ЦИА бира цариградског Патријарха

Поделите:

ДА високо свештенство у Руској православној цркви (РПЦ) не претерује са оценама да васељенски патријарх Вартоломеј жели да буде “источни папа”, одлично се видело из његовог недавног говора на јубилеју грчке дијаспоре у Истанбулу. Вартоломеј је својим земљацима Грцима казао да ће РПЦ, свиђало се то њој или не, морати да прихвати одлуке које донесе васељенски патријарх – јер нема другог избора. Критике на свој рачун, да су код покретања процедуре давања аутокефалности расколницима у Украјини прекршени канони православља, назвао је “црном пропагандом Руса”, а новинаре који га критикују “добро плаћеним”.

– Привилегије Васељенске патријаршије су засноване на одлукама и канонима васељенских сабора и обавезне су за све православне – казао је Вартоломеј.

ТАКАВ свађалачки став Вартоломеја, како оцењују у Москви, неразумљив је јер би било нормално да се са “словенском браћом” разговара са више поштовања.

– Вартоломеј би морао да зна да је на челу патријаршије која окупља шаку верника, док се у највећој словенској земљи на свету, Русији, која има 146 милиона становника, 70 одсто грађана осећа православнима – оцењују у Москви. – На другој страни, у Турској живи око 6.000 хришћана, а у Турској православној цркви, која није канонска, само је око 400 верника. На целој канонској територији која припада Цариградској патријаршији, раштрканој по свету, има око пет милиона православних верника, од чега је половина у САД и Канади.

У Москви кажу да је Цариградска патријаршија још од двадесетих година прошлог века покушавала да се наметне, и да њен патријарх буде на челу целог православља. Спорови Москве и Цариградске патријаршије су већ постојали око православних цркава у бившим совјетским републикама на Балтику, затим у Средњој Азији, као и у Кини.

СВАКАКО је интересантна повезаност цариградских патријарха са америчком политиком и њеним тајним службама. Када је 1949. године Атинагор постао цариградски патријарх, у Истанбул је стигао авионом председника Харија Трумана. Већ сутрадан пасош Турске му је уручио градоначелник.

Из управо објављених докумената види се повезаност патријарха Атинагора са америчким тајним службама и какву је улогу имала ЦИА у избору цариградског патријарха.

– Авионом којим је обично летео председник САД Труман, 26. јануара 1949. у Истанбул је долетео 63-годишњи цариградски патријарх Атинагор, који је до тада 18 година био архиепископ и егзарх у Северној и Јужној Америци. Дан касније одржана је интронизација у Саборној цркви Светог Ђорђа у Инстабулу – стоји у тим документима, које је пренела “Независима газета”.

Московски лист подсећа да су америчке тајне службе умешале прсте и када је 1948. тадашњи цариградски патријарх Максим одвезен на лечење у Швајцарску да би се ослободило место Атинагору. Из обелодањених депеша агената види се да су амерички људи информисали централу како је патријарх цариградски Максим лошег психичког здравља и да само формално обавља своју дужност и зато је “излобиран” амбициозни Атинагор.

Прочитајте још: Вартоломеј признаје Украјинску цркву!

ИЗ документације се види да је и Турска била заинтересована за то да на челу Цариградске патријаршије буде човек који може да се супротстави Москви. Америци је сметало што је цариградски патријарх Максим био за зближавање са Руском православном црквом.

Патријарх Атинагор

У Москви су знали да Американци раде на томе да на чело Цариградске патријаршије дође њихов човек Атинагор. У авиону који је летео из Америке у Инстанбул, са Атинагором је био познати амерички продуцент, киномагнат и власник филмског студија 20th Century Fox Спирос Скурас, по пореклу Грк, и грчки лобиста у америчким политичким круговима. Недавно су у САД објављени документи из којих се види да је архиепископ Атинагор сарађивао са тамошњим тајним службама. Као антифашиста, Атинагор је окупљао младе Грке који су били спремни да помогну свом народу. Наравно да је та акивност била позитивна, али и по завршетку рата Атинагор је наставио да сарађује са америчким обавештајним службама.

КАНОНСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ У СВЕТУ постоји 15 канонских православних цркава, од којих девет имају патријархе – Цариградска, Александријска, Антиохијска, Јерусалимска, Руска, Грузијска, Српска, Румунска и Бугарска. На челу Кипарске, Еладске тј. Грчке и Албанске цркве су архиепископи. И, на крају, на челу Пољске, Чешке и Словачке, као и Православне аутокефалне цркве Америке налазе се митрополити.

Једном када се отворе америчке архиве свакако ће, оцењују познаваоци прилика у Москви, бити занимљиво да се види и под каквим је све политичким, дипломатским и другим притисцима био цариградски патријарх Вартоломеј, који је потпуно променио свој став о украјинским расколницима.

ПАТРИЈАРХ ТУРСКИ ОФИЦИР

САДАШЊИ патријарх Вартоломеј, чије је световно име Димитриос Архондонис, рођен је 29. фебруара 1940. у Турској, где је завршио средњу школу, а затим био две године у турској војсци. Сада неки руски новинари тврде да има чак чин официра. У Риму је завршио Папски источни институт. Студирао је такође на Минхенском универзитету. Био је лектор на Папском грегоријанском универзитету. Докторирао је на канонском праву на Папском источном универзитету.

На челу Цариградске патријаршије се налази од 1991.

Новости

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here