Да ли заиста постоји разлика између мушког и женског мозга?

Поделите:

Невероватно је да је само пре три године наука тврдила да су разлике између мушког и женског мозга толике да би мушкарци и жене могли да се посматрају скоро као различите врсте.

То је схватање које је постојало још средином 19. века, када су истраживачи тврдили да могу да одреде нечији пол само гледајући у нечији мозак. Све је то поткрепљивало ону тезу која до данас важи – о женама као емотивнијима а мушкарцима као логичнијима. О мушкарцима са Марса, и женама са Венере. Те разлике у половима које баш и не разумемо, најлакше су се објашњавале мушким и женским мозгом.

А онда су прошле године, па су научници са Универзитета из Тел Авива, које је предводила Дафне Џоел, рекли да не нема разлике у половима кад је мозак у питању, нити начина да се систематски утврди разлика међу мушкарцима и женама.

“Сваки мозак је уникатни скуп карактеристика”. Сваки мозак је, према њима, јединствени микс мушких и женских особина. Ова студија испитивала је мозгове 1.400 људи, старости од 13 до 85 године. Научници су мерили величину 29 регија у мозгу које су ранијим истраживањима повезане са полом. Открили су да само врло мали број мозгова може да се подели на мушки и женски, јер велика већина углавном има мешавину и женских и мушких регија. Другим речима, мозак никако не може да се повеже са нечијим полом.

“Већина људи има микс женских и мушких регија”, каже Дафна Џоел, неуронаучник са Тел Авива и вођа студије. Врло мали број мозгова – од нуле до осам одсто – садрже све мушке или женске карактеристике. “Не постоји само један тип женског или мушког мозга”. То је довољно да научници промене приступ у проучавању мозга. Да ли ће бити довољно да друштво редефинише своје ставове о половима?

“Људи су се везали за идеју да бити мушкарац или жена претпоставља да имате различите циљеве или избор каријере”, тврди истраживач Маргарет Мекарти, експерт у разлици у половима на Универзитету Мериленд у Балтимору. “Овакве студије се боре против идеје да су те разлике засноване на биологији, као опозит културним очекивањима.”

У прошлом броју Њујорк тајмса, читали смо о томе због чега су жене слабије у шаху? Испоставило се да оне уопште нису слабије, све док не почну да размишљају о мушко-женским разликама. Истраживачи у Падови схватили су да жене кад нису знале ког пола је њихов противник, побеђивале су у отприлике половине партија, али кад су мислиле да играју против мушкараца, побеђивале су сваки четврти пут.

Невероватно је да су шахисткиње играле мање мање агресивно и самоуверено кад су играле против мушкараца – јер су ишле са представом да су оне мањина, и губиле су самопоуздање. Нису имале амбицију, и то је један од разлога због чега рано одустају од шаха као мушке занимације или професије. “Родитељи треба да шаљу ћерке на часове плеса а не на шах”, уверење је једног од родитеља, а које тако звучи познато.

Академским светом и индустријом, пољима науке и математике доминирају мушкарци, али то дефинитивно није због структуре мозга, већ због самопоуздања. Мушкарци нису бољи у математици или некој другој науци – они само мисле да јесу, кажу научници. То су показали тестови са средњошколцима, узрастом у којем су жене боље у математици и науци. Студија са Вашингтонског универзитета мерила је учинак мушкараца и жена, а онда и њихово мишљење о томе како су прошли на тестовима математике.

Испоставило се да су мушкарци увек мислили да су урадили боље него што јесу, док је са женама било обрнуто.

“Јаз међу половима у науци, технологији, инжењерингу и математици није обавезно резултат тога што жене потцењују своје способности, већ пре последица тога што мушкарци прецењују своје способности”, објаснио је истраживач Шејн Бенч. “Упркос претпоставкама, позитивна илузија о способностима могла би да помогне женама. То самопоуздање може да их штити и учини да наставе путем науке, технологије, инжењеринга…”

Kако онда разуверити оне који тврде да се мушкарци и жене понашају другачије? Џоелов тим је зато анализирао стереотипе понашања, као што су играње игара, прављење споменара, или обично купање. Резултати су били различити, а само је 0,1 одсто испитаника показало типично мушко или типично женско стереотипно понашање. Истраживачи, међутим, нису рекли да нема апсолутно никаквих разлика између мушког и женског мозга, већ да нема јасних и оштрих разлика. Ипак, неки тврде да су те разлике које постоје исувише ситне и пре су последица окружења, а не биологије.

