а нови Израиљ смо ми, православни хришћани на челу са руским и србским православним народима. Православље мора одбацити глупост западног хришћанства и схватити да неће бити никаквог срећног хиљадугодишњег царства на земљи.

Само духовно слеп представник србске Цркве – макар он био и епископ – не може схватити да је мисија Светог Саве још у време Флорентинске уније омогућила Србима да одбаце грчко флертовање са западним јеретицима. Зар би било неопходно нашем богоугодном духовном родитељу да пре 800 година ствара самосталну СПЦ, да је «источни папизам» био Богу угодан?

И само духовно слеп руски човек не схвата да је «Москва – Трећи Рим» продукт Промисли Божије и да само руски народ од пада Константинопоља до данашњег дана представља заштитника светског Православља и чувара свете вере Православне…

Тако да даљи раскол у светском Православљу може бити заустављен само одлучним инсистирањем на здравом учењу, да слушамо Христову реч и разумемо је. Само тако можемо рачунати да ће семе које је Христос сејао, пасти на добру земљу и донети добар плод.

Уколико наше свештеноначалије буде одлучно деловало у будућности у том правцу, ако оно буде пажљиво, пре свега, према Речи Божијој, уверен сам – раскол у Православљу ће бити побеђен…

sinod 25112019

                   Одлука Св. Синода СПЦ по питању испуњења захтева СА Сабора СПЦ епископима у Сев. и Јуж. Америци.

Извор: РУСКА НАРОДНА ЛИНИЈА

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here