среда, новембар 20, 2019
Home Инфо Дејвид Вујић, српски лобиста у САД: Клинтонове да тужимо пред судом у...

Дејвид Вујић, српски лобиста у САД: Клинтонове да тужимо пред судом у Америци

Поделите:

Бил и Хилари заједнички именитељ српских несрећа последњих деценија. Све озбиљне истраге говоре да није било геноцида у Сребреници

ЗАЈЕДНИЧКИ именитељ српских несрећа последњих деценија је – породица Клинтон. Актуелног америчког председника Доналда Трампа на све начине и изнова треба да подсећамо на то, јер и сам има великих проблема због њихове политичке заоставштине. Клинтонови су активно учествовали у демонизовању нашег народа, њихова политика према Србима је резултирала етничким чишћењем стотина хиљада наших сународника из Крајине, БиХ и са Косова. Подржавали су плаћенике Бин Ладена, заједничког непријатеља Америке и Србије. Они сада живе потпуно мирно у комфору, без трунке кајања. Указивање Трампу да су Клинтонови криви што су терористичке организације овладале српском светом земљом Косовом, може нам само помоћи у политичком решавању овог, за нас најважнијег националног питања.

Ово, у разговору, за “Новости”, истиче Дејвид Вујић, српски лобиста у САД и један од седморице инжењера српске националности који су учествовали у мисији слања човека на Месец. Вујић је један од најугледнијих Американаца српског порекла, оснивач и председник Теслине научне фондације, члан Борда директора Пословног савета САД и Србије, председник Удружења америчких бирача српског порекла – САВА.

* Видите ли ви неки помак у односу САД према Србији за време Трампове администрације?

– Администрација у Вашингтону, делом и заслугом наших угледних људи, најзад је препознала малигни утицај албанских лобиста на Капитолу. И државни секретар Мајк Помпео недавно је јавно и оштро упозорио председника Конгресног одбора за спољне послове Елиота Енгела, да престане да притиска, застрашује и малтретира дипломатско особље САД косовским лобистичким причама. У овом тренутку нама је у Америци потребно велико окупљање свих заједница у САД и агресивна агенда наступа, како бисмо на најбољи начин могли да пренесемо Трамповој администрацији снажну забринутост због очигледних дезинформација о Косову које шире албански лобисти.

Кажете да бисмо преко осуда Клинтонових могли да градимо нове односе са САД?

– Озбиљан покушај наше заједнице у САД, у сарадњи са матицом, да се улога ове породице у страдању Срба постави пред америчке судове, задобила би озбиљну пажњу председника Доналда Трампа. Такав један правни процес у САД који би директно повезао Клинтонове и Косово, у перспективи би утицао на решавања кризе око српске покрајине.

* Током два месеца долазили сте у Србију у два наврата у организацији америчке амбасаде у Београду?

– Био сам као “амбасадор” пријатељства двају народа које је исковано у најтежим временима. О доприносу српских научника у мисији “Аполо” доста сам говорио, али о заслугама српског народа за спасавање 512 америчких пилота 1944. никада довољно није испричано. Ништа слично, као мисија “Халијард” у Србији, није забележено у Другом светском рату и треба да се поносимо храброшћу својих предака. Ове године у Прањане сам ишао у пратњи ћерке и унука покојног капетана ОСС Николе Ника Лалића, који се укрцао у последњи авион 1944. са спасеним америчким пилотима.

 Да ли се у САД мало зна о нашем савезништву и храбрим потезима Срба у Другом светском рату?

– Ми смо мала земља, а наша дијаспора која је дала огроман допринос америчком друштву, има ограничене могућности, пре свега у финансијском смислу. Увек нам је недостајала професионална промоција Србије и српског народа у Вашингтону, док су са друге стране наши непријатељи Србе демонизовали константно и ефикасно. За то су потрошили силне паре. Србију промовише група волонтера и професионалаца уз неколико бивших и активних републиканаца из Конгреса, који заступају наше интересе, пре свега из личног осећаја правде и истине. Мана нашег народа је и што верујемо да је истина очигледна и да је као такву не треба доказивати.

* Да ли смо зато и дошли у ситуацију да као народ носимо терет наводног геноцида у Сребреници?

– Нема доказа да су Срби починили геноцид у БиХ. Са друге стране, све обавештајне службе света су идентификовале прилив радикалних исламских плаћеника у БиХ деведесетих. Убијали су немилице српске мушкарце, жене и децу. Скрнавили су и српске манастире, цркве, али и католичке катедрале. Срби су се, наравно, бранили, али према свим валидним информацијама из истрага, нема доказа да су притом починили злочин геноцида.

Зашто Америка и даље подржава муслиманску страну у БиХ?

– Америка нема, нити је имала свој интерес да се стави на страну муслимана, али су они имали моћне лобије и много новца из заливских земаља којим су купили подршку. Сада је тренутак да се ситуација преокрене. Морамо сваки дан инсистирати на тражењу “криваца” за своју несрећу, јер су се и Срби и Американци борили против истих тих радикала у Ираку и Авганистану. То сматрам критичним кораком који морамо да начинимо у нормализацији односа између две земље.

* Има ли воље у Београду за тако нешто?

– Моја слика Србије се знатно променила набоље. Још је важније да политичари сада чине све да следе потребе и интересе својих бирача и да Србији и Србима враћају достојанство. Наши непријатељи су ангажовали спин мајсторе и лобисте, да нам пре свега “убију карактер”. И у Србији и у Америци међу нашим људима запазио сам озбиљну кризу националног идентитета, али се то сада полако мења. То је највећа штета коју су нам непријатељи нанели за све ове године бесомучног блаћења.

 

ЧЕРЧИЛ И ДРАЖА

* ПИТАЊЕ Драже Михаиловића често је било политички камен спотицања дијаспоре и матице?

– Чак је и Винстон Черчил по завршетку Другог светског рата признао да је направио огромну грешку “пуштајући низ воду” покрет Драже Михаиловића, јер је слушао саветнике из Кембриџа. За њих се испоставило касније да припадају совјетској шпијунској мрежи.

ПРОФЕСИОНАЛНА ПРОМОЦИЈА

* ШТА недостаје да бисмо имали бољи имиџ у САД?

– Најкраће речно, недостаје професионална промоција српске државе и народа у САД. Неко треба америчким хришћанима да објасни да смо 500 година били у заточеништву Османлија, али да нам је црква, и без државе, сачувала идентитет. Заборављени су огромни губици Срба током Првог светског рата, затим и 50 година трпљења једне лоше идеологије после Другог светског рата. Захваљујући спортистима попут Ђоковића, Јокића, Милутиновића, многи су чули за Србе. Али, све то треба представљати упорно, професионално и у континуитету. Наравно, то кошта.

Novosti

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here

loading...
css.php