Da li će Vašington da rizikuje TREĆI SVETSKI RAT kako bi blokirao nailazeću super državu sačinjenu od EU i Rusije?

Podelite:

“Rusija je neodstranjiv, organski deo Velike Evrope i evropske civilizacije. Naši građani sebe smatraju Evropljanima … To je razlog zašto Rusija predlaže usmerenje ka stvaranju zajedničkog ekonomskog prostora od Atlantika do Pacifika, koji naši ruski stručnjaci karakterišu kao zajednicu ‘Ujedinjene Evrope’ koja će ojačati ruski potencijal u njenom ekonomskom obrtu ka ‘novoj Aziji’.” – ruski predsednik Vladimira Putin, februara meseca 2012.godine.

Neprestajeća demonizacija Vladimira Putina je samo jedan deo višekratne strategije Vašingtona da spreči rusku moć u Centralnoj Aziji i ugasi Putinov san „Velike Evrope“. Pored pokušaja da okleveta ruskog predsednika kao „KGB-ovskog siledžiju“ i „diktatora“, mediji su takođe izneli da je Moskva navodno intervenisala u američkim predsedničkim izborima i da je Rusija serijski agresor koji pretstavlja rastuću opasnost za nacionalnu bezbednost Evrope i SAD.

Medijska ofanziva, koja je uveliko pojačana od izbora Donald-a Trump-a novembra meseca 2016., je praćena surovim ekonomskim sankcijama, asimetričnim napadima na ruska tržišta i valutu, naoružavanjem i obukom ruskih protivnika u Ukrajini i Siriji, sračunatim umanjenjima cene nafte i naporima da se „teškom rukom“ sabotiraju ruski poslovni odnosi u Evropi. Ukratko, Vašington čini sve u svojoj moći da spreči Rusiju i Evropu da se ujedine u najveću svetsku slobodnu trgovinsku zonu koja bi tokom sledećeg veka postala centar globalnog rasta i bogatstva.

To je razlog zašto je 2014. godine Ministarstvo inostranih poslova SAD dejstvovalo sa CIA-om da sruši izabranu Vladu Ukrajine. Vašington se nadao da bi aneksiranjem važnog mostobrana između EU i Azije, centri moći u SAD mogli da kontrolišu kritične gasovodne koridore koji dva kontinenta spajaju u jedno savezništvo, a koje bi odstranilo Sjedinjene Američke Države.

Mogućnost da Rusija još više podmiri rastuće energetske potrebe EU i da kineski brzi železnički sistemi isporuče dodatne jeftine industrijske proizvode, dovodi do zaključka da se svetski centar ekonomskog naginjanja brzo preusmerava, što uvećava verovatnoću da će SAD nastaviti na svom putu nepovratnog pada. I kada se američki dolar bude odbacio kao osnovno sredstvo razmene među trgovinskim partnerima u nailazećoj slobodnoj trgovinskoj zoni Azija-EU, kada se preusmeravanje svetskog bogatstva u nacionalni dug SAD bude drastično stropoštao niz liticu, onda će tržišta SAD biti dovedena u pad, a ekonomija će skliznuti u duboki ponor.

Sprečiti Putina od „stvaranja harmonične zajednice ekonomija od Lisabona do Vladivostoka“ nije neka mala prepreka za SAD. TO JE PITANJE ŽIVOTA I SMRTI.

Setite se Wolfowitzeve Doktrine:

„Naš prvi cilj je da sprečimo naknadno pojavljivanje novog rivala, bilo na teritoriji bivšeg Sovjetskog saveza, bilo na neko drugo mesto, a koji će predstavljati pretnju za (zapadni) poredak, kao što je to nekada pretstavljao Sovjetski savez. Ovo je dominantan cilj za razmatranje, koji će pospešivati novu regionalnu defanzivnu strategiju, a što će zahtevati da pokušamo sprečiti bilo kakvu neprijateljsku silu da ima dominaciju nad jednim regionom čiji bi resursi, po uspostavljanju potpune kontrole, bili dovoljni da generišu globalnu moć“.

Vašingtonov odnos sa Rusijom će uvek biti „frakcijski“, jer Rusija pretstavlja višegodišnju opasnost ambicijama SAD da vlada svetom.

