utorak, novembar 12, 2019
Home Info Dejvid Vujić, srpski lobista u SAD: Klintonove da tužimo pred sudom u...

Dejvid Vujić, srpski lobista u SAD: Klintonove da tužimo pred sudom u Americi

Podelite:

Bil i Hilari zajednički imenitelj srpskih nesreća poslednjih decenija. Sve ozbiljne istrage govore da nije bilo genocida u Srebrenici

ZAJEDNIČKI imenitelj srpskih nesreća poslednjih decenija je – porodica Klinton. Aktuelnog američkog predsednika Donalda Trampa na sve načine i iznova treba da podsećamo na to, jer i sam ima velikih problema zbog njihove političke zaostavštine. Klintonovi su aktivno učestvovali u demonizovanju našeg naroda, njihova politika prema Srbima je rezultirala etničkim čišćenjem stotina hiljada naših sunarodnika iz Krajine, BiH i sa Kosova. Podržavali su plaćenike Bin Ladena, zajedničkog neprijatelja Amerike i Srbije. Oni sada žive potpuno mirno u komforu, bez trunke kajanja. Ukazivanje Trampu da su Klintonovi krivi što su terorističke organizacije ovladale srpskom svetom zemljom Kosovom, može nam samo pomoći u političkom rešavanju ovog, za nas najvažnijeg nacionalnog pitanja.

Ovo, u razgovoru, za “Novosti”, ističe Dejvid Vujić, srpski lobista u SAD i jedan od sedmorice inženjera srpske nacionalnosti koji su učestvovali u misiji slanja čoveka na Mesec. Vujić je jedan od najuglednijih Amerikanaca srpskog porekla, osnivač i predsednik Tesline naučne fondacije, član Borda direktora Poslovnog saveta SAD i Srbije, predsednik Udruženja američkih birača srpskog porekla – SAVA.

* Vidite li vi neki pomak u odnosu SAD prema Srbiji za vreme Trampove administracije?

– Administracija u Vašingtonu, delom i zaslugom naših uglednih ljudi, najzad je prepoznala maligni uticaj albanskih lobista na Kapitolu. I državni sekretar Majk Pompeo nedavno je javno i oštro upozorio predsednika Kongresnog odbora za spoljne poslove Eliota Engela, da prestane da pritiska, zastrašuje i maltretira diplomatsko osoblje SAD kosovskim lobističkim pričama. U ovom trenutku nama je u Americi potrebno veliko okupljanje svih zajednica u SAD i agresivna agenda nastupa, kako bismo na najbolji način mogli da prenesemo Trampovoj administraciji snažnu zabrinutost zbog očiglednih dezinformacija o Kosovu koje šire albanski lobisti.

Kažete da bismo preko osuda Klintonovih mogli da gradimo nove odnose sa SAD?

– Ozbiljan pokušaj naše zajednice u SAD, u saradnji sa maticom, da se uloga ove porodice u stradanju Srba postavi pred američke sudove, zadobila bi ozbiljnu pažnju predsednika Donalda Trampa. Takav jedan pravni proces u SAD koji bi direktno povezao Klintonove i Kosovo, u perspektivi bi uticao na rešavanja krize oko srpske pokrajine.

* Tokom dva meseca dolazili ste u Srbiju u dva navrata u organizaciji američke ambasade u Beogradu?

– Bio sam kao “ambasador” prijateljstva dvaju naroda koje je iskovano u najtežim vremenima. O doprinosu srpskih naučnika u misiji “Apolo” dosta sam govorio, ali o zaslugama srpskog naroda za spasavanje 512 američkih pilota 1944. nikada dovoljno nije ispričano. Ništa slično, kao misija “Halijard” u Srbiji, nije zabeleženo u Drugom svetskom ratu i treba da se ponosimo hrabrošću svojih predaka. Ove godine u Pranjane sam išao u pratnji ćerke i unuka pokojnog kapetana OSS Nikole Nika Lalića, koji se ukrcao u poslednji avion 1944. sa spasenim američkim pilotima.

