Бугарски: И латиница и ћирилица су писма српског језика

Поделите:

Ако неко хоће да се бави језиком у јавној и службеној употреби, нарочито с нагласком на функционалној писмености, то се не може мењати кампањски, него систематски, каже лингвиста Ранко Бугарски за лист Данас.

“Наравно, лакше је покренути неку кампању и с времена на време причати о ћирилици, при чему се потпуно занемарује језичка култура, односно некултура у медијима с државном фреквенцијом чије су емисије пуне простаклука, говора мржње, вербалног примитивизма испод сваког цивилизацијског нивоа”, објашњава Бугарски, који је професор на Филолошком факултету у Београду, реагујући на констатацију да је фокус наше језичке политике којим писмом ћемо писати, а не шта ћемо писати и говорити.

Међутим, како додаје, Министарство културе и информисања није надлежно за тако простачки језик у средствима информисања, али јесте надлежно за писање закона о језику и писму.

На питање, како је могуће да је Министарство иступило са предлозима о мерама заштите ћирилице без претходно спроведених истраживања о употреби два писма, Бугарски каже да је могуће кад вам је мотивација више политичка, него културна или стручна.

“Лакше је да се изађе с тим предлогом, да се уберу неки поени, и са стране Министарства и са стране тих националних лингвиста, али и још неких установа као што је Завод за пручавање културног развитка Србије. То је отприлике исти круг политичара, историчара, србиста који су радили Стратегију развоја културе. Нема ту интересовања за права истраживања, већ се користе подаци од пре неколико деценија”, каже Бугарски.

Он, као пример, наводи да се, рецимо, прате проценти ћириличних и латиничних књига, па се извуче закључак да је ћирилица угрожена.

“Kакво је стање ствари заиста, према анкетама, латиница у многим доменима преовлађује, али не са неком огромном разликом, или се пођеднако користе оба писма”, објашњава Бугарски.

На опаску да језичку политику воде искључиво србисти, Бугарски каже да су “они заузели, да не кажем окупирали”, ту позицију, сматрајући да је све што се тиче језика и писама искључиво њихов домен и да нема ко ту да се меша, поготово, како каже, не неки англисти.

Том материјом требало би, по његовом мишљењу, да се баве и социолингвисти и стручњаци за општу лингвистику, посебно људи који су се у некој мери бавили питањима језичке политике и планирања језика.

“Наравно да она не искључује србисте, међу којима свакако има оних који се разумеју у језичку политику. Међутим, ови који предлажу овакве мере које подржава Министарство, уопште нису компетентни”, закључује Бугарски.

Бета

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here