Geografija je sudbonosna, i ruska geografija sadrži masovne rezerve gasa i nafte koji su Evropi potrebni da zagreje svoje domove i pokrene svoje biznise. Simbiozičan odnos između dostavljača i korisnika će na kraju dovesti do uklanjanja trgovinskih prepreka, smanjenja carina i glatkog spajanja nacionalnih ekonomija u jedno rasprostranjeno, regionalno zajedničko tržište. Ovo je verovatno najveća noćna mora Vašingtona, ali je ujedno i vrhunski strateški prioritet Putina. Izneo je sledeće:

“Mi moramo razmotriti proširenu saradnju na energetskom polju, do stvaranja, a i samog stvaranja zajedničkog evropskog energetskog kompleksa. Severni gasovod ispod Baltičkog mora i Južni gasovod ispod Crnog mora su važni koraci u tom pravcu. Ovi projekti imaju podršku mnogih vlada i povezani su sa moćnim evropskim energetskim kompanijama. Kada gasovodi počnu da rade punim kapacitetom, Evropa će imati siguran i fleksibilan sistem napajanja gasom koji neće zavisiti od političkih hirova bilo koje nacije. Ovo će ojačati energetsku bezbednost kontinenta ne samo u formi, već u realnosti. Ovo je naročito bitno u svetlu odluke nekih evropskih država da smanje, ili ukinu upotrebu nuklearne energije”.

Ukoliko Evropi treba siguran partner koji će podmirivati njene energetske potrebe, onda je Rusija ta koja „podmiruje račun“.
Na žalost, SAD su neprestano pokušavale da sabotiraju oba gasovoda kako bi potkopali odnose EU i Rusije. Vašington bi više voleo da Evropa ili dramatično smanji korišćenje prirodnog gasa, ili da nađe druge, skuplje alternative koji ne bi uključili Rusiju. Drugim rečima, evropske materijalne potrebe se žrtvuju radi geopolitičkih ciljeva Vašingtona, gde je glavni cilj da se spreči stvaranje “Velike Evrope“.

Vašingtonov rat protiv Rusije postaje sve više militarizovan. Nedavno je Pentagon postavio dodatne borbene efektive u Siriju i Kuvajtu, što dovodi do zaključka da američki stratezi nameravaju da se okrenu od trenutne strategije naoružavanja džihadskih milicija (a radi svrgavanja Vlade sirijskog predsednika Bašir al Asada), i da idu na direktnu upotrebu vojne sile radi okupiranja i držanja teritorija u Istočnoj Siriji. Ima znakova, takođe, o povećanju sukoba u Ukrajini, gde je predsednik Trump izgleda više naklonjen za upotrebu „gvozdene pesnice“ u rešavanju regionalnih sukoba nego što je to bio njegov prethodnik, Barack Obama.

Takođe, NATO je postavio više borbenih efektiva i oružja na rusko zapadno krilo dok su SAD rasprostranile broj svojih vojnih baza preko Centralne Azije. NATO je nastavio da gura ka Istoku, i to od pada berlinskog zida novembra meseca 1989. godine. Permanentno nagomilavanje agresivnih vojski na rusko zapadno krilo je izvor rastuće zabrinutosti u Moskvi, i to sasvim opravdano. Rusi poznaju svoju istoriju.

Istovremeno, SAD grade podzemni raketni defanzivni sistem u Rumuniji (tzv. “Rat Zvezda“) koji nuklearni arsenal SAD integriše sa ovom lokacijom koja je od Moskve udaljena svega 900 milja. Američki raketni sistem je „overen za upotrebu“ u maju 2016. godine, poništava rusko nuklearno odvraćanje i poništava strateški odnos snaga u Evropi (napomena: ako se uzme u obzir najnovija ruska raketna tehnika, ova konstatacija je diskutabilna). Putin je naredio odgovarajuće kontra mere. Ovde imamo Putinove komentare po ovom pitanju:

“Izgleda da su NATO države, a pogotovo SAD, razvile čudno razumevanje bezbednosti koje se suštinski razlikuje od našeg. Amerikanci su opsednuti idejom „potpune neranjivosti“ za sebe. Međutim, potpuna neranjivost za jednu naciju znači potpunu ranjivost za svaku drugu. Me se sa ovim ne možemo složiti”.

