Бранко Радун: Занимљива економска теорија или има ли спаса

Поделите:

На интернету је популарна анегдота о томе како је Марк Фабер, берзански аналитичар и успешан пословни човек, коментарисао неке идеје Бушове администрације да се ублаже разорни ефекти економске кризе на реални сектор и стандард грађана. Он је написао духовит коментар на владину идеју како да помогне привреди: „Федерална влада разматра да свакоме од нас да 600 долара. Драги моји земљаци Американци: ако тај износ потрошимо у Wал-Март-у, новац одлази у Кину, ако га потрошимо на гориво, иде Арапима. Ако купимо компјутер, новац одлази у Индију. Купимо ли воће, новци иду у Мексико, Хондурас и Гватемалу. Купимо ли добар ауто, новац завршава у Немачкој или Јапану. Купимо ли поклончиће, иду у Тајван, а ниједан цент тог новца неће помоћи америчкој економији. Једини начин да тај новац остане у САД-у је да га потрошимо или с курвама или на пиво, јер то су једине две ствари које још производимо овде. Ја свој део већ трошим на такав начин.“

Заиста, ако је таква ситуација у првој економији света, какво је тек стање код нас који смо на зачељу табеле. На шта ми да трошимо новац кад смо и пиваре продали странцима? Но, шалу на страну питање није уопште шаљиво већ је трагично, то јест одговор. А одговор је да ми мало тога сада производимо, а и то је врло често неквалитетно или неадекватно.

Србија је већ више од десетак година отворена пијаца на којој странци, што нелојалном конкуренцијом, што подршком наше Владе (кроз стимулације), успевају да потисну и маргинализују домаћу производњу роба и услуга. На крају се десило да увознички лоби и нема коме више да продаје своју робу, јер је гушењем домаће производње и проласком таласа јефтиних кредита значајно смањена куповна моћ становништва. Увознички лоби који ради за странце је паразитска структура која сече грану на којој седи и нада се да неће ускоро доћи до слома.

Но, оно што нам је овде занимљиво је да су америчка влада или федералне резерве имале идеју да пласирају новац као “поклон” да би стабилизовали тражњу и дали импулс домаћој производњи. Но, рекли смо да би код нас ефекат био још негативнији него у некој развијенијој економији. Нешто слично се до сада и дешавало, низак курс евра и поплава кредита су појачали потрошачку грозницу код нас, иако за њу нема основа у реалној производњи и извозу. Чак се код нас појавила и економска теорија по којој би сваки пензионер добио огромну пензију коју би “трошио” на унуке и домаће производе, што би подстакло производњу и спасило домаћу привреду. Аутор ове теорије није ПУПС (иако би се њоме могао окористити), већ један пензионисани математичар.

Но, да ли због очигледне једностраности па и неефикасности оваквих идеја у пракси, треба одустати од идеје да влада и централна банка утичу на спасавање домаће привреде. Наравно да не. Но, новац који би се додатно генерисао би се морао другачије пласирати – са циљен раста запослености, производње, продуктивности и извоза. Осим класичне подршке домаћој производњи и инвестицијама (пре свега домаћим, па тек онда и страним) те субвенционирању запошљавања, одређених сектора производње и извоза – могуће су и друге опције. Пре свега, утицајем и регулацијом потрошње. Постоји потрошачка потрошња и она која је директно или посредно развојна и инвестициона.

Стимулацијом ове друге, ми утичемо на раст инвестиција и запослености. То значи да, ако се нека опрема или услуга дефинише као развојна потрошња, она би била ослобођена већег дела баласта царина и пореза. Поред класичних “инвестиционих” потрошачких добара (опрема, сировине, грађевински материјал и услуге везане за то, попут сервиса, пројектовања и сл.) требало би ослободити већег дела пореза средства рада и едукације којима добијамо квалитетан кадар. У пракси би то значило да би растао порез или царина на луксуз (алкохол и цигарете и скупе ауте) а био смањен на компјутере, пословне софтвере, обуку, транспортна средства или индустријско земљиште, као и на све друго што може директно или посредно да утиче на јачање привредне активности која је готово замрла. Но, за све ово је потребан другачији приступ домаћој привреди којој је потребна хитна инфузија – домаћински приступ.

Извор: Новине Новосадске

Поделите:

1 COMMENT

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here