Борислав Боровић: Значај директних страних инвестиција – од мита до заблуда!

Поделите:

Када се говори о значају директних страних инвестиција у Србији, преовлађујуће (а и официјено) мишљење је, да су овакве инвестиције безусловно корисне за нашу привреду, чак се потенцира да је наш развој незамислив без њих. Да ли је то баш исправно размишљање, једино могу показати анализе која би објективно показале шта држава добија а шта евентуално жртвује (губи) страним инвестирањем, односно која би показала економски салдо овог процеса. Пре свега, треба поћи од анализе директних страних инвестицијама у класичном смислу, дакле без инвестиција које прате додатни подстицаји, погодности, субвенција… а које су пракса у неким земљама попут Србије. Директне стране инвестиције су  она врста прекограничних инвестиција, где резидент из једне привреде (државе) има контролу или пресудан степен утицаја на  управљачки тим предузећа које је резидент друге државе (привреде). Односно,  када директни инвеститор има у власништву више од 50 % управљачких акција  у компанији државе где инвестира. Дакле, када оцењујемо ефекте директних страних инвестиција на привредне билансе земље где долазе те директне стране инвестиције, треба нагласити, да су неспорно оне један од главних извора финансирања јавног иностраног дуга те државе, што је врло бито. Тако се првобитно чини, да ту нема дилеме са почетка текста, и да је позитивни ефекат директних страних инвестиција неупитан. Такав став је доминантан у нашој јавности, где се наглашава да су директне стране инвестиције итекако важне за земљу јер, поред повећања запослености, доприноса уплати у буџет, приступима новим технолигијама, доприносу стварања нове вредности, повећања извоза…  доносе и значајан девизни прилив и смиривање девизног дефицита земље.  Сложио бих се делимично, јер медаља има и другу страну. Тачно је да директне стране инвестиције у почетку представљају девизни прилив  за земљу. Временом међутим,  профити које страни власници остварују у земљи по правилу се повлаче у њихове матичне земље и то је девизни одлив из угла државе где су дошле стране инвестиције. Компарацијом почетног девизног прилива и одлива у матичне земље током времена се може утврдити корисност инвестиција на девизне билансе земље. Наравно, о разлици девизног прилива и одлива зависи хоће ли земља имати користи или штете од  директних страних инвестиција у чисто финансијско-монетарном смислу, односно утицаја на девизне билансе земље. У случају недостатка девиза у земљи (што је правило у Србији), повлачење профита по основу директних страних  инвестиција у матичне земље инвеститора, може имати за последицу међународну неликвидност, нарочити јер наша легислатива углавном омогућава такву врсту извлачења профита, односно девиза после конвертовања динарских профита у страну валуту . Дакле, ако би посматрали читав процес директних страних инвестиција, држава би морала урадити анализу финансијских ефеката  директних страних инвестиција, где би извршила компарацију укупног девизног прилива по основу директних страних инвестиција, затим њихов укупан девизни одлив, удео девизног прилива страних инвестиција у укупном девизном приливу земље, удео девизног одлива по основу инвестиција у укупној маси девизног одлива, трајање директних инвестиција итд. Дакле, потребан услов исплативости директних страних инвестиција за земљу домаћина је нето девизни прилив тих инвестиција, а довољан услов је да тај прилив буде већи од износа добити који ће инвеститор извући у домицилну земљу. Ако таквог прилива нема, инвестиције су штетне за земљу у финансијском смислу, тј. представљају потенцијални и стални девизни одлив. Такође, врло су  упитни многи аргументи који се истичу у глорификовању значаја директних страних инвестиција. Рецимо пракса показује, да је примена нових технологија коју доносе страни инвеститори само неостварени мит, јер већина нових инвестиција су најпростији физички послови за који се ангажују радници без икаквих потребних квалификација, ако изузмемо захтев „за беспрекорним здравственим картоном“ као једином „квалификацијом“ који траже ти инвеститори у Србији. У односу на ове послове, лонг послови који су некада доминирали код страних инвестиција, делују као најновије технологије  осмишљене у Силицијумској долини. Све то доводи до тога да готово да уопште нема стварање неке новододате вредности, која би вукла привреду напред, а управо стварање новододате вредности се истиче као велика предност ових инвестиција. Слично је и са утицајем на повећања извоза преко страних инвестиција, јер је он минималам у крајњем салду, јер су највећи извозници уједно и највећи увозници (репроматеријала, делова…) у Србију.  Сада долазимо до неминовности примене корективног фактора у анализи исплативости директних страних инвестиција, рачунајући озбиљне субвенције државе страним инвеститорима за отварање нових радних места. Све оно што је важило за класичне стране инвестиције, треба додатно кориговати финансијским износима тих државних субвенција, пореских олакшица и ослобађања од плаћања комуналних обавеза којима се инвеститор части. Наравно, и анализом, да ли се тим погодностима страним компанијама, дискриминишу домаће компаније у истој бранши (где постоје), и да ли тако финансирамо конкуренцију ионако ровитих домаћих фирми? Показало би се, да места еуфорији нема, чак би довела у питање оправданост многих (не свих наравно) страних инвестиција које улазе у нашу земљу.

Борислав Боровић

bborovic.wordpress.com

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here