Дашко и Млађа последњи Југословени и титоисти

Поделите:

Дашко Милиновић и Младен Урдаревић, органима гоњења познатији као Дашко&Млађа, феноменални су радијски двојац из Новог Сада, који су – што би Црногорци рекли – погинули ђе год су били! Радили су прво на АС ФМ-у, регионалном радију из Новог Сада, потом на блаженопочившем и некада култном Радију Б92, да би ФМ каријеру (засад?) завршили на омладинском О радију Радио-телевизије Војводине. Мање-више, са свих фреквенција су протерани због – предугачког језика. А у Србији одувек, а у Вучићевој ери још и више, није на цени да мислите својом главом, а камоли да још и то што смислите имате муда и да изрекнете, па још и јавно!

Интервјуисати Дашка и Млађу, само да знате, уопште није лако. Реч је заправо о двоглавој аждаји којој не знаш ни почетак ни крај. Па тако изгледа и разговор с њима: непрестано се убацују један другом – а и мени – у реч и непрестано смишљају зајебанције. Уствари, нисте сигурни да све време док разговарате с њима нисте и сами предмет њихове зајебанције. Али, нема везе, док год је лепо. Интервју смо радили у њиховој изнајмљеној гарсонијери, која служи и као студио у којем је смештен он-лине радио „Дашко и Млађа“.
Више нисте ни на националној, ни на регионалној фреквенцији …

Млађа: … ни на грађанској!

Дашко: Више на малограђанској! Фреквенције су ствар прошлости!

… и у почетку сте имали недоумице око интернетског радија?

Дашко: Да, па сваки почетак је смешан. Али, помогла нам је наша непоколебљива вера у људе, више у људе него у нас, јер без људи ово не би могло, ово је баш тотално један народни пројекат. Мислим да је ово најпоштенији метод да измериш колико си људима потребан. Буквално, ако ти људи не дају директно паре за ово што радиш – нећеш радити.

Млађа: … или ћеш радити бесплатно, али то они не смеју да знају!

Дашко: … ми бисмо радили и бесплатно, али пошто још увек нисмо развили могућност живота од фотосинтезе …

Млађа: … и не бисмо имали стреам.

Дашко: Не бисмо, то баш кошта. Али и са свим тим, ово има своју цену, која је супер, с обзиром да смо Млађа и ја једини чланови колектива. Дакле, људски трошкови су нам мали, али ту су ови текући трошкови, као што су изнајмљивање простора, опреме, амортизације и текућих сервера … Међутим, мала је све то цена за ову количину слободе коју имамо. И друго, што је метод тај – када се сви ти трошкови разбију на неколико стотина до хиљаду људи то је неприметно сваком од њих понаособ, а омогућава све ово.

Млађа: Предиван је осећај слободе. Нарочито сада када смо се преселили у овај стан, то што можемо да дођемо пешице на посао, мислим да имамо идеал. Можемо да причамо шта хоћемо, кад хоћемо и ми то не злоупотребљавамо. Понекад радимо самима себи реалитy цхецк – оно, боцнемо се да проверимо да ли све сањамо. И шта ћемо онда код Kесића и на телевизији? Да л’ треба да нас виде па да нас се сете? Шта нам треба овако, у овој нашој слободици малој? Па да останем овде сам удовац, а да Дашка стрпају у затвор?

Ја као поносни претплатник издвајам више за Дашка и Млађу него за јавни сервис …

Дашко: Е, тако и треба!

Млађа: Твоје много је за нас пуно!

Дашко: Учинио си два сретна човека веома старим!

То сам морао да кажем, мало да се саморекламирам! Дакле, каква вам је интеракција са публиком, јер је основни захтев према медијима у овој ери мултимедија да буду интерактивни, односно да “испоштују” публику?

Дашко: Знаш како, ми смо максимално старомодни када је интернетски радио у питању, буквално смо максимално старомодни. Ми смо узели онај обични, стари добри говорни радио и буквално га претабали на интернету. И ништа више од тога. Нисмо увели ни видео стреам, јер смо у фазону да хоћемо да дођемо ујутро на посао у ономе у чему смо спавали, да нас нико не гледа на шта личимо, крмељиви и грозни. Довољно је што обојица имамо ту способност да 45 минута након што смо отворили очи причамо као да смо цели дан будни и то експлоатишемо максимално. А ове остале глупости … Пратимо се на друштвеним мрежама, да се информишемо. У принципу, гледамо да ово буде радио.

