Carstvo poroka usred arapskog sveta: Gde se završava nafta, a počinje seks-turizam

Podelite:

Prva asocijacija na zemlje Persijskog zaliva je nafta, a samim tim i bogatstvo. Međutim, kad crno zlato polako počne da se iscrpljuje, počinju problemi. To je na svojoj koži već osetila zemlja u kojoj je nafta prvo i nađena — Bahrein.

Poslednjih decenija smo svedoci građevinarskog buma u bogatim zemljama Bliskog istoka. Grade se ultraskupi hoteli, veštačka ostrva, gradovi budućnosti. Sve to je podstaknuto jednim ciljem: da se iskoristi novac od nafte koji se još uvek sliva u neograničenim količinama u ovo područje, kako bi se razvile druge grane industrije, među kojima je najprivlačniji turizam.

Bahrein je prototip zemlje Bliskog istoka, sa velikim unutrašnjim sukobom sunita i šiita i dve zapadne vojne baze. On je prva zemlja koja je osetila šta znači kada novac od nafte prestane da puni budžet. Štaviše, morao je da nabavlja naftu od Saudijske Arabije, koja je napravila naftovod kako bi zadovoljila potrebe ostrva. Nekada bogata zemlja, danas sve više i više postaje vazal svojih arapskih suseda, iz straha da ne padne u ruke Irana koji ga smatra svojom odmetnutom provincijom.

Vazal suseda

Klasični verski sukob unutar zemlje praćen je i socijalnom nejednakošću. Zemljom vlada sunitska manjina (30 osto), u odnosu na šiitsku većinu koja je i najsiromašniji sloj u zemlji. Na ostrvu stalno tinja nezadovoljstvo koje se s vremena na vreme manifestuje nasiljem na ulici. Ovde je među prvima i granulo „arapsko proleće“, koje je smireno zahvaljujući oklopnim vozilima Saudijske Arabije, objašnjava bivši ambasador Rusije u Bahreinu Valerij Vlasov.

„Vladajuće pododice Bahreina i Saudijske Arabije su vezane dinastičkim brakovima. Međutim, odnosi između Rijada i Maname više liče na vazalstvo ovog drugog. De jure to nije, ali defakto postoji. Nekada, tridesetih godina dvadesetog veka, bilo je obrnuto. Bahrein je bio prva država u Persijskom zalivu u kojoj je pronađena nafta. Oni nisu bili sirotinja, a bili su i dobri trgovci. Oni su tada pomagali, između ostalog, i saudijskim plemenima“, objašnjava Vlasov.

Čim su Saudijci počeli da igraju ulogu prve zemlje u arapskom svetu, više nisu puštali Bahrein iz zone svog uticaja. Napravili su most od 25 kilometara, sa osam traka u oba smera, kojim su ga povezali sa poluostrvom. Upravo su preko njega i stigli tenkovi koji su umirili pobunjene šiite 2011. godine.

Vladajućem sloju Bahreina je zaista potrebna zaštita Saudijaca zbog unutrašnjeg konflikta koji stalno tinja, ali Rijad time rešava i svoj ništa manji problem.

„Saudijci prate situaciju i u svojoj državi. Upravo je u istočnim provincijama, koje se graniče sa Bahreinom, većina šiitska“, objašnjava ruski diplomata.

U trenutku kada se Rijad nalazi u ratu sa šiitskim pobunjenicima u Jemenu i dok traje konflikt sa Iranom u Persijskom zalivu, ostrvo dobija još veću važnost. Na njemu se nalazi i baza američke Pete flote, a od prošle godine i britanska baza. U slučaju rata sa Teheranom, upravo odavde bi mogli poleteti prvi avioni preko Persijskog zaliva.

Centar seks-turizma na Bliskom istoku

Problem s novcem Bahrein rešava na način koji je vrlo originalan za arapski svet. On postaje oaza zapadnih poroka: alkohola, prostitucije i ludog noćnog života. Često se u medijima mogu pročitati priče o seksualnim robinjama iz istočne Evrope i Azije, koje podsećaju na srednji vek.

„Kod njih su naftni resursi praktično iscrpljeni. Nešto im daju Saudijci, ali to nije dovoljno. Broj stanovnika raste i mora se nekako brinuti o njima. Svoju šansu Bahrein traži u turizmu. U tome i ima uspeha. Iako je skuplji u odnosu na, na primer, Tursku ili Grčku, dosta je interesantniji. Uvek su mu posvećivali posebnu pažnju. Saudijci su prelazili most tokom vikenda — četvrtak i petak — da bi tamo sebi dali oduška. U Saudijskoj Arabiji uopšte nema sadržaja za opuštanja, dok ovde možete da radite sve što hoćete“, objašnjava Vlasov.

Ostrvo se našlo među 10 destinacija u svetu koje su poznate po seks-turizmu. Takvoj slobodi na Bliskom istoku je, verovatno, doprinelo i veliko prisustvo stranaca — trećina ukupnog broja stanovnika (uglavnom vojnici Velike Britanije i SAD), ali pre svega rigidni susedi kao što su Saudijska Arabija i Katar.
Ovako ponašanje Saudijaca dosta liči na licemerje — dok celom svetu pokazuju državu kao mesto gde se poštuju tradicije i Kuran, svoje slabosti zadovoljavaju na susednom ostrvu, udaljenom samo 20 minuta vožnje. Na toj konzervativnoj slici Rijad zarađuje veliki novac. Svake godine se na desetine milijardi dolara sliva u njegovu kasu od verskog turizma. Tako da su svi zadovoljni. Očigledno su bratski podelili resore — neko je za seks-turizam, a neko za verski. Svi zarađuju i svi su zadovoljni.
Sputnik
Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here