Борко Јосифовски: Трговина СМРЋУ веома уносан посао у Србији!

Поделите:

Борко је рекао да ће овај догађај променити климу у нашем правосуђу као и да ће престати да влада закон јачег

Узбуњивач и бивши директор Хитне помоћи Борко Јосифовски био је гост Еспресо интревјуа.

Са Јосифовским смо причали о томе како је раскринкао везу између Хитне помоћи и приватних погребних предузећа, због чега је чекао на пресуду 13 година, против кога је поднео кривичну пријаву, шта се десило са починиоцима злочина, као и зашто није прихвато понуду министра Лончара да буде на челу антикорупцијског тима у Министарству здравља, али и о томе шта ова историјска пресуда значи за српско правосуђе, али и појединце.

Виши суд у Београду пресудио је у корист Борка Јосифовског, бившег директора београдске Хитне помоћи. Овако гласи вест у свим медијима ових дана. Да подсетимо гледаоце, Ви сте још давне 2005. године указали на криминалне радње лекара Хитне помоћи и приватних погребних предузећа, да бисте након тога били смењени, две године касније отпуштени, а сада у 2018. години суд је донео одлуку у вашу корист. О чему се ради?

– Морам да кажем да су то била прва алармирања Министарства здравља 2005. године. Иначе, клучна вест коју сам ја проследио јавности десила се 2006.године септембра месеца када сам после низа неуспелих аламирања на Министарство здравља да реагује на трговину смрћу и на потенцијално тешко дело које се иза тога крило. То се може узети као званичан датум почетка обелодањивања афере Хитне помоћи и онога како је јавност реаговала и како се све то одвијало пред судовима што је кључни моменат, како је текла наводна истрага заправо заташкавање.

Kада сте Ви посумњали у све? Шта се конкретно десило?

– Први пут сам посумњао да се иза трговине смрћу крије тешко дело против здравља људи када су се људи жалили, када су стигле прве жалбе да погребници стижу пре хитне помоћи по позиву првог реда хитности, а то значи да када се ради о животу и смрти, када је сваки секунд битан и који може одредити ток тј. судбину пацијената. Ако погребници стижу први, то значи да се сигурно није поступило по протоколу ургентне медицине и да је сигурно изгубљено оно златно време када се могао постићи неки успех у лечењу.

Kолико је Вама требало времена да их раскринкате?

– Чим су стигле такве притужбе грађана ја сам одмах тражио од службе за аналитику Хитне помоћи да упореди лекарске извештаје, радне листе и листинг ЈKП погребне услуге и дошао до података да поједини доктори првенствено иду на позиве првог реда хитности иако у датом тренутку има чак и ближих екупа месту инцидента, да реанимације не раде и да редовно породицама преминулих прослеђују адресе приватних погребних предузећа.

Против кога сте тада поднели кривичну пријаву?

– Тим послом бавила се једна група од четрдесетак људи, али међу њима су предњачила два доктора који су имали убедљиво највише таквих позива, они су били и прозвани. Првом реаговање Министарство здравља је мени тада било нејасно. Смењен сам са места директора Хитне помоћи без икаквих провера мојих навода са образложењем да сам узнемирио јавност и угрозио рад службе хитне медицинске помоћи. Према томе, био сам стигматизован као народни непријатељ који доводи у питање животе грађана. Неколико дана после тога огласило се Јавно тужилаштво јер није нашло елементе кривичног дела на основу којих би истрага била покренута по службеној дужности нити је по њиховом мишљењу било каквог другог дела било које би такву истрагу захтевало. То је опет био један преседан, јер се оглашава тужилаштво без доказа. Ово кажем зато што је комисија за ванредни стручни надзор која је требало да утврди чињенично стање стигла један дан након што се тужилаштво огласило ненадлежним.

Kоме сте се Ви обраћали у то време?

– Нисам имао коме да се обраћам. Једина моја нада је била да се алармира јавност, јер сва друга врата су у том тренутку била затворена. Ако Министарство здравља није реаговало из неких својих разлога, онда стварно нисам имао коме. Они као орган који треба да брине о народном здрављу је био дужан да покрене истрагу и да се утврди то, а овако се поступило као у античким временима – убите доносиоца лоших вести.

По Вашем мишљењу, због чега је било потребно 13 година да се донесе одлука у Вашу корист?

– Било је потребно зато што у оквиру државног система постоји криминогена мрежа која делује и управо из ове пресуде ВИшег суда се јасно види да су државни органи сваки понаособ дали свој допринос у заташкавању афере, одосно учествовали су у мом прогону. Такође, види се јасно да је то тешко дело против здравља људи заиста извршено. Уосталом, о томе постоји и јасан документ Министарства здравља јер Министарство је на основу налаза комисије за ванредни стручни надзор која је и утврдила грешке и пропусте у раду прозваних лекара издала такво решење са прописаним хитним мерама. Међутим, то решење није требало да угледа светост дана, а то што је дошло до мене је била игра случаја и ја сам на основу тог решења покренуо судски спор против Министарства здравља због начина на који сам смењен. Тада је један храбри судија тада Врховног суда Србије донео пресуду којом је укинуто решење министра здравља о мом разрешењу са место директора као незаконито и неосновано и тражио да се утврди и отпочне са новим поступком утврђивања чињеничног стања од чега је Министарство побегло, јер су знали какво је чињенично стање. Тадашњи министар је то решење сакрио од јавности. Kада се појавио са решењем у једној приватној болници да је пацијент преминуо због лекарске грешке после операције, а да у Хитној помоћи такве грешке нису утврђене што није било истина, али се ипак оградио и рекао да свако ко мисли да је оштећен може да покрене поступак пред Другим општинским тужилаштвом као стварно надлежним, што је опет било скретање јавности са токова истине.

