ЦРНА ГОРА: Српски барјак само на свадбама

Поделите:

Застави тробојци, симболу српског народа у Црној Гори, нема места у државним институцијама, али ће моћи да се истиче на свадбама и политичким и културним догађајима. Тако је и у случају мањинских народа – Албанаца, Бошњака и Хрвата. Влада Црне Горе је утврдила Предлог закона о избору, употреби и јавном истицању националних симбола који ће се наћи пред посланицима крњег државног парламента.

– Уставни основ за доношење закона садржан је у одредби члана 79 Устава Црне Горе којим се утврђује да се припадницима мањинских народа и других мањинских националних заједница јемче права и слободе која могу користити појединачно и у заједници са другима: на избор, употребу и јавно истицање националних симбола и обележавање националних празника – изјавио је после седнице Мехмет Зенка, министар за мањинска и национална права. – Временска превазиђеност Закона о употреби националних симбола из 2000. године, доношење новог устава Црне Горе и његове мањкавости у делу избора националних симбола, условило је израду новог закона.

Прича о црногорским државним симболима (грб, застава и химна) постала је једна од главних тема око које се гложе Црногорци. Тробојка је видљива једино на славама, братственичким окупљањима, црквеним празницима, свадбама и политичким протестима. Власт је устоличила нову заставу црвене боје са грбом на средини и златним орлом, која је православни народ такође поделила, као и химна „Мајска зора“, а посебно стихови Секуле Дрљевића. Власт није свуда гледала истим очима на истицање националних симбола, па је тако често жмурила када би се завијорили „двоглави орао“ Албаније, хрватска шаховница или љиљани са заставе „Санџака“. Чак се ова последња залепршала на свадби сина високог функционера СДП Џавида Шабовића.

– Дешавало се, на пример, да се приликом свечаности у Котору, на Катедрали Светог Трифуна, истакне застава државе Хрватске. Режимски медији нису томе поклањали никакву пажњу, за разлику од критике, или боље рећи хистерије када би неко случајно истакао не само заставу Републике Србије, него и тробојку која је била званична застава Црне Горе – каже, за „Новости“, Јован Маркуш, публициста и истраживач историје са Цетиња.

Када је пре 14 година тадашња власт ДПС усвојила државну химну „Ој, свијетла мајска зоро“, она је такође посвађала Црногорце. Чак је и председник државе Филип Вујановић изнео свој став, сматрајући да би скраћивање химне могло помирити Црну Гору.

КАПЕ СА ЧЕТИРИ “С“

СКАНДАЛ приликом подизања погрешне заставе Црне Горе испред седишта НАТО у Бриселу, летос, пред очима актуелних и бивших државника Црне Горе који то нису приметили, отворило се питање (не)поштовања симбола, чак и од оних који су их креирали. Шта је, до сада, у пракси значило „непоштовање симбола“? Сваке недеље то се може видети испред сала за венчања у црногорским градовима, где једни сватови носе црногорску званичну, а други српску тробојку. И капе су се помешале. Оне старе са четири „С“ још важе за пола Црне Горе, док су други после референдума на њима „угурали“ важећи грб.

ФАРБАЊЕ У ЖУТО

Јован Маркуш сматра да постојећи државни симболи нису утемељени у традицију православног народа у Црној Гори.

– Они представљају неуко и дрско фалсификовање симбола са којима су се наши преци поносили. Код грба су белог орла из кнежевине и краљевине Црне Горе једноставно офарбали у жуто, само да би се разликовао од сличног који постоји на грбу Србије. Уместо државне заставе из тог периода, усвојили су војну или ратну заставу, као да је ратно стање или као да је војна хунта на власти – подсећа Маркуш.

 

Новости

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here