Млађа: Мислим да је важно да људи могу још нешто да раде док нас слушају. Јер то јесте поента радија, а не да се закуцају и да гледају у екран … Нека раде било шта друго, а ми можемо да чакуљамо у позадини. У ери убијања радија, када је неко смислио да убије говорни радио и замени га чистим лупетањем од десет секунди и шест песама и све оо представи као нешто што људи желе … А то је апсолутно нетачно, то те тотална глупост. Није тачно да људи не желе информацију, људски мозак је направљен тако да жели информацију, да жели што више да сазна.

Дашко: Није говорни радио превазиђен уопште. Подцаст је и добио замах због тога. А ова кретенизација увек може да се правда захтевима тржишта. Али, боли нас дупе за захтеве тржишта. Јер, колико год тржиште било велико, никада не обухвата сто посто људи. Из нашег искуства знамо да је то далеко од тога.

Да, сада је “ин” такозвани форматирани радио …

Млађа: Ма, камен на камену неће остати од форматираног радија, опстаће усамљени људи у тим неким стакленим просторијама, са прескупим микрофонима у које не говоре. Него ће да гледају када им је последњи аутобус, јер им је плата 20.000 динара (мање од 200 еура) као и у пекари. Али, ћути, не радим у пекари него, као, радим на радију. Па ће гледати кад му је задњи аутобус да сними последње укључење и да га уврсти у плеј листу и да може да побегне. Ето, то је жалосно, али је тако. То је окружење у којем неће бити мишљења. Него, по принципу: температура, стање на путевима, и попиј кафу и заљуби се.

Ја најчешће слушам радио у колима, али практично немаш шта да чујеш. Још ме додатно иритира када се водитељ укључи на тих десет секунди, јер то су све ужасно безвезни фазони …

Дашко: Да. А с друге стране, имамо проблем са традиционалним ФМ говорним радиом, као што је на пример Радио Београд. То је стварно досадно, а све те ствари о којима причају се могу много лепше рећи. Јер радио пружа могућности да звуком можеш да дочараш многе ствари и то стварно треба користити. Ми радио доживљавамо другачије, и једино што немамо је фреквенција. Све остало је радијско.

Ви заправо живите од публике и живи сте доказ да је “пакт” између грађана и нас новинара итекако могућ …

Дашко: Ја живим искључиво од тога у последње две године и свиђа ми се то, и супер ми је што имам такву прилику. Чак и те неке тезге сам свео на минимум и радим их када ми се раде, јер ми се јако допада ово што радим, јер у сваком тренутку можеш да провериш колико си потребан људима. Kада им не будеш требао, они ће престати да издвајају новац …

Млађа: … али ми имамо њихова имена и адресе! Па ћемо их назвати и рећи им: “Да ли сте ви и даље гласач Српске напредне странке?” Тако да, ко је једном платио – остаје наш!

Дашко: Све у свему, мислим да имамо добар добачај за неког ко је толико скрајнут и ко је толико далеко од класичног комерцијалног рекламирања … За овакву земљу и за овакво једно мало говорно подручје – јако смо задовољни.

Млађа: Јако је важно што имамо радио у коме немамо рекламе, осим за неке људе који помажу пројекту, у смислу да су ту за нас, или у смислу када треба нешто покренути …

Дашко: … помажемо људима који су урадили нешто добро у смислу да ми иза тога станемо. Kажемо – људи, наша пријатељица ради кетеринг, узмите од ње. Али, не снимамо рекламе, већ правимо лажне рекламе …

Значи, не недостаје вам овај аналогни радио?

Млађа: Не недостаје. Недостаје ми фреквенција, у смислу да нас људи могу слушати у колима. Има јако пуно људи који су одустали, јер им је скуп интернет да би нас слушали у колима преко мобилних телефона.