Ви сте на ризик по сопствену каријеру пре 13 година јавно проговорили о незаконитим и неетичким делима наређеним Вам појединцима. Јел можемо тако да формулишемо?

– Ја тада нисам размишљао о каријери, моја каријера је била блистава. На место директора Хитне помоћи сам дошао као лекар после 20 година рада у ургентној медицини у служби хитне медицинске помоћи са две завршене специјализације, са завршеном субспецијализацијом, био сам магистар и доктор медицинских наука, стручни сарадник медицинског факултета из области ургентних стања у интреној медицини. Према томе, моја референца није била партијска. Ја сам био стручњак и сматрам да сам био потпуно компетентан да изнесем своје основане сумње које су по мени јасно указивале на једно такво дело. Моје иступање је било етички и сматрам да је то било часно и да сам ја тада само вршио грађанску дужност. Ја у том тренутку нисам заиста размишљао о томе шта ће се дешавати са мном након раскринкавања. Да сам размишљао о свему томе сигурно ми се све ово не би дешавало. Многи би отишли, не би ништа рекли.

Шта ова пресуда значи Вама, српском правосуђу и српском народу?

– Пре свега морам да кажем да је ово једна историјска пресуда. Ту се види оно што сам ја више пута нагласио да у оквиру државног система постоји мрежа кроз коју пролазе криминална дела односно мрежа која се бави крминалом, мрежа која је сигурно уплатена и у велику корпупцију, која не дозвољава да правда тј истина изађе на видело. Због тога мислим да у целини наше друштво и стагнира. Значи, ово доживљавам као једну велику прекретницу односно могућност великог преокрета и у начину суђења према узбуњивачима за које сматрам да су врло значајни у тој борби против криминала и корупције, јер они су практично инсјадери. Ако узбуњивачи доживе прогон и не могу због финансијског исцрпљивања и да истрају у судским процесима сигурно ће остати статус кво у друштвеним токовима односно, биће онако како ми сигурно не бисмо били задовољни.

Јел ће по Вама ова пресуда оснажити појединце?

– Ово је пре свега, пресуда једне часне и храбре судије која је поступила савесно и која је пресудила у складу са законом тј. пресудила је на основу доказа јер афера Хитна помоћ је врло документована. Због тога мислим да у нашем правосуђу иако генерално сматрам да није добро, постоје врло добре и часне судије и да то представља једнан потенцијал који може да изнесе све те промене. Ово видим као моментат лустрације да се у судству из правосуђа одстране они (тужиоци, полиција) који не заслужују да буду на тим местима, јер то су ипак, стубови нашег друштва. Не бих волео да се тај тренд настави да млади и даље одлазе из земље немају поверења у државу која треба да им обезбеди егзистенцију.

Шта се на крају десило са починиоцима?

– Са починиоцима кривичног дела се фактички није десило ништа. Они су били кажњени због лошег вођења документације, били су ослобођени било какве оптужбе. У налазу комисије за ванредни стручни надзор у 53 случаја где су поменута и прозвана два доктора коија су интревенисала, а исход њихове инртревенције био је летални исход. У седам случајева је комисија утврдила да је реанимацију требало урадити, а није урађено. За осам случајева потпуно недостаје документација. Kада се то узме у обзир и када се зна колико уопште у току године има таквих интервенција, онда се види каква је потенцијална опасност за људе који се налазе и тако критичној ситуацији.

Министар здравља Златибор Лончар Вам је понудио место у антикорпцијском тиму у Министраству здравља. Шта ми мислите о тој понуди?

– То је била ударна вест у информативном програму. За мене је та понуда под знацима навода – непристојна јер Министарство се није оглашавало о афери Хитна помоћ иако су биле донешене пресуде Врховног суда у моју корист, а против Министраства здравља које је морало да плати материјалну одштету, јер није реговао по пресуди судије Врховног суда. О томе јавност није била обавештена. Нисам прихватио понуду. Морам да Ваш кажем сада. Ја у опште не видим да полиција треба да има борбену јединицу у Министарству здравља јер то по мени, признавање немоћи државних органа чија је надлежост иначе, да воде борбу против криминала и корупције. Не видим у чему се Министарство здравља разликује од других сфера нашег друштва. С друге стране, морам да кажем да је начелник односно, шеф те борбене групе против корупције бивша полицијска службеница која је усвојој истрази подметала доказе у афери Хитна помоћ ради заташкавања случаја. Директно је била умешана у криминално дело о чему је и Пиштаљка.цом писала детаљно. Постоји и званична пријава од стране Пиштаљке против те службенице. Онда долази понуда министра здравља као да се ништа није десило. Том разговору је присуствовао и мој адвокат и директор Хитне помоћи који је директно учествовао у отказном поступку против мене. Он је дошао ту да се њему на индиректан начин да подршка од стране Министарства здравља. Због свега тога сматрам да је та понуда непристојна.

Kако се Ви осећате након свега?

– Сматрам да ће овај догађај променити климу у нашем правосуђу, да ће престати да влада закон јачег и да се неће судити по директиви што сам из личног искуства доживео. Према мени су се опходили као према државном непријатељу и гледали су да ме по сваку цену осуде и прогласе за државног непријатеља. Ово је моја велика нада, јер правосуђе у једном великом друштвеном систему значи сигурност свим људима и то је један од основних предуслова да људи нормално живе.

 

Еспресо

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here