Чанковић: Визија стабилног Балкана подразумијева споразум Срба и Бошњака

Поделите:

“И Србима и Бошњацима потребна је помоћ, али не од Запада и НАТО-а, јер нам они намећу друге вриједности, ускраћују слободу, тако да наш улазак у НАТО био би пут нестанка наших идентитета. Нама је потребна помоћ оне велике силе која нема намјеру да нам отима природна богатсва, територије, слободу, да нам мијења идентитет”

Западне силе већ дуже вријеме дестабилизују и дестабилизоваће Балкан и кроз процесе стварања велике Хрватске и велике Албаније као и кроз проблем који је везан за Кипар.

Овом приликом највише ћу се посветити ситуацији везаној за дејтонску БиХ и српско-бошњачке односе који су један од стубова мира на Балкану.

За сваког нормалног Србина и Бошњака, Муслимана, бољи је међусобни мир, него дестабилизација и међусобни рат, који одговара само неким трећим. Балкан је у Европи и има важан геостратешки положај. Због тога и његових природних богатстава за њега су заинтересоване највеће силе свијета. Да би ставиле под контролу народе и њихове власти Западне силе на нашим просторима стварају околности и амбијент међусобног сучељавања, па и сукоба народа на Балкану, и тако не дозвољавају остваривање идеје „Балкан балканским народима“.

Позната је лицемјерна и зла намјера Енглеске да се у Савјету безбиједности УН-а усвоји њихов приједлог резолуције о геноциду у Сребреници. Када такав приједлог резолуције није усвојен, због руског вета, они су наставили да инспиришу и подржавају бошњачке политичаре да се донесе закон о забрани негирања геноцида у Сребреници.

Настојање да се Србима наметне квалификација злочиначког народа који је починио геноцид и на њему створио Републику Српску коју треба укинути, значи жељу оних „трећих“ да се између Срба и Бошњака, Православља и Ислама, подигне непремостива препрека у постизању мира. У том смислу очигледно да и иза декларације СДА стоје активности америчке амбасаде.

Она је и противдејстонска а и за српски народ је неприхватљиво да се његов живи организам цијепа на начин стварања вјештачких идентитета, као што је покушај са босанским. Такође је неприхватљиво и увођење босанског језика у Српској као и покушај стварања тзв. босанске православне цркве.

Процес нестанка српског народа био би олакшан централизацијом БиХ, нестанком Републике Српске и увођењем изборног система гласања „један човјек један глас“, у ситуацији када су Бошњаци најбројнији. Зато БиХ може да преживи само враћањем на изворне принципе Дејтонског споразума у коме је БиХ сложена државна заједница у чијим заједничким институцијама постоји равноправност сва три народа, Бошњака, Срба и Хрвата, док је Бошњачко-хрватска федерација, политички ентитет Бошњака и Хрвата, а Република Српска политички ентитет српског народа.

Одлука Уставног суда БиХ о конститутивности сва три народа у оба ентитета правно је проблематична, извор је проблема и других штетних одлука, а у својој суштини разара темеље Анекса ИВ Дејтонског споразума. Тројица страних судија у Уставном суду БиХ су огроман проблем, јер могу пресудно утицати на доношење и неких погубних одлука чију реализацију би могли да изврше ЕУФОР и НАТО, што би могло да дестабилизује читав Балкан.

Да би се постигао квалитетан мир и свеопшти напредак на нашим просторима, потребно је доћи до историјски важног споразума Срба и Бошњака, који би дефинисао суштинске интересе обе стране и начине њиховог остваривања.

Навешћу само нека размишљања која би подстакла жељу да се уложи труд како би се дошло до тог историјског споразума Срба и Бошњака.

Јесу ли Срби и Бошњаци спремни да прихвате родоскрнављење (инцест), педерастију, педофилију и друге ненормалности, које ће се, колико сутра законима наметнути као нормални? Ми имамо сличан систем вриједности који се темељи на здравој породици а која је угрожена лажним вриједностима Запада. Те западне вриједности најбоље се могу обојити њиховим порукама: „Завади па владај“, „Циљ оправдава средство“, „Човјек је човјеку вук“.

И Србима и Бошњацима потребна је помоћ, али не од Запада и НАТО-а, јер нам они намећу друге вриједности, ускраћују слободу, тако да наш улазак у НАТО био би пут нестанка наших идентитета. Нама је потребна помоћ оне велике силе која нема намјеру да нам отима природна богатсва, територије, слободу, да нам мијења идентитет. И управо такву помоћ можемо добити од Русије од које Србима не пријети никаква опасност, напротив. Бошњаци такву помоћ би могли добити од Турске, а да српски интерес при томе није угрожен, уколико Турска успије да се одупре Западу и НАТО-у и старим својим отоманским циљевима. Уколико се бошњачки политичари не потруде у постизању историјског српско-бошњачког договора, то ће значити да их Запад приморава на сукобе и пропаст на овим просторима.

Само ћу споменути проблем миграната који могу бити реметиралчки фактор на нашим просторима, у једном процесу све већег одласка способног и квалификованог српског становништва и све већим доласком миграната који могу имати радикалне идеологије.

И у економском смислу, велике силе преко међународних организација намећу правила и законе које уништавају националне привреде и стварају најповољнији пословни амбијент за своје мултинационалне корпорације. Један од најгорих примјера за то јесте то што смо натјерани да укинемо царине, као средство заштите националне привреде. А када долази до међусобног обрачуна најмоћнијих, они посежу за тим средством заштите. Чак ће немилосрдно и лицемјерно ићи и даље преко наметања еколошких закона на свјетском нивоу, чији главни циљ није заштита природе, него уништавање индустрије мање развијених држава због застарјелих технологија, остварујући тако за себе прави монопол. И зато би било важно обновити суверенитет у економском смислу, заштитити (увођењем царина – реципроцитет) и подстаћи домаћу производњу.

Одупријети се законима који озакоњују накарадност, одупријети се лукавим активностима које разарају државу, народ и економију, али и одупријети се унутрашњим проблемима, завишћу и отимања туђег, најбоље се може тако што би се одњеговао добар и вриједан човјек који ће вољети своје а поштовати туђе а који ће развијати савјест која представља вишесмјерни однос човјека према другима, према друштву али и према Богу. А онда таква савјест утиче на одлуке и активности човјека као праведника.

Говор Данета Чанковића, предсједника СНП – Избор је наш, на скупу „Визија стабилног Балкана“, одржаног у Бања Луци, 9. 10. 2019, у организацији Удружења ветерана служби безбиједности Републике Српске.

Дане Чанковић

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here