Борба за душу Америке

Поделите:

Више нисмо „једна и недељива нација“. Слобода је замењена разноликошћу, а правда једнакошћу

Обе највеће америчке националне странке су коалиције. Али Демократска странка је та која никада не престаје да слави расну, верску, етничку и културну разноликост као своју и као „највећу снагу“ Америке. Стога је јасно да је та странка дом многих мањина; она је домен LGBTQ покрета.

На председничким изборима, демократе су освојиле 70 одсто гласова Хиспаноамериканаца, јеврејских и азијских Американаца, као и 90 одсто гласова Афроамериканаца. Ипак, у последње време, чини се да се ситуација унутар странке претвара у стварни рат свих против свих.

СВЕ ЈЕ ТО ЗБОГ БЕНЏАМИНА, ДУШО 
Демократски гувернер Ралф Нортем и државни тужилац Марк Херинг из Вирџиније признали су да су носили црне маске (позоришни обичај из 19. века који је допринео ширењу предрасуда и стереотипа против црначког становништва; прим. прев). Нортем је имитирао „ход по Месецу“ Мајка Џексона на плесном такмичењу 1984. године. Херинг je 1980. године, на Универзитету Вирџинија“ носећи црну маску оставио негативан утисак на реп икону Куртиса Блоуа, који је то назвао ружним и деградирајућим. Затражене су њихове оставке од црначког руководства Вирџиније. Нортем и Херинг су, међутим, одолевали тим захтевима.

У међувремену, заменик гувернера Џастин Ферфакс, тек други црнац који је икада ушао у канцеларију савезне државе, оптужен је од стране две жене за силовање. Захтеви за његовом оставком постају све гласнији и све израженији. Ипак, ако Ферфакс буде на силу отеран, а бели гувернер и и бели државни тужилац се провуку, црначки лидери упозоравају да ће све отићи дођавола.

Демократска страна Вирџиније је већ била уздрмана због свих споменика, статуа, школа, паркова, ауто-путева и улица које носе имена робовласника, војника Конфедерације и сегрегациониста из 19. и 20. века.

Преко Потомка, Илхан Омар, прва сомалијска Американка и муслиманка која је службовала у Конгресу, прошле недеље је запалила ватру када је, као разлог зашто Конгрес одавно гласа за AIPAC-ове (америчко-израелски одбор за односе с јавношћу) ставове о Израелу, на Твитеру написала реченицу: „Све је то због Бенџамина, душо“.

Америчка конгресменка сомалијског порекла Илхан Омар

Опаска се односила на новчанице од 100 долара са ликом Бенџамина Френклина. Реченицу је узела из текста једне реп песме Паф Дедија из 1997. године. Омарова је тиме желела да каже да је Конгрес поткупљен. Руководство демократа у Представничком дому захтевало је и добило је извињење од Омарове због употребе „антисемитске метафоре“.

Али Омарова сада има подршку у Представничком дому. Палестинска Американка из редова републиканаца Рашида Тлејб, такође муслиманка, дели њене ставове по питању Израела.

Да ли је то проблем за демократе? Овакви провокатори су магнет за медије. Они говоре о растућој мањини у странци која Израел сматра државом апартхејда која угњетава Палестинце. И они проналазе подржаваоце међу миленијалцима на страначкој социјалистичкој левици.

ИЗРАЕЛ ПОДЕЛИО ДЕМОКРАТЕ?
Како је у издању Вашингтон поста од четвртка прошле недеље наглашено, овај испад Омарове „могао би бити увод у поделу међу демократама по питању Израела“. То се, заиста, можда већ и десило.

Када су републиканци из Сената предложили закон којим би се државама омогућило да одбију да запосле раднике или хонорарце који подржавају BDS покрет (The Boycott, Divestment, Sanctions movement) за бојкот Израела, сенатори Камала Херис, Кори Букер и Елизабет Ворен су гласали против.

Четворка каже да подржава слободу говора којом се омогућава осуда израелске политике. Али другима то изгледа као прогресивни демократски благослов за оне који позивају на то да се Израел третира на исти начин као што су третирани Ијан Смитова Родезија или режим апартхејда у Јужноафричкој Републици.

Унутар демократске коалиције постоји сукоб азијских Американаца са црнцима и Хиспаноамериканцима због политике пријема на елитне школе и универзитете. Азијски Американци су „претерано заступљени“ тамо где се студенти уписују на основу резултата тестова или пријемних испита. Црначки и Хиспано лидери захтевају да студентска тела, без обзира на резултате тестова, изгледају као заједница. А ако то захтева афирмативну акцију засновану на раси и етничкој припадности, нека буде тако.

LBGTQ заједница сада на суду тражи сва права и заштиту коју предвиђа закон о грађанским правима из 1960-их. То ће геј групе довести у константне сукобе са религијским заједницама које се придржавају традиционалних моралних ставова о хомосексуалности.

Како се база републиканаца смањује и стари, обојене заједнице у демократској коалицији расту. Међутим, ове мањине такође постају све конкурентније и захтевније. И што се више крећу улево, оне се све више удаљавају од америчког мејнстрима.

Заклетва застави САД коју је писац ових редова рецитовао сваки дан у школи гласи: „Заветујем се на верност застави Сједињених Америчких Држава, и републици коју она представља, једној нацији под Богом, недељивој, са слободом и правдом за све.”

Данас антифашистичка левица скрнави заставу, док либерали славе НФЛ играче који „клече“ током инотирања државне химне. Милитантни мигранти марширају под мексичким заставама протестујући против политике граничне безбедности. „Република“ је замењена „нашом демократијом“.

Протест подршке „афирмативној акцији“ испред Врховног суда САД, октобар 2012.

Више нисмо „једна недељива нација“. Скоро да смо престали да разговарамо између себе. Што се тиче дела „под Богом“, додатог 1954. године, демократе су, на својој конвенцији у Шарлоту, тражиле да се Бог изостави из страначке платформе. „Слобода“ је замењена разноликошћу, „правда“ једнакошћу.

Али, као што су показали револуционарна Француска, Стаљинов СССР, Маова Кина, Кастрова Куба и Чавезова Венецеула, режими који обећавају утопијска и егалитарна друштва неизбежно се на крају претварају у гробаре слободе. А слобода је суштина Америке.

 

Превео Радомир Јовановић

Нови Стандард

Извор Buchanan.org

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here