Tokom prethodne sedmice, Trump-ova Administracija je saopštila da će postaviti sistem THAAD – Terminalnu Visoko Visinsku Regionalnu Odbranu u Južnoj Koreji, obrazlažući odluku potrebom da se reaguje na provokacije Severne Koreje. Međutim, istina je ta da Vašington koristi Severnu Koreju kao izgovor za svoj plan da „urami“ Rusiju i Kinu unutar njihovih „osovina“ u srcu Evroazije, kako bi ovu ogromnu zemaljsku masu držali potčinjenom, a za koju je britanski geograf Sir Halford Mackinder rekao da pretstavlja „centar same osovine … koja se prostire od Persijskog golfa to kineske reke Jangce“.

Vašington se nada da će kontrolom pomorskih puteva, okruženjem regiona vojnim bazama i agresivnim ubacivanjem tamo gde treba, sprečiti pojavljivanje jednog ekonomskog džina koji će umanjiti ulogu SAD kao globalne super sile.

Američka budućnost se zasniva na njenoj sposobnosti da iz koloseka izbaci ekonomsku integraciju u samom centru sveta i da pobedi u „Velikoj igri“ tamo gde drugi nisu uspeli. Ovde je izvod iz članka Alfred W. McCoy-a naslovljenog „Geopolitika Američkog Globalnog Opadanja“, koji će pomoći da se rasvetli sukob koji se sada odigrava za kontrolu nad takozvanim „svetskim ostrvom“ (tj. Evroazijom):

“Završetkom Drugog svetskog rata, SAD je postala ‘prva sila u istoriji koja je stavila pod kontrolom strateške osovinske tačke na oba kraja Evroazije’. Promovisanjem straha od kineskih i ruskih ekspanzija, koji je upotrebljen kao ‘katalizator za saradnju’, SAD su osvojile imperijalna utvrđenja, kako u Zapadnoj Evropi, tako i u Japanu. Sa ovim osovinskim tačkama, koje koristi kao sidra, Vašington je izgradio jedan luk vojnih baza koji je zasnovan na britanskoj pomorskoj matrici, i koja jasno za cilj ima okruženje svetskog ostrva.

Pošto su okupirali osovinske tačke „svetskog ostrva“ od nacističke Nemačke i imperijalnog Japana, SAD su se tokom sledećih 70 godina oslanjale na sve debljim slojevima svoje vojne sile da zaustave Kinu i Rusiju unutar Evroazijskog centra. Ukoliko bi se skinula ideološka kamuflaža, onda visoka vašingtonska strategija hladnoratovskog antikomunističkog „zaustavljanja“ nije bila ništa drugo nego proces imperijalnog nasledstva – od Britanije- (Napomena: Ukoliko se prihvati stav pojedinih analitičara da Adolf Hitler nije bio ništa drugo nego operativac bankarske dinastije Rostčild, onda anglo-američko vojno iskrcavanje u Francuskoj 1944. godine nije bilo samo oslobađanje Zapadne Evrope od nacizma, već nova okupacija, ovog puta od strane SAD, koje i dan danas imaju trupe u Evropi).

Do završetka hladnog rata 1990. godine, okruženje komunističke Kine i Rusije je zahtevalo 700 prekomorskih baza, avijaciju od 1,763 borbenih aviona, ogroman nuklearni arsenal, više od 1,000 balističkih raketa, mornaricu od 600 brodova, uključujući i 15 borbenih grupa nuklearnih nosača aviona – a svi povezani jedinim svetskim globalnim sistemom satelitske komunikacije“.

Tokom poslednjih 70 godina ova imperijalna strategija je funkcionisala bez „kvara“, ali sadašnji preporod Rusije i eksplozivni kineski ekonomski rast prete da se obe zemlje oslobode od strateškog davljenja Vašingtona.

Ovi azijski saveznici su počeli da ukrštaju Centralnu Aziju i Evropu sa gasovodima i brzim železničkim prugama koje će povezati daleke državice koje su „razbacane“ preko azijskih stepa, privući ih u Evroazijsku Ekonomsku Uniju i povezati ih u rasprostranjenu i naprednu super državu, koja će biti epicentar globalne trgovine i industrije.

Zbigniew Brzezinski, autor publikacije „Velika Šahovska Tabla“, je sumirao važnost Centralne Azije u svojem klasičnom delu iz 1997. godine:

„Evroazija je najveći globalni kontinent i geopolitički pretstavlja osovinu. Ona sila koja dominira nad Evroazijom bi kontrolisala dva od tri svetski najnaprednija i sa ekonomske strane najproduktivnija regiona. Oko 75 % ljudi sveta žive u Evroaziji, i većina svetskog fizičkog bogatstva se takođe tu i nalazi, ne samo u svojim industrijskim strukturama, već i ispod zemlje. Na Evroaziju se odnosi 60 % celokupnog svetskog BND kao i tri četvrtine poznatih energetskih resursa“.

