Да ли је Србија на Истоку или Западу: Истраживање показује да је “у средини”, углавном.

Поделите:

И Србија тако по неким питањима, као што је однос према муслиманима, показује слични проценат прихватања као Италија или Словачка (више од 40 одсто), и по томе више припада Централној Европи. С друге стране, Србија је у врху земаља у којима становници религију виде као значајни аспект идентитета (само Грузија и Јерменија су показале виши проценат), по чему смо ближи источноевропским народима и државама

Гвоздена завеса је одавно подигнута, али Европа је и даље подељена приближно истим линијама према ставовима грађана у односу на религију, мањине и питања попут геј бракова или абортуса, показало је истраживање ПРЦ-а (Пеw Ресеарцх Центер).

Поредећи са земљама Западне Европе, мањи је део популације у источноевропским земљама које би пожелеле добродошлицу муслиманима или Јеврејима у своју породицу или непосредно окружење, показало је ово истраживање.

Ове разлике произилазе из серије истраживања које је ПРЦ (Пеw Ресеарцх Центер) спровео у периоду између 2015. и 2017. године и која су обухватила скоро 56.000 одраслих грађана у 34 земље Западне, Централне и Источне Европе.

Истраживачи су закључили да су поделе и даље веома видљиве упркос чињеници да су се границе ЕУ пре деценију прошириле источно од некадашње Гвотдене завесе.

Где су границе Источне и Западне Европе

Ово истраживање је, између осталог, послужило да се дефинишу “вредносне” границе и утврдило је да постоје “географски шаблони” по којима људи посмтрају религију, национални идентитет, мањине и друштвена питања.

Посебно је било интересантно видети како ће се позиционирати земље у централном делу континтента, као и блаканске земље, које су историјски на граници “два света”.

И ове земље заиста у појединим аспектима су ближи “западноевропским ставовима”, у некима источноевропским, а по неким питањима су “у средини”.

Чеси су тако секуларни, генерално подржавају истополне бракове и не виде религију као основу свог идентитета, попут већине становника Западне Европе. Истовремено, Чеси не прихватају припаднике других вероисповести и по томе су резултати њиховог изјашњавања ближи народима на источном делу континента.

И Србија тако по неким питањима, као што је однос према муслиманима, показује слични проценат прихватања као Италија или Словачка (више од 40 одсто), и по томе више припада Централној Европи.

С друге стране, Србија је у врху земаља у којима становници религију виде као значајни аспект идентитета (само Грузија и Јерменија су показале виши проценат), по чему смо ближи источноевропским народима и државама.

Зато су истраживачи Пољску, Словачку, Мађарску, балтичке земље и Балкан сместили у “Централну и Источну Европу”. А Грчка која није била историјски део Источног блока је у истој категорији како због географске позиције. тако и због ставова јавности који се више поклапају са источноевропским земљама, бар у овом извештају.

Прихватање муслимана и Јевреја у породицу

Kонтинентална подела у ставовима и вредностима може бити екстремна у неким случајевима. На пример, у скоро свакој анкетираној земљи Централне или Источне Европе, мање од половине одраслих особа каже да би било вољно да прихвати муслимане у своју породицу. У скоро свакој западноевропској земљи, више од половине је рекло да би прихватило муслимане у своју породицу.

Тако, према овом истраживању, мање од половине испитаника у Србији, тачније 43 одсто, прихватило би муслимане у породицу. Србија је по овом истраживању у “златној средини”.

Мање расположенији да приме у породицу неког ко је муслиман су испитаници у Машарској (21 одсто), у Румунији (29 одсто), у Грчкој (31 одсто), у Бугарској (32 одсто)…

Натполовично распложење грађана према прихватању муслиманског члана породице присутно је у Хрватској, 57 одсто, а за најрасположеније могу се сматрати Холанђани (њих је 88 одсто), Норвежани (82 одсто), Данци, 81 одсто, и 80 одсто Швеђана.

Слична разлика се појављује између Централне, Источне и Западне Европе у вези са прихватањем Јевреја у породицу.