 Da li se u SAD malo zna o našem savezništvu i hrabrim potezima Srba u Drugom svetskom ratu?

– Mi smo mala zemlja, a naša dijaspora koja je dala ogroman doprinos američkom društvu, ima ograničene mogućnosti, pre svega u finansijskom smislu. Uvek nam je nedostajala profesionalna promocija Srbije i srpskog naroda u Vašingtonu, dok su sa druge strane naši neprijatelji Srbe demonizovali konstantno i efikasno. Za to su potrošili silne pare. Srbiju promoviše grupa volontera i profesionalaca uz nekoliko bivših i aktivnih republikanaca iz Kongresa, koji zastupaju naše interese, pre svega iz ličnog osećaja pravde i istine. Mana našeg naroda je i što verujemo da je istina očigledna i da je kao takvu ne treba dokazivati.

* Da li smo zato i došli u situaciju da kao narod nosimo teret navodnog genocida u Srebrenici?

– Nema dokaza da su Srbi počinili genocid u BiH. Sa druge strane, sve obaveštajne službe sveta su identifikovale priliv radikalnih islamskih plaćenika u BiH devedesetih. Ubijali su nemilice srpske muškarce, žene i decu. Skrnavili su i srpske manastire, crkve, ali i katoličke katedrale. Srbi su se, naravno, branili, ali prema svim validnim informacijama iz istraga, nema dokaza da su pritom počinili zločin genocida.

Zašto Amerika i dalje podržava muslimansku stranu u BiH?

– Amerika nema, niti je imala svoj interes da se stavi na stranu muslimana, ali su oni imali moćne lobije i mnogo novca iz zalivskih zemalja kojim su kupili podršku. Sada je trenutak da se situacija preokrene. Moramo svaki dan insistirati na traženju “krivaca” za svoju nesreću, jer su se i Srbi i Amerikanci borili protiv istih tih radikala u Iraku i Avganistanu. To smatram kritičnim korakom koji moramo da načinimo u normalizaciji odnosa između dve zemlje.

* Ima li volje u Beogradu za tako nešto?

– Moja slika Srbije se znatno promenila nabolje. Još je važnije da političari sada čine sve da slede potrebe i interese svojih birača i da Srbiji i Srbima vraćaju dostojanstvo. Naši neprijatelji su angažovali spin majstore i lobiste, da nam pre svega “ubiju karakter”. I u Srbiji i u Americi među našim ljudima zapazio sam ozbiljnu krizu nacionalnog identiteta, ali se to sada polako menja. To je najveća šteta koju su nam neprijatelji naneli za sve ove godine besomučnog blaćenja.

 

ČERČIL I DRAŽA

* PITANJE Draže Mihailovića često je bilo politički kamen spoticanja dijaspore i matice?

– Čak je i Vinston Čerčil po završetku Drugog svetskog rata priznao da je napravio ogromnu grešku “puštajući niz vodu” pokret Draže Mihailovića, jer je slušao savetnike iz Kembridža. Za njih se ispostavilo kasnije da pripadaju sovjetskoj špijunskoj mreži.

PROFESIONALNA PROMOCIJA

* ŠTA nedostaje da bismo imali bolji imidž u SAD?

– Najkraće rečno, nedostaje profesionalna promocija srpske države i naroda u SAD. Neko treba američkim hrišćanima da objasni da smo 500 godina bili u zatočeništvu Osmanlija, ali da nam je crkva, i bez države, sačuvala identitet. Zaboravljeni su ogromni gubici Srba tokom Prvog svetskog rata, zatim i 50 godina trpljenja jedne loše ideologije posle Drugog svetskog rata. Zahvaljujući sportistima poput Đokovića, Jokića, Milutinovića, mnogi su čuli za Srbe. Ali, sve to treba predstavljati uporno, profesionalno i u kontinuitetu. Naravno, to košta.

Novosti

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here

loading...
css.php