“Црвени фењери” старог Београда

Поделите:

Не тако давно писали смо о Јатаган-мали, која је важила за легло дроге, проституције и изнад свега – сиромаштва у Београду тридесетих година. Чињеница да је до илегалних облика забаве, да је тако зовемо – раскалашности и порока генерално дошло у ново доба је, међутим, бајка.

Више од века раније, озбиљан ноћни провод се одвијао на истом месту где и данас – у срцу Савамале, затим на Дорћолу и Букурешт-мали. Подсетимо се да је ово доба када Београд у великој мери настањују Турци, те да је становништво и даље подељено чак и када се ради о изласцима датог времена, па тако постоје турске и “хришћанске” кафане, као што су у знатној мери били расподељени и делови града. Елем – Београђани XИX века били су кивни и опуженички настројени према својим муслиманским суграђанима који су важили за развратнике џепа довољно дубоког да плате, а самим тим и намаме, “жене без морала” у центар града.

Сва је вероватноћа да су услуге београдских проститутки једнако конзумирали припадници обе стране (вере), али је било згодније оптужити дошљаке него домаћине. Сачувана документа говоре о “неваљалим женама које се познаду са Турцима и шњима вратове ломиду” као и са “бећарима који беспослени по механама ходају и берилук и блудођеланије проводе.”

Исти трагови бележе да је све почело преко реке, у Рибарској улици у Земуну. Са доласком у град, “црвени фењери” су се дословно упалили и дуж Улице цара Душана, на Врачару па и Теразијама. Може се рећи да су бордели, заправо, ницали по целом граду, а да је власт донекле жмурела пред овом појавом. Ако вам се деси да прођете поред Манакове куће на Зеленом венцу, пробајте да оживите слику накинђурених куртизана које вам машу с прозора и маме у своје одаје – управо овде је било седиште једног од најстаријих бордела у граду. Разуме се, “љубав” у оваквој установи била је скупља од оне која се могла наћи на улици, испод моста или испред омиљене кафане. Тако је данашњи пар код Економског факултета до данас остао познат по називу који јасно сугерише шта у њему можете пронаћи ако тражите.

Завод за љубав
Став власти према овој врсти заната остаје прилично мистериозан и противречан – проституција је свакако била забрањена и незаконита, те постоје документа да су поједине жене биле подављене у Сави и тако кажњене за свој недостатак морала. С друге стране, већ средином XИX века, немоћне да у потпуности сузбију растуће тржиште блуда, власти су га легализовале. То значи да је настао и правилник који је подразумевао недељне здравствене прегледе свих запослених у јавним кућама, будући да је највећи јавни проблем био ширење зараза и полно преносивих болести, у годинама (вековима) без икаквог облика заштите од истих. Године 1871. својеврсно Министарство унутрашњих послова Kнежевине Србије организовало је “распис јавног рада блуда и блудионица”, када су сви радници и куплераји морали бити “правно заведени”, а главна јавна кућа је крајње романтично прозвана “Заводом за љубав”. Поред домаћих, румунских, бугарских и турских проститутки велика ексклузива (да не кажемо “старлете”) биле су отмене куртизане из аустроугарских земаља које су долазиле периодично.

Kолико (ни)смо далеко отишли за двеста година говоре сама уметничка познатих београдских “раскалашних дама” – Марија Влахиња, Маца Шабчанка, Мица Станица, како је једном приликом писао Политикин Забавник. Тешко је пронаћи канал на телевизији или налсовнице појединих дневних новина без врло сличних имена испред којих стоје модерна лица девојака веома сродних занимања.

Никад не можемо знати шта се дешавало иза затворених врата Завода за љубав, оно што је сигурно је да такозвани разврат није подразумевао само размену секса и новца већ и лумповање до јутарњих сати, најпре у склепаним кафанама – уџерицама уз реку, од сламе, дрвета и блата, у којима се свирало, певало, где су се точили ракија и вино, а неке од њих су нудиле и скромно преноћиште за оне који загину или пак сутра настављају свој пут даље. Разуме се, постојао је велики део становништва који је презирао разуларене ноћне активности Београда (мада таквих има и данас) те су полицији редовно пристизале пријаве, а за преступнике су пре краткотрајне легализације прописане казне. За жене су то најчешће били ударци бичем (за теже оптужбе и затвор, па чак и смрт дављењем), за мушкарце – ударци штапом.

Право на запослење
Kако одувек бива – проститутке деветнаестовековног Београда биле су најчешће младе и сиромашне девојке, неретко без родитеља, неретко и саме родитељи. У доба када је школовање за нежнији пол било и више од табуа, онима које нису биле под заштитом породице или мужа је то некада била једина опција за преживљавање. Њихов број се множио од оног тренитка када је проституција легализована, јер су са мањком искуства или других знања жене први пут добиле прилику да заправо буду запослене. Kако је било сигурније радити под окриљем јавне куће, муштерије су им долазиле преко макроа који се отелотворавао у виду старијих госпођа које су водиле посао. Озбиљнији “бизнисмени” из ове бранше су за девојке имали и спремну одећу, да не кажемо пословну униформу.

Правила која званично важе и данас уведена су 1929. године, под вођством генерала Петра Живковића. Ове године је, наиме, започела Шестојануарска диктатура, односно апсолутистичка владавина краља Александра И Kарађорђевића. Тиме су црвени фењери погашени, макрои који су се бунили – похапшени, али је зато уследила нова навала епидемија полних болести. Сексуалне раднице су изгубиле право и обавезу на лекарске прегледе те је средину треће деценије XX века у Београди обележио рекордан број оболелих од гонореје, сифилиса и пратеће менажерије. Трагедија се огледала у томе што болест није погађала само проститутке и њихове муштерије, већ и њихове породице и децу путем одеће и санитарија услед недовољно развијене свести о болестима и средстава за личну хигијену.

Kако је град растао и култивисао се а уџерице које су служиле као јавне куће и склоништа проституткама биле рушене, тако је и најстарији занат полако замро, или се бар склонио са невног светла главног града, у предграђа, под мостове, тамо где можемо да се прваимо да не примећујемо.

 

011инфо

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here