“Нема смисла говорити о мушкој и женској природи. Не постоји једна особа која има све мушке карактеристике или друга која има све женске карактеристике. Ако постоје такви, онда су веома ретки”, каже Бенч.

Професор др Александар Бауцал са Филозофског факултета у Београду каже да питање психолошких разлика између мушкараца и жена спада у ред тема о којима се често и нашироко дискутује у приватном и пословном окружењу, као и у јавности, и то врло ретко хладне главе и без јаких емоција.

“Људске заједнице су формирале читав низ веома чврстих уверења о постојању одређених психолошких разлика између мушкараца и жена. Ипак већина тих уверења нису ништа друго до широко раширени стереотипи чија ‘истинитост’ почива углавном на чињеници да се често понављају и да се преносе од генерације до генерације”, истиче професор Бауцал, преноси Недељник.

“Проблем са таквим стереотипима је да, чак и када су у потпуности оповргнути путем бројних научних истраживања, они и даље остају присутни у свакодневном животу и имају бројне негативне последице на велики број и мушкараца и жена. Највећи трик код стереотипа о мушко-женским разликама лежи управо у томе да они сами себе репродукују. Наиме, ако велики број родитеља верује да су девојчице емотивније, а дечаци не треба да показују емоције,онда ће се према својој деци понашати у складу са тим уверењима. Kада се дете повреди и почне да плаче или када плаче зато што се поломила омиљена играчка родитељи ће реаговати различито у зависности да ли је дете дечак или девојчица. И то се неће десити једном, већ ће се дешавати доследно и током целог одрастања, па и касније током одраслог доба, тако да је веома вероватно да ће дечаци развити сасвим другачије начине доживљавања емоција и њиховог изражавања у односу на девојчице. Ако онда неки истраживач упоређује емоционалност код мушкараца и жена и утврди да се они разликују, чему приписати ту разлику? Да ли она потиче из неке непроменљиве мушке и женске биологије или мушког и женског мозга или је настала управо као последица раширених стереотипа? Ако је ово друго у питању, онда би стереотипи о мушким и женским карактеристикама пре били нека врста самоостварујућих уверења (Пигмалион или Розентал ефекат), а не нешто што описује богом дану стварност. У психологији постоје бројна истраживања која су показала да се пре може говорити о родним сличностима, а не о родним разликама. Тако је, на пример, једна велика мета-анализа броја студија о мушко женским разликама, коју је објавила Џенет Хајд, показала да су психолошке сличности између мушкараца и жена много веће него разлике.”

Прича о томе да су мушкарци са Марса, а жене са Венере, чиста је предрасуда друштвених норми. Професор Ђина Рипон каже да смо сви део спектрума и да наш мозак не може да буде подељен бинарно на женски и мушки.

“Људски мозак је врло ‘пластичан’ и обликује се на основу искустава људи. Одрастање у свету који смешта жене и мушкарце у одређене улоге такође ће обликовати њихове мозгове.” Истраживање је показало да жене којима су дали да играју тетрис три месеца показале су фундаменталне разлике у структури мозга – када су играле игре које подразумевају употребу логике, порастао је део мозга задужен за просторну интелигенцију. Професор Рипон каже да се наш мозак мења чешће него што мислимо. Опет, студија Универзитета у Пенсилванији показала је да је код жена боља повезаност леве и десне стране мозга, док је код мушкараца та веза јача у предњем и задњем делу. Зато су жене боље у аналитици и интуитивности, а мушкарци у комплексним моторичким способностима. Она, међутим, тврди да нема доказа да су све разлике биолошке.

Професор Бауцал каже да, чак и кад би се доказало ван сваке сумње да постоје одређене разлике између мушкараца и жена, то никако не би значило да такви налази могу да оправдају да се у некој заједници мушкарцима или женама умањи право да бирају своју професију или начин живота.