Дашко: Ако провајдери не буду људима давали више интернета у месечним пакетима, људи нас неће моћи слушати преко мобилних телефона, јер стварно пуно интернета одузима стреам. Иако смо чули да људи када, рецимо, ујутро путују за Београд на посао, деле интернет, па један дан нас слушају преко једног телефона, другог дана преко другог …

Млађа: Имали смо у два наврата прилику да направимо договор са неким локалним станицама да реемитују наш јутарњи програм. То би им се свакако исплатило, јер би добили бесплатан јутарњи програм који је најважнији за сваки радио, али су схватили о чему је реч када су послушали наше емисије. Схватили су, наиме, да би им затворили радио станице због нас.

Дашко: Да, људи су нам рекли: Хух, слушао сам вас недељу дана, то не сме да иде у програм!

И тако отворено вам кажу?

Дашко: Па кажу, отворено – Нисам луд, добићу финансијску инспекцију и нећу моћи да одговорим њиховим захтевима и то је то. Знаш како се убијају медији у Србији? Неће нико доћи да ти запали радио, али – као – мораш да послујеш по закону у земљи у којој нико не послује по закону.

Тако је било и деведесетих па смо се ипак некако самоорганизовали против Милошевића. Да се подсетимо: 1996./97. године, када су били масовни протести широм Војводине и Србије против крађе избора на локалу, Слободан Милошевић је био у очима Запада “фактор мира и стабилности на Балкану”, али су се људи увелико умрежавали без подршке Запада. Дакле, морали смо ми нешто да направимо да бисмо могли да кажемо Западу: подржите нас, имамо производ, видите да радимо …

Дашко: Али буди сигуран да се то сада неће десити. Мука ми је више да објашњавам. Људи, схватите више, неће вам доћи помоћ. Споља подржавају Вучића. Kако изравније да вам кажу, осим – Ми немамо партнере у опозицији, наш партнер је Српска напредна странка и боли нас дупе што вам она девастира све институције, јер нас служи добро. Сад смо на позицији оних јужноамеричких народа из седамдесетих година 20. века – баш нас брига што вас мори војна хунта и њихови одреди смрти, сировине долазе, нафту смо нашли … А овде сад нема ни тога, овде је све то много приземније, много баналније и ваљда вам је јасно да нема потребе да икога молите за помоћ, јер помоћ неће доћи и можете само у себе да се поуздате. Или да тражите помоћ од Русије. Мислим, хвала лепо!

Млађа: Мораш се батргати док си жив. Нећемо сад сви чекати и потонути, и кукати и молити … Протеклих десет година, пре него што је СНС дошао на власт, мало су се људи уљуљкали и онда смо добили огромну шамарчину доласком Александра Вучића и укидањем свих институција. И сад смо навикнути, пишемо пројекат и очекујемо да добијемо паре, а паре нећемо добити, јер их заболе за твој пројекат. Зато, узми, организуј се, пробај, на крају крајева ако ово не успе, пробај нешто друго. Не бих да звучим претенциозно, али ми ширимо програм, јављају се људи који су заинтересовани и ми бисмо волели да ово постане прави радио. Ево, сада имамо једном недељно и спортску емисију и јако су добри и духовити момци који је раде. И онда имамо утисак да се ствара нека критична маса људи, која ће организовати нешто што ће на крају постати нова радио станица. Само неће бити на ФМ-у.

Дашко: Ми себе видимо као југословенски радио који ће слушати све државе на простору будуће Југославије. Дакле, то је наше говорно подручје.

Млађа: Најлепше би било када бисмо могли да имамо јутарњи програм из Новог Сада, дакле нас двојицу, па онда програм преузима Загреб, па Сарајево, па завршимо са ноћним програмом где год и шта год. Идеја нам је, дакле, да ово некада – ако успе – прерасте у Радио Југославију. То би било супер!

Дашко: И не чекамо уопште да неко из Вашингтона или Брисела каже: Уууу, сад ћу да дам паре за ово! Мислим, ако дају паре – супер, али мораћемо самофинансирати ову целу ствар.

Млађа: Ма знају људи да бисмо ми одмах купили дрогу, тако да боље што нам не дају паре.