У другом питању које се односило на прихватање муслимана и Јевреја у суседство, грађани Западне Европе би их у већини примило, за разлику од грађана Централне и Источне Европе.

На пример, 83 одсто Финаца каже да би било вољно да прихвати муслимане као суседе, у поређењу са 55 одсто Украјинаца. Иако је разлика у случају Јевреја мање изражена, грађани Западне Европе би их радије примили у својим четвртима.

Питање вере

Однос према верским мањинама иде руку под руку са различитим концептима националног идентитета. Док су били у сфери утицаја Совјетског Савеза, многе земље Централне и Источне Европе званично су држале религију ван јавног живота.

Али данас, за већину људи који живе у бившем Источном блоку, као важна компонента њиховог националног идентитета појављује се питање вероисповести, а реч је о хришћанима, било православним или католичким.

Срби у већини, њих 78 одсто, каже да је православље веома важно за национални идентитет, док религију у том контексту посматра 58 одсто Хрвата, 74 одсто Румуна, 66 одсто Бугара, 59 одсто Бошњака, 43 одсто Мађара, а свега 19 одсто Белгијанаца и Данаца, 15 одсто Естонаца и Швеђана, и само 11 одсто Летонаца.

За разлику од тога, у Западној Европи, већина људи не сматра да је религија већински део њиховог националног идентитета. У Француској и Великој Британији, на пример, већина тврди да није важно бити хришћанин да бисте били “прави” Француз или Британац.

Образац Исток-Запад очигледан је и на једној другој равни национализма, а то је културни шовинизам. Са изјавом “наши људи нису савршени, али наша култура је супериорнија од других”, сагласни су, у већини, грађани Централне и Источне Европе. Они су склонији да кажу да је њихова култура супериорнија. Осам земаља у којима је овај став најчешћи, географски су на истоку: Грчке, Грузија, Јерменија, Бугарска, Русија, Босна и Херцеговина, Румунија и Србија.

Однос према сексуалним мањинама

У свакој западноевропској земљи, већина фаворизује истополне бракове и скоро све оне су лагализовале ову праксу. Међутим, јавно распложење је веома различито у земљама Централне и Источне Европе, где се већина, у скоро свим анкетираним земљама, противи да геј и лезбијски парови склапају бракове.

Ниједна од испитаних земаља Централне и Источне Европе не дозвољава истополне бракове.

Тако, на пример, девет од десет Руса се супротставља легалном истополном браку, док слично уједначена већина у Холандији, Данској и Шведској подржава озакоњење истополних бракова.

Kада је реч о Србији и земљама у окружењу, чак 83 одсто Срба не подржава озакоњење истополних бракова, 64 одсто Хрвата, исто колико и Мађара, 70 одсто Грка, 74 одсто Румуна, 79 одсто Бугара и 84 одсто Бошњака.

Однос према абортусу

Иако је абортус генерално легалан у Централној, Источној и Западној Европи, постоје регионалне разлике у ставовима о овој теми. У свакој западноевропској земљи чији су грађани испитивани, укључујући и “тешке” католичке земље попут Ирске, Италије и Португала, шест од десет испитаника каже да би абортус требало да буде озакоњен у свим или у већини случајева.

Али, на источном делу континета су гледишта разноврснија. Може се рећи да је чињеница да неке земље Централне и Источне Европе, као што су Чешка, Естонија и Бугарска, фаворизују легалан абортус. Међутим, у неколико других земаља, укључујући Пољску, Русију и Украјину, равнотежа мишљења нагиње у другом правцу, а испитаници више верују да би абортус требало да буде углавном или потпуно незаконит.

Ево како ти ставови изгледају изражени у бројкама.

У Шведској, 94 одсто грађана сматра да би абортус требало да буде легалан, 92 одсто Данаца, 87 одсто Финаца, 84 одсто Белгијанаца, и занимљиво, 84 одсто Чеха, 80 одсто Бугара, 70 одсто Мађара и Словака.

Нешто је мање Срба који подржавају идеју о лагалном абортусу, њих 63 одсто, потом 60 одсто Хрвата, 47 одсто Бошњака и 45 одсто Грка.

 

Nedeljnik

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here