“Замислимо да се, на пример, докаже стереотип да су жене емотивније него мушкарци. Такав налаз не би могао да оправда да се свакој жени ускрати право да бира како ће да живи свој живот и којим занимањем ће да се бави и то из два разлога. Први и најважнији се тиче чињенице да је право да бирамо како ћемо да живимо и шта ћемо да радимо у свом животу право које има свако од нас и нико не може да нам га ускрати. Други разлог је научне природе. Наиме, то што би се показало да су жене у просеку нешто емотивније него мушкарци, не би значило да неки мушкарци нису емотивнији од неких жена. На основу чињенице да видимо да нека жена и мушкарац конкуришу за неко занимање за које се верује да је ‘мушко’ или ‘женско’ не би било паметно да одлуку донесемо само на основу њиховог пола.”

Управо су емоције и тврдња да су жене емотивније биле предмет многих студија, а истраживање неуронаучника у Миндлабу потврдило је оно у шта многи не желе да поверују: да су мушкарци још осетљивији од жена када су у питању емоционални стимулуси. У огледу који је чак поновљен, реакције мушкараца на негативне стимулусе биле су дупло јаче од реакција жена.

Али, када је требало сами да оцене колико их је то све погодило, жене су појачавале оно што су осећале, док су мушкарци умањили снагу сопствених емоционалних реакција. Једна студија не може да потврди да су мушкарци емотивнији, али може једно — да су мушкарци научили да држе емоције за себе. Студија у Тел Авиву открила је неколико структурних разлика између мушкараца и жена.

Леви хипокампус, на пример, који је повезан са памћењем, обично је већи код мушкараца. Међутим, неке жене имају већи или банално речено “више мушки” леви хипокампус, док је хипокампус неких мушкараца мањи од просечног хипокампуса жена. Основни закључак ипак је био да у свакој од регија мозга има значајних прекклапања код мушкараца и жена. У студији у Чикагу примећено је чак, на пример, да мушкарци имају већу амидалу — регију задужену за емоције. Такве разлике у односу на жене су мале и под великим су утицајем окружења, али се и даље користе да подрже идеју о бинарној подели мозга, чак и када подаци откривају много више преклапања него разлика између мушкараца и жена, каже Лиса Елиот са Чикаго медицинске школе у Илиноису.

Студија која се тицала вредности као што су алтруизам и љубав показала је да су разлике међу половима културолошке: у земљама у којима су жене биле равноправне са мушкарцима, као што су Финска и Шведска, оне су истицале значај пре него мушкарци. У патријархалнијим културама, разлика је била мања међу ставовима полова. Слично је и са осталим истраживањима, а претпоставља се да у егалитарнијим друштвима жене више могу да исказују оно што осећају пре него у неравнправним друштвима.

“Наравоученије из целе приче о мушко/женским разликама је релативно једноставно: За нас као друштво биће много боље да се бавимо разградњом стереотипа, а не њиховом неговању”, каже професор Бауцал.

“Разградњом стереотипа би омогућили свакоме од нас да бира свој живот и да у ономе што радимо трошимо своју енергију да будемо што бољи у томе, а не на борбу против негативних очекивања као што су да као мушкарац или жена нешто не можемо. Укратко када год чујете да су мушкарци или жене у нечему слабији или бољи сетите се онога што је рекла Симон де Бовоар: ‘Женом се не не рађа, женом се постаје’. Исто важи и за мушкарце. Мислите о томе.”

Иста планета, различите комшије. Ипак, Маргарет Мекарти, неурофармаколог са Мериленд школе медицине у Балтимору, бави се тиме због чега мушкарци пет пута чешће развијају аутизам у односу на жене или због чега жене два пута више оболевају од депресије у односу на мушкарце. Она каже да сва ова истраживања дају сјајну базу за изучавање биолошких разлика међу половима, иако су она занемарљива у већини параметара. “Али позив да напустимо називе женски и мушки или жене и мушкарци још је исувише далеко”, сматра Маргарет Мекарти.

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here