Дашко: Супер је овако када си независан, када одговараш само својим слушаоцима. Ми признајемо само суд наше партије! То јест суд наших слушалаца.

Млађа: Али, може се рећи да смо и страни плаћеници, с обзиром да доста наших слушалаца који нас финансијски подржавају долазе из редова нове дијаспоре, дакле из инострантства.

Дашко: Богами, неких 80 одсто је из иностранства …

Млађа: У неку руку сам и захвалан Александру Вучићу … Јер што више људи он отера из Србије у иностранство, наш Патреон ће бити већи!

Дашко: Зато у животу нисам рекао никоме да остане у Србији. Него – иди тамо и уплати нама неку сићу да ти причамо колико је добро што си отишао.

И шта ћемо са Вучићем?

Млађа: Мислим да је проблем у томе што је друга опција која нам се нуди мало онако… Мислим, не бих желео да заменим Вучића Бошком Обрадовићем.

Дашко: Не бих га мењао ни Ђиласом и Јеремићем, ако ћемо поштено …

Млађа: Идеолошки, оно што нам се нуди је – Ја бих да радим оно што ради Вучић, али да радим ја. А ја бих волео да се створи неки фронт. Протести су, с друге стране, јако важни и људи треба да изађу на улицу. А са тим десничарима не може да се прави никакав пакт, бићеш губитник у старту.

Дашко: Kолико времена троше на разбијање левице на протестима, мени је невероватно! Јер знају да им опасност прети с левице, пошто левица зна зашто протестује. А ако ћете ви да надвучићавате Вучића, шта ми у томе има да учествујемо. Зато се они поломише када се појаве три црвене заставе, а 60 парола “Kосово је Србија”, то им није проблем. Ми смо проценили да је 10 до 15 одсто људи дошло на протесте да косовари и да тражи више цркве у животу. То су млади вучићи против савременог Вучића. Е, ако ће ти да преузму власт, онда хвала лепо. Али, мислим да то не треба допустити и то се може урадити. На протестима има страшно много идиотских говорника који причају глупости. Јако много има синиша ковачевића, јако много лудака који причају глупости, расистичке и националистичке, причају глупости о мигрантима о гејевима, разних будала, антиваксера … Али, то су маргине протеста које се гурају у средину и треба их одлучно сасећи. Значи, буквално им рећи: ођебите!

Млађа: Kао што ће нови медији дозволити новинарима да се организују и да наставе да раде, тако се надам да ће нове политичке снаге да се појаве, као што су Не давимо Београд, дакле неки људи који нису на сиси 30 година и који неће ништа да промене.

Дашко: Чим се појави тај Грађански фронт, почећу да агитујем за њега. То није моја политичка опција, али је најближа њој.

Мени је Вучић неподношљив од првог дана. Али, сада смо већ у ситуацији да је Вучић постао апсолутно неподношљив за велики број људи, па су у фазону: дај да њега срушимо, па шта кошта да кошта.

Дашко: Ау, не могу то трећи пут у животу да радим, не могу.

Млађа: Не можемо да глумимо да је он Слоба, није он Слоба. Глупости су другачије и ми смо паметнији. Ако ћемо опет да правимо уговор са ђаволом и да опет чекамо десет година да бисмо се опет вратили на исто, то не смемо да дозволимо.

Дашко: Мој деда је пуцао на фашисте, ја не могу да гласам за њих. Никад нећу гласати за било шта што укључује Двери. Дакле, нема тог Вучића који ће ме натерати да заокружим листу која укључује Двери. То су људи с којима ја могу само са штанглом да разговарам. Тако је било, тако ће и остати.

Уз ризик да будеш оптужен за дефетизам?

Дашко: То није дефетизам, већ револуционарно деловање у правом смеру.

Млађа: Протести су важни и треба да се дешавају, као што они производе свакодневно шум у медијима. Треба да осете нелагоду, важно је да њима буде нелагодно. Јер те ствари које они раде ћемо опет дуго година испаштати. Његово обесмишљавање институција је катастрофално. Јер држава је сада он и самим тим сви бисмо волели да му видимо леђа, али нећу да видим гору опцију од њега или неку опцију која ће нам од живота направити још веће срање.