Nova globalna imperija se u Centralnoj Aziji polako pojavljuje, i dok se ekonomska integracija još uvek ne oseća, jer transformacija još nije završena, pokušaji SAD da celo vreme blokiraju ovaj embrioni savez postaju sve slabiji i sve više očajni. Hiperbolična propaganda o navodnom „ruskom hakovanju“ predsedničkih izbora u SAD je samo jedan dokaz ovoga, dok je naoružavanje nacističkih militanata u Kijevu drugi dokaz.

Srž svega ovoga jeste to da i Rusija i Kina upotrebljavaju svetska tržišta, naučno-industrijski razvoj i nacionalnu genijalnost da pobede Vašington, dok se sam Vašington oslanja skoro isključivo na obmane, tajne operacije i sirovu snagu. Drugim rečima, bivši komunisti pobeđuju kapitaliste u vlastitoj igri. Imamo još od McCoy-a:

“Kina duboko dohvata u svetsko ostrvo pokušavajući da u potpunosti preoblikuje geopolitičke osnovice globalne snage. Ona upotrebljava prefinjenu strategiju koja je do sada bila van domašaja vašingtonskih elita moći.

Prvi korak je bio projekat, koji oduzima dah, a to da se postavi osnovica za infrastrukturu za ekonomsku integraciju kontinenta. Time što je postavila rasprostranjenu i izuzetno skupu mrežu brzih, brojnih železničkih mreža, kao i naftovoda i gasovoda duž ogromnog prostranstva Evroazije, Kina će možda biti u mogućnosti da realizuje Mackinder-ovu viziju na jedan nov način.

Po prvi put u istoriji, brzi transkontinentalni prevoz kritične robe – nafte, minerala, industrijskih proizvoda – će biti moguć u masovnim količinama, što bi sa potencijalne strane ujedinilo ogromnu zemaljsku masu u jedinstvenu ekonomsku zonu koja bi se prostirala 6,500 milja od Šangaja do Madrida. Na ovaj način rukovodstvo u Pekingu se nada da preokrene centar geopolitičke moći od pomorske periferije (tj. od anglosaksonskih država) do duboko u srž samog kontinenta (tj. do Rusije i Kine).

Vašington neće dozvoliti da ovaj rusko-kineski plan prođe bez borbe. Ukoliko ekonomske sankcije, tajne operacije i finansijska sabotaža ne uspeju, onda će američki centri moći primeniti smrtonosnije strategije.

Najnovije postavljanje trupa na Bliski Istok stvara utisak da stratezi veruju da bi direktna vojna konfrontacija možda bila najbolja opcija koja je na raspolaganju, jer se možda, sve u svemu, vojni sukob sa Rusijom u Siriji ili Ukrajini ne bi pretvorio u punu nuklearnu konfrontaciju. To niko ne želi. Međutim ukoliko bi se ratovanje usmerilo unutar sirijskih granica, onda bi to bio praktičan način da se sakupe saveznici iz Evropske unije, torpeduje ruski ekonomski integracioni plan i Moskva navuče u dugovečno, resurski iscrpljujuće vojno blato. Jel to što američki vojni stratezi imaju na umu ?

Plan je rizičan, ali jedan koji bi Vašington rado primenio ukoliko bi pomogao da osnaži globalnu hegemoniju Amerike.

Napomena: Ekonomsko ujedinjene Evrope i Rusije se ne sme bukvalno protumačiti kao ujedinjenje Evropske unije i Rusije, već ekonomsko ujedinjenje suverenih evropskih država i Rusije, jer je već sada jasno da su Evropskoj uniji dani odbrojani (primera radi, u Britaniji smo imali BREXIT, dok je Marine Le Pen, vođa Nacionalnog Fronta Francuske, nedavno posetila Vladimira Putina u Moskvi; pre same posete izjavila je da će posle pobede na predstojećim izborima zakazati referendum o izlasku Francuske iz EU).

