Да ли ће бити зауздан раст цена горива?

Поделите:

На светском тржишту, цене сирове нафте достигле су у октобру вишегодишњи максимум, а барел нафте типа “брент” коштао је и више од 85 долара.

Цене горива на бензинским станицама у Србији и широм региона достигле су максимум. Стручњаци истичу да је више узрока допринело томе, као и да се у наредном периоду ипак не очекује даљи скок цена сирове нафте, па самим тим ни горива.

На светском тржишту, цене сирове нафте достигле су у октобру вишегодишњи максимум, а барел нафте типа “брент” коштао је и више од 85 долара.

Раст цена нафте на светском тржишту неминовно је утицао и на раст цена нафтних деривата у Србији. Тако је на неким пумпама ових дана “дизел” премашио цифру од 170 динара за литар.

Сирова нафта, као један од најзначајнијих берзанских показатеља, поскупела је у претходних месец и по дана за 22 процента и крајем септембра је са 86,29 долара за барел достигла највишу цену у последње четири године.

Стручњаци наводе да се може очекивати да се светски трендови у сегменту енергената преносе и на домаће бензинске станице.

Мићовић: Поскупљење због раста цене нафте и берзанских котација

Генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије Томислав Мићовић каже да су више цене горива у Србији последица раста цене нафте и берзанских котација бензина и дизела.

Како додаје, у претходних месец и по цена сирове нафте поскупела је за 22 одсто, што је велики скок и одражава се и на цену горива.

Сада је у застоју и видеће се да ли ће се задржати на нивоу од 80 долара, истиче Мићовић, уз објашњење да на цену горива утиче више фактора, а цена сирове нафте само један од њих, мада и главни.

Поред тога, на пораст цена деривата утиче и курс долара, али и акцизна политика држава.

Мићовић истиче да ће се видети како ће се кретати трендови на тржишту али да се ипак не очекује већи скок цена сирове нафте, па самим тим ни горива у наредном периоду.

“Овако високе цене не одговарају ни нафтним компанијама, јер онда пада потрошња”, објашњава саговорник Танјуга.

Када је реч о могућим потезима државе у тренутној ситуацији, Закон о акцизама садржи могућност да Влада Србије смањи акцизе и тиме утиче на цене.

Мићовић сматра да држава сама треба анализом да процени да ли је могуће учинити тако нешто.

Илустрација / Depositphotos

Шта држава може да учини

 

“Овако високе цене горива подижу основицу за обрачун ПДВ-а и онда се од ПДВ-а приходује новац на који се реално није рачунало. Зато треба размислити да ли треба само за толико смањити акцизе, односно за тај раст ПДВ-а, јер то је механизам који би на неки начин растеретио кућне буџете и притисак на привреду, а држава би остварила свој пројектовани приход”, објашњава Мићовић.

Сличан став има и председник Националне организације потрошача Србије Горан Паповић, који каже да на цену горива најпре утичу дешавања на светском тржишту, а потом и државна захватања кроз акцизе.

“Држава би требало да покуша да смањи своја узимања кад говоримо о акцизама и да направи битан корак ка потрошачима”, истиче Павловић.

Могућ пад цене нафте

Цене нафте су на путу да ову недељу заврше с падом, јер су обилне залихе неутралисале забринутост од могуће употребе “црног злата” као “политичког оружја”, услед тензија на релацији Саудијска Арабија – САД.

Цене нафтних фјучерса су ове недеље пале за три одсто у Њујорку, пренела је јуче њујоршка агенција Блумберг.

Саудијска Арабија, највећи светски извозник нафте, упозорила је да би могла искористити позицију водећег добављача, ако буде кажњена због нестанка саудијског новинара Џамала Кашогија у њеном козулату у Истанбулу.

Аналитичари, међутим, сумњају да би криза могла ићи тако далеко, а јењавању забринутости допринели су и подаци америчке владе који су показали да су залихе нафте у САД прошле недеље порасле више од очекивања.

Шта доноси директива ЕУ о обележавању деривата

Иначе, ових дана на пумпама у Србији стартовала је и примена директиве Европске уније о новом, јединственом обележавању деривата.

У пракси ће то значити да на резервоарима на бензинским станицама, као и на врховима “пиштоља” за точење, морају да буду истакнуте одговарајуће налепнице, као и на свим возилима произведеним, односно продаваним на овим тржиштима после 11. октобра ове године.

Мићовић објашњава да се то односи само на биокомпоненте и њихов удео у гориву, а да у Србији тога нема.

“И даље ће на бензиским станицама бити онај стари начин који познајемо, чак и ако се пропише нови европски, наш стари начин неће нестати. Обавеза је да постоји ознака о уделима биогорива, а ми немамо биодизел у дизелу, као ни биоетанол у бензину”, истиче Мићовић.

Једина два горива која су обухваћена директивом ЕУ јесу компримовани природни гас и течни нафтни гас.

“Сачекаћемо да држава пропише обавезу примене стандарда обележавања и онда ће компаније променити те ознаке будући да држава даје одређени рок до када то компаније треба да реализују”, објаснио је Мићовић.

Ова правила, иначе, проистичу из обавеза држава да смање ниво угљен-диоксида и загађујућих материја.

“Све државе ЕУ су прихватиле обавезу и на тај начин смањују ниво угљен-диоксида и Србија као земља кандидат за чланство ће морати то да примени али нисмо још дошли до приступању ЕУ и када то уведемо као обавезу онда ће нафтне компаније и увозници који одређену количину биогорива стављају на тржисте то чинити тако што ће их мешати са горивом добијеним из нафте”, рекао је Мићевић.

Биогорива су, иначе, двоструко скупља од оних која су добијена из нафте.

“Држава би могла да тај део ослободи акцизе и тако не утиче на цену. Битно је да држава може то да изведе тако да убацивање биогорива не утиче на раст цена”, рекао је Мићовић.

(Ртс.рс)

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here