Дашко: Kао што рекох, од 10 до 15 посто људи не иде на протесте зато што желе институције, демократију, отворено друштво … Они желе више Kосова у Србији и више цркве у животу. Око тих циљева стварно се не можемо сложити и то што је нама Вучић брана за различите ствари, па и од Обрадовића, он то увек може да покаже. Али, не треба ми да се бринемо око тога како изгледамо у очима непријатеља. Па чекајте, морамо да нервирамо СНС. Ајмо мало неке протесте које ће СНС да осети на својој кожи, ајмо мало неке протесте које ће неко да осети на својој кожи. Јер протести који никоме не сметају се претворе у лифе стyле дркање, које може да траје до заувек. Ако ћете стварно сваке суботе да шетате, онда то не иде тако. Протести морају некоме да почну да сметају да би неко почео да прави грешке.

Млађа: У супротном, они ће на крају пустити своје пит булове на људе …

Зато што они добро разумеју шта је улица?

Млађа: Тако је! Да се разумемо, СНС и гомила бахатих људи су једноставно чобани у ракети. И они сваки следећи потез који праве, то је у ствари пуцањ у ногу. После сваке изјаве имаш још 50.000 људи на улици. У једном тренутку ће и он схватити да ће или морати да бежи из земље или ће послати неког.

Дашко: Ми на њихову глупост увек можемо рачунати, али се не смемо на њу ослонити. Ми можемо рачунати да су они довољно велики ментоли да праве аутоголове, али не можемо веровати да ћемо победити утакмицу од аутоголова. Морамо и ми да трчимо према њиховом голу, а не да чекамо да они сами убаце у свој гол. Лепота СНС-а је у томе што он мора црћи изнутра и то се већ види. Шта је проблем? Ми се на дуже стазе морамо ослонити на то да ће СНС изгубити масовнију подршку онда када оно што он нуди људима престане да буде исплативо. А то су државни послови и ситне глупости, чега све мање има. Они морају набавити нових ствари за украсти.

Млађа: Није њима ни у интересу да се среди ситуација, ово је њима идеално – лов у мутном.

Дашко: А људи који мисле да ће СНС пасти са власти када призна Kосово – то није тачно. Вучић је стигао у фазу да може да уради било шта. Што Трамп каже – да изађем на Пету авенију и упуцам пет људи, не би ми пала популарност. То је лаж да он влада некаквом харизмом, то су глупости. Њега не држи слој верника на власти, држи га слој клијентеле. То је гомила ситносопственика.

Ми се овде, “на простору бивше Југославије”, већ 30 година вртимо око исте матрице, то јест врте нас око ње, држе нас у једном врло подређеном положају, где се непрестано бранимо од националиста и свако у том свом малом забрану – У Хрватској, Србији, Босни – док они у ствари никада нису ни угасили братство и јединство између националиста …

Млађа: Никада, увек су били заједно!

Дашко: Они су развили социјализам за богате. То можеш да видиш на примеру Ане Брнабић. Грађанска права Ане Брнабић су у 22. веку, а грађанска права других људи су у 19. веку.

Млађа: Она је заиста Марија Антоанета и може да каже: Ако немају ‘леба, нек једу колаче!

Дашко: Свака друга жена која добије дете са другом женом би једино могла да буде њена цимерка. Али, премијерка је мајка … Е, то ти је социјализам за богате! Они своје Београде на води праве у сваком смислу. И у физичком, и у идеолошком, и у социјалном. Они живе у својим Београдима на води.

Млађа: Мислим, ни у националсоцијализму ниси смео бити педер и стрељали би те, осим ако ниси високи чиновник. Ако си јако високи чиновник, онда је то било мало другачије.

Дашко: Не постоји доследна идеологија скоро нигде. Октобарска револуција је пропала недељу дана после почетка, јер су ти људи почели да праве неке немогуће компромисе. Дакле, заједничко за све је да када људи приграбе моћ и идеологију, почну да криве своју идеологију, да је извитоперују. Тако да националисти који нама владају живе у социјализму, свом социјализму, који нама не дају.

