ЧУДЕСНИ ПРЕЦИ Трчали пет сати да стигну у мало познату битку која је СПАСИЛА СРБИЈУ 1914.

Поделите:

Пробајте пет сати да трчите. Али, да носите терет од пет килограма. Не звучи лако? Ова прича је о једном таквом трчању, и то да би се стигло у чудесну битку.

Јесен 1914. Аустроугарска пред победом над Србијом, повијају се измучене снаге наше Kраљевине, на коју је непријатељ нагрнуо из правца Босне. Церска победа је већ заборављена, на Дрини се у међувремену искрварило, на Мачковом камену изгинуло, муниције све мање, а одећа постала рите.

За то време, оскудне снаге чувају, за сваки случај, предео источно од Београда, да се случајно не деси неки покушај “иза леђа”, преко Дунава. Углавном су за то били задужени трећепозивци, људи од 38 до 45 година. Они немају, као ударна снага српске војске (први позив: 21 – 31 година старости) нове пушке у које можете ставити пет метака. Немају ни опрему. Ни униформу. У својој обичној одећи, коју и иначе носе (ми то сад зовемо ношња), пошли од својих кућа. Неки од њих су већ и деде, јер се у то доба рано ступало у брак. Имају старе Берданке, пушке у које сваки пут када опале, морају да убаце нов метак, репетирају, па изнова. Брзометке, са пет метака, биле су резервисане за први, и скоро цео други позив. Непријатељ је искључиво користио такве.

Није било много тих трепозиваца који су бринули о томе да окупатор случајно не крене преко Дунава на Смедерево. А баш на Митровдан, 27. октобра по старом, односно 9. новембра по новом календару, то се десило. У три сата ноћу, везаним чамцима Аустроугари су неприметно прешли велику реку и ударили на положаје трећепозиваца. Баш ту, код самог Смедерева.

Било их је трипут више. Имали су боље наоружање. Брзометка до брзометке. Имали су више топова, авионе за извиђање, чак и рефлекторе за ноћно осматрање. И, имали су фактор изненађења – јер је цела Србија бринула шта се дешава тамо, негде код Kолубаре…

Тај напад није био тек онако, реда ради, “рат је, па да пробамо”. Био је то покушај пробоја који би омогућио Аустроугарима да, када се осигура десна обала Дунава код Смедерева, ту доведу још јаче снаге, па да даљим пробојем, с леђа, ударе на главнину српске војске која је, онако изморена и измучена водила битке у западним крајевима отаџбине.

Трећепозивци су, ту код Смедерева, на Митровдан, падали, борили се, нападали и одступали. У борбама прса у прса користили су кундаке. Није било бајонета за њихове старе пушке. А плавих, аустроугарских униформи, на нашој обали бивало је све више и више како се зора приближавала.

А онда – право мало чудо. Kоје? Погледајте у нашем видео снимку, на врху ове странице.

 

Блиц

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here