БОРИО СЕ ПРОТИВ НАТО, САД ЊЕМУ ТРЕБА ПОМОЋ Командант диже батаљон да скући воjника

Поделите:

Хуманитарна акција да се помогне оболелом Дејану Марковићу, који је током НАТО бомбардовања био борац на КиМ. Рајко Балтић: Дејанов син Лука постаће стипендиста Рвачког клуба Партизан и добити књиге за школу

У трошни дом оболелог војника Дејана Марковића већ у уторак би требало да дођу делегација Месне заједнице Гроцка и председник општине Вождовац како би видели у каквом је стању кућа у Гробљанској 24 у Врчину, у којој живи са мајком Надом и сином Луком.

Марковићев јединац ће до 3. септембра добити потребне књиге за Грађевинску школу, а кренуће и на први тренинг у Рвачки клуб Партизан.

Врло брзо, њихове животне муке биће колико толико саниране – после посете свом болесном војнику овако за наш лист „рапортира“ пуковник Рајко Балтић.

Некадашњи командант 55. батаљона Војне полиције, пошто је у „Новостима“ од петка прочитао текст о судбини свог бившег војника и јунака са Космета у време НАТО бомбардовања, био је први који је позвао нашу редакцију и затражио контакт Дејана Марковића.

Емотивни сусрет ратних ветерана, команданта и војника догодио се у недељу у Врчину.

Дан раније, легендарни пуковник који сада командује Рвачким клубом Партизан, „дигао“ је свој некадашњи 55. батаљон војне полиције на ноге затраживши од биших војника да се опет мобилишу и помогну другу.

– Дејан је био и остао наш јунак, али стварно нисам знао за његову судбину – причао нам је Балтић на путу за Врчин, распитујући се да ли је баш тако као што пишу новине…

Потресло га је што Марковић бије љуту битку са опасним карциномом и што у кући без купатила једва саставља крај с крајем.

Када смо стигли, и пошто су се Балтић и мајор Драгиша Јефтић изљубили са Дејаном који болује од „нонхочкина“ причало се само како да се акција убрза.

– Мали Лука сигурно добија књиге у први понедељак септембра и креће код мене на тренинге – говорио је на растанку пуковник Рајко Дејану и његовој мајци Нади.

– Биће стипендиста Партизана. А у кућу ћу вам довести људе из МЗ Гроцка и председника општине Вождовац да са својим инжењерима виде шта са кућом. Мени се чини да овде не може да се живи.

НЕ УМЕМ ДА МОЛИМ

Немам жиро-рачун за помоћ, не умем да молим – прича Дејан.

– Нисам члан партије и удружења. Овако несрећан, с ким да се дружим… Помоћ ми је потребна, јер сад не могу сам да се изборим. Сем на контролу у Београд, нигде не идем од куће и сви могу да ме нађу у Врчину, у Гробљанској 24.

novosti

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here