Дечији неуролог објашњава: “Деца све слабије напредују, због модерних родитеља”

Поделите:

Деца све слабије напредују, због модерних родитеља који имају времена да детету убаце таблет у руке пре него да му покажу како креативно да се игра са играчкама.

Посао ми налаже да се свакодневно сусрећем са децом са мањим или већим сметњама у развоју. Већ пет година се по правилу сусрећем са истим проблемом – децом која у просеку са три године практично не говоре. Понашање те деце слично је понашању деце с аутизмом.

Заједничко им је то што су им, када су имала око годину дана, дати смартфони односно таблети. Та деца практично све слободно време проводе с тим уређајима, буквално живе у њима. Од тога страда фацијална експресија (мимика лица), усмеравање погледа (контакт очима), и емотивна сфера.

Покушај да од детета узмете уређај, код њега изазива крајње негодовање и агресију. Говор се по правилу није развио или је рудиментаран. Kомуникација с околином, с реалним светом очигледно је лоша… Знајући колико је лако помешати узрок и последицу, не искључујем да су нека од те деце начелно аутистична, а да је преокупација геџетима једноставно једна од варијанти стереотипног понашања…

Ипак, следи једна од кратких прича. Девојчица, 1 година и 3 месеца, живи у Њујорку. Пажњу је привукло то што се не одазива и не реагује на вербалне захтеве. Нема развијену адекватну мимику и гестикулацију. Неколико месеци раније није било тако лоше. Дете је тапшало, махало па-па.

Специјалисти су посумњали на поремећај из аутистичног спектра… Добио сам велики број видео-снимака с епизодама из живота детета. Све је почело око 7-8. месеца када је дете почело да једе у столици за храњење, испред укљученог телевизора.

Идемо даље: са годину дана, девојчица је практично све слободно време проводила испред некаквог екрана. Родитељи су послушали мој савет и све геџете су склонили од детета. Очекивано, првих дана приметили су код девојчице раздражљивост, хистеричност и агресивност, било ју је тешко нахранити.

Али… вратили су се контакт очима и показивање руком! Kренули су на терапију. Разумем дакако колебљивост и субјективност процене дате на даљину… Но свеједно не престајем да се питам: да ли је могуће да се у „спектру“ наиђе на ситуације с механизмом који би се могао окарактерисати као „псеудоаутизам“?

www.pult24.info

 

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here