Борислав Боровић: Превара модерних предатора

Поделите:

Финансијски инжењери увукли су глобалну економију у највећу кризу. Измене законских регулатива већине држава иде у правцу заштите све богатијих науштрб оних све сиромашнијих и гладнијих
ТРKА за профитом је у савременом свету постала питање живота и смрти, где се не бирају средства да се дође до циља. “Успевају” само они који су спремни да погазе све етичке норме и узусе.

Свети Јустин је двадесети век назвао “веком атомске технике и прашумске етике”. Двадесет први га је увелико превазишао. Што је више бивао разјапљен јаз између богатих и сиромашних, разјапљеност и халапљивост богатих је све више расла. Измене законских регулатива већине држава иде у правцу заштите све богатијих науштрб оних све сиромашнијих и гладнијих.

Политичке елите у многим државама данас, нису у служби народа који их је изабрао да их заступа, него заправо, крупног капитала који их финансира, инструира и њима управља. Зато је општа тенденција оштрог законског редуковања права управо те угрожене већинске популације, почев о радних и пензионих права, до права на социјалну и здравствену заштиту, образовање…

Kапитал улази и ствара монополе у сферама које су биле готово незамисливе као комерцијалне, као што су питка вода, или су били изузети од монопола као храна или природни медикаменти. Није главна опасност од ГМ хране у њеној (не)шкодљивости по здравље људи, већ у чињеници успостављања монопола над семенима и могућношћу огромне сегрегације по питању основних потреба човека као биолошког бића.

Основна идеја Ангуса Дитона, добитника Нобелове награде за економију за прошлу годину је да “новац чини срећним човека само до износа од 75.000 $ бруто по домаћинству годишње. То је граница изнад које раст дохотка неће поправити људе у погледу емотивног живота”.

Ако прихватимо научно верификована запажања уваженог нобеловца, морамо се запитати, шта се то онда десило последњих деценија и који је прави узрок оваквом предаторском понашању људи, компанија па и читавих заједница?

Тешко би се са сигурношћу могао донети закључак, али све наводи да је управо овако постављен систем вредности и глобалних економских односа основни узрок оваквог понашања. Светска економска криза из 2008. није никаква грешка, већ осмишљен сценарио на Волстриту који је малом броју људи донео незамисливо богатство, а беду милионима у свету.

Халапљиви до бесмисла, финансијски инжењери су преварама увукли читаву глобалну економију у највећу кризу још од светске депресије. Такозвана секуритизација је заправо осмишљено пласирање ризичних (отровних) кредита, које су банке продавале инвестиционим фондовима. Фондови су те кредитне хипотеке комбиновали са хиљадама других хипотека и зајмова (обвезнице са залогом) и продавали инвеститорима. Иако су практично знали за сигурну ненаплативост, инвестициони фондови су преко угледних рејтинг кућа прибављали лажни рејтинг највећег степена сигурности. Тако су инвеститори намерно доведени у заблуду улажући у ове, показаће се, безвредне папире.

Милиони људи су пуцањем финансијског балона остајали без уштеђевина, пензиони фондови без имовине, милиони пензионера без пензија, радници широм света без посла… Да ствар буде лицимернија, ти исти креатори ове епске преваре су се осигурали од пропасти обвезница које су продавали као суперсигурне, терајући у банкрот десетине осигуравајућих и реосигуравајућих компанија. Награђени огромним зарадама и бонусима, наравно да нису одговарали за ову превару, а многи су напредовали у хијерархији администрација држава којима су нанели немерљиву штету. А штету је морао надокнадити порески обвезник сваке земље понаособ, преко спасавања тих истих банака или инвестиционих фондова.

Само је администрација САД у првом налету издвојила 750 милијарди долара да ублажи први удар финансијски кризе. Ствари се нису битније промениле ни данас, иако изгледа да је криза минула и да се кренуло економски опоравак. Економски предатори, само чекају повољан тренутак да поново започну овај убилачки финансијски рулет, јер се халапљивост ових финансијских могула може утолити само огромним профитима на које су навикли.

Све им иде на руку, јер се ништа или мало тога, променило у законским регулативама држава у односу на стање пре кризе. Ако изузмемо неке помаке у ЕУ, појединим земљама евроазијског економског подручја или појединачних примера, попут реакција малог Исланда.

Борислав Боровић, Форум независних економиста

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here