Млађа: Неће се они одрећи привилегија никада. У фазону, ако сам дошао на ФМ, нећу сад да пукнем на кабел. Е, па има да пукнеш на кабел, има да пукнеш на радикалски комби и да причаш са њега. То је људски и нормално је. То је проблем у Србији – када сам се дигао на једну лествицу, ја сада под сваку цену постајем говно, јер нећу да паднем.

Дашко: Гомила људи опстаје у њиховој медијској машинерији због просечне плате. Тај страх од просечне плате је чудо. Видимо како су се лепо снашли, рецимо, ти неки бивши грађанисти из ЛДП-а. Они су у фазону – „Мора се ићи код козметичара у Лондон! Kад сам то једном пробала, не могу да се скинем с тога. И савићу идеологију колико год треба и објаснићу свима осталима да су они у криву, а да сам ја у праву, јер морам да идем у Лондон код козметичара“.

Млађа: Или, како да се човек с путера врати на маргарин?

Да поновим питање: како ми да се изборимо за будућу Југославију? Моја теза је да је једина алтернатива национализму нека врста интернационализма. Другим речима, немогуће је појединачно у Србији, Хрватској, Босни, на Kосову … изборити се против сепаратних национализама …

Млађа: Дашко и ја покушавамо да формирамо Национални савет Југословена, јер ми смо Југословени.

Дашко: Хоћу да формиран Национални савет Југословена, да добијам паре од државе Србије да ширим југословенску културу и традицију.

Млађа: Мислим да би то била права и највећа грађанска непослушност, која је притом потпуно по закону.

Онда да тражимо да се то исто тако формира и у Хрватској, Босни …?

Млађа: Па наравно! Јер ми ништа не морамо да измишљамо. Ми имамо све: енциклопедије, писце, нобеловца, имамо све!

Дашко: Да, и то је све југословенска култура, а не српска или хрватска. Сва највећа достигнућа на овим просторима су настала под окриљем југословенске идеје. А нас Југословена има више него Русина, Рома, Влаха, који су сви националне мањине без матичне државе, баш као и Југословени.

Ја сам сигуран, пошто сам се својевремено распитивао о могућности формирања Националног савета Југословена, да ће то код националиста бити доживљено као да смо бику махнули црвеном марамом. И иначе за националисте је највећа могућа клетва помињање Југославије, и то од Вардара па до Триглава …

Дашко: Лепота југословенства као националне идеје је што оно то заправо није. То је американство Балкана! Јер југословенска нација је пар еxцелленце политички пројекат. То је једноставно убијање етнонационализма и његово мењање национализмом заједнице мислећих људи, који је прогресиван.

Млађа: Југословенство је излазак из шпедитера у спаце схуттле на овом простору. Али, људи су ипак схватили да је много лакше контролисати људе када су у шпедитеру, па су их вратили назад.

Дашко: Национализам је болест прљавих руку.

Млађа: Асепсолом, јако пуно асепсола нам је потребно!

Дашко: Знање убија национализам…

А како би Порно Лала описао ову нашу стварност?

Млађа: Ау! Па он ужива у овоме. Порно Лала је најгори човек на свету, у сваком смислу. Несрећни опортуниста!

Дашко: Порно Лала је један ситносопственички говнар, који је комбинација – рецимо – локалног егзибиционисте у парку и Звонка Лепетића из “Окупације у 26 слика”. То је ђубре од човека, које се прави да је добри лик који воли пичке, а у ствари је пичка од човека. Шупак!

Млађа: Он је у фазону: наоружајмо се и бежимо! У сваком друштву имаш такве људе: идеалан јадник, глина за обликовати, који ће увек попримити облик посуде у којој се налази.

Имате ли нешто да поручите друговима Југословенима у Хрватској?

Млађа: Четрдесет и једна тисућа пољубаца од Дашка и Млађе!

Дашко: Ја бих поздравио познатим повијесним хрватским поздравом: Смрт фашизму – слобода народу!

Млађа: Загреб нема исти позивни, али ће за нас бити кад се поново Југославија направи. Вратићемо му 41 тисућу! Не морате да нас слушате, довољно је да нам платите!

Поделите:

1 коментар

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here