Sama Evropska unija je stvorena po diktatu Vašingtona i privatnih bankara iz Njujorka i Londona, i nije ništa drugo nego kopija američke Federacije. Ono što je zajedničko za SAD i EU jeste činjenica da obe političke tvorevine imaju centralne banke koje su u rukama privatnih bankara. Sva finansijska i politička moć je u rukama privatnih bankara i mega korporacija, dok su političari i državni činovnici u SAD i EU svedeni na puke izvršioce bankara i mega korporacija.

Cilj stvaranja EU je bilo sprečavanje političko-ekonomskog saveza Rusije i Nemačke, pljačka Evrope, kao i širenje ka Istoku, odnosno pokušaj razbijanja Rusije. Evropska unija nije ništa drugo nego civilna komponenta NATO pakta. Puč u Kijevu februara meseca 2014. godine je dokaz tome, gde je cilj bio da se Ukrajina uvede u EU i NATO i da posluži kao odskočna daska za razbijanje Rusije. Plan nije uspeo. I EU i NATO u Zapadnoj Evropi postaju sve nepopularniji.

Rezultat ove situacije je bio BREXIT u Britaniji, koja je odučila da napusti EU. Napuštanjem EU ona postaje samostalna sa političke strane, ali bi i dalje držala EU pod svojim uticajem i kontrolom, i to u sadejstvu sa američkim bankarima, jer je Centralna banka EU mahom pod kontrolom Rostčilda i Rokerfelera.

Pre održavanja BREXIT-a u Britaniji, anglosaksonski bankari su u Zapadnoj Evropi inscenirali „migrantsku krizu“, gde je cilj podrivanje suvereniteta evropskih država prilivom lažnih migranata i izbeglica, kojima je data uloga trojanskog konja, odnosno stvaranje ekonomskih, finansijskih, političkih, socijalnih i etničkih problema i sukoba. Globalni cilj je da se evropske države spreče da suvereno funkcionišu, a ujedno da se tim putem potkopa bilo kakav savez sa Rusijom. Prema procenama analitičara, samo je Nemačka primila 2 miliona lažnih azilanata.

Izbor Donalda Trump-a u SAD za predsednika se i dalje analizira. Analitičari još uvek ne mogu da daju preciznu ocenu zašto je tokom izbora za predsednika, njega podržalo 200 aktivnih i penzionisanih generala i admirala, odnosno šta je motiv: Da li izuzetno loša ekonomska i finansijska situacija unutar SAD (prema izjavama samog Trump-a, zatvoreno je 60,000 fabrika, dok je prema izjavama američkih univerzitetskih profesora, ukupan spoljni i unutrašnji dug SAD decembra meseca 2014. godine iznosio 222 biliona dolara, a prema izjavama američkog statističara dr Jim Willie-a, SAD sada svake godine štampaju 1 bilion dolara bez pokrića). Ukoliko motiv za podršku Trump-u od strane visokih oficira SAD nije unutrašnja situacija u SAD, već konfrontacija sa Rusijom i Kinom, onda u tom slučaju gomilanje američkih trupa i tehnike u Zapadnoj Evropi ima svoju logiku.

Donald Trump je sa očeve strane Nemac, a sa majčine Škotlanđanin. Međutim, majka mu je norveško-vikinškog porekla, iz norveške kraljevske porodice Rurik, što je možda slučajnost za njegov izbor za predsednika, a možda i jedan od glavnih faktora. Indikativno je da je i u Nemačkoj i u Norveškoj njegov izbor za predsednika primljen sa dozom hladnoće, gde obe zemlje izbegavaju da potenciraju njegovo poreklo. Postavlja se pitanje zašto.

Za Vidovdan preveo Branko Filipović

 

Izvor:http://www.globalresearch.ca/will-washington-risk-world-war-iii-to-block-an-emerging-eu-russia-superstat

Podelite:

1 komentar

  1. Lepo je što pišete ćirilicom, ali ne pazite kad preslovljavljte tekst sa latinice:

    – Setite se Wolfowitzeve Doktrine:
    – …nego što je to bio njegov prethodnik, Barack Obama.
    – …britanski geograf Sir Halford Mackinder rekao da …
    – Ovde je izvod iz članka Alfred W. McCoy-a naslovljenog…
    – Zbigniew Brzezinski, autor publikacije „Velika Šahovska Tabla“…
    – … u Britaniji smo imali BREXIT, dok je Marine Le Pen..
    – Donald Trump je sa očeve strane Nemac…

    Pozdrav od matorog zakerala.

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here