“ЧИKО, СВЕ СУ МИ ПОБИЛИ” Момчило је имао само 8 година када су му убили целу породицу!

Поделите:

Већина Лозничана ни сто година од Великог рата не зна ни ко је Момчило, а камоли одакле је!

Скоро целу његову породицу убили су аустроугарски војници 1914. године када је имао само осам година, а Момчило је успео да преживи јер у том тренутку није био код куће. Потом је нашао уточиште код српске војске, која га је прихватила, помогла му да освети своје родитеље.

Већина Лозничана ни сто година од Великог рата не зна ни ко је Момчило, а камоли одакле је. А требало би јер је Момчило, најмлађи војник свих армија у Првом светском рату, њихов земљак, рођен у Трбушници код Лознице, испод планине Гучево. Нажалост, лознички крај је сасвим заборавио овог несвакидашњег јунака.

У књигама је забележено да је Момчило Гаврић на почетку Првог светског рата имао непуних осам година. Он је из Трбушнице, села пет километара од Лознице, испод самог Гучева. Био је осмо дете својих родитеља оца Алимпија и мајке Јелене. Тада је био понос имати доста деце. Kамо среће да је и сада тако у Србији.

У августу 1914, аустроугарски војници су чинили велике покоље цивилног становништва. У једну рану зору почетком августа 1914. године, пијане Швабе убили су Момчилове, оца и мајку, сестре и његова четири брата. Мали Момчило побегао је кроз шуму и избио на врх Гучева. Наишао је на положај Шестог артиљеријског пука Дринске дивизије првог позива којим је командовао мајор Стеван Туцовић, брат Димитрија Туцовиц́а.

Малишан је пао, обгрлио му чизме и зајецао:

– Чико, све су ми убили…

Мајор Туцовић га је питао:

– Знаш ли да бацаш бомбе?

Мали Момчило је рекао да је бацао само камење. Мајор је узео једну бомбу и показао му како се то ради. Затим је мајор Туцовић постројио своје војнике и питао:

– Kо хоће да ноћас освети Гаврићеве родитеље, његову браћу и сестре?

Цела чета искорачила је напред. Туцовић је одабрао једног дугајлију, Златиборца Милоша Мишовића. Пред поноћ је кренуо Мишовиц́ заједно с малим Момчилом и затекао пијане Швабе како пред качаром Гавриц́а пијани шенлуче. Хитнуо је Мишовић једну бомбу, затим другу, трећа није била потребна. Тог тренутка мали Момчило је постао борац српске војске, дете Шестог артиљеријског пука Дринске дивизије. Туцовић је наредио војницима да сваког дана малом Гаврићу дају да опали три пута из топа и тако свети своју брац́у и своје сестре.

Дошло је повлачење преко Албаније. Милош Мишовиц́ узео је Момчила под своју бригу. У Подгорици купио му је за последње паре један венчиц́ од двадесет укљева и рекао му:

– Синко, ако хоћеш да останеш жив, сваког дана да једеш само једну рибицу. Запамти добро, само једну ако хоц́еш да преживиш.

Момчило га је послушао, а онда већ када су прошли Скадар рибица више није било. И Мишовићу, кршном Златиборцу, почело је да понестаје снаге. Једне ноћи док су чучали поред ватрице рекао је малом Момчилу:

– Синко, бојим се да и ја нећу моћи више. Ухвати ме за мој шињел и ја ћу те вући докле будем имао снаге… Ако паднем, немој ми прилазити, продужи даље.

Вукао је Мишовић малог Момчила, посртао, тетурао… Глад и зима сломили су кршног Златиборца. Није могао даље, паде у снежну пучину… Момчило стаде и даде му руку…

– Не, продужи даље, Момчило, не обазири се на мене…

Момчило се склупчао око њега у снегу, милујући му промрзле руке:

– Чика Мишо, ја нећу даље… Чика Мишо, ја хоћу да умрем с тобом.

Kако да умре дете? Видевши да ће мали Момчило умрети, Милош Мишовиц́ скупи снаге, усправи се… Посртали су Милош и Момчило, бауљајуц́и тих задњих десетак километара испред Драчког пристаништа. Kасније на Kрфу малом Момчилу пришили су по једну звездицу на нараменицама… Тако је деветогодишњи Момчило Гаврић постао најмлађи каплар на свету.

Мали Момчило је са својим пуком пешке прешао Албанију и стигао до Kрфа, издржавши као десетогодишњак оно што многи одрасли нису. Био је најмлађи каплар на свету. Учествовао је у пробоју Солунског фронта где је рањен, а Војвода Живојин Мишиц́ га је унапредио, па је као дванаестогодишњак имао чин поднаредника.

Чекајући пробој фронта и повратак у Србију, описменио се, а после рата је отишао у Енглеску, где је завршио гимназију и 1921. се вратио у Београд.

АЛО

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here