„Деспот Стефан – светлост посткосовске Србије”

Поделите:

Трибина „Деспот Стефан – светлост посткосовске Србије” одржана је у четвртак, 20. септембра, у Kлубу „Трибина младих” Kултурног центра Новог Сада. Аутор и предавач био је Милован Балабан, историчар, а гошћа трибине била је Николина Тутуш, мастер професор књижевности и језика и докторанд српске књижевности.

Деспот Стефан Лазаревић, Свети Стефан Високи (1377-1427), био је син кнеза Лазара, централна личност посткосовске Србије, ванредно способан војсковођа, владар и државник. Био је и књижевник, али и настављач светосавског и косовског опредељења и предања, донекле прилагођених новим формама које су доносиле цивилизацијске околности у којима је Србија имала живљи додир са ренесансним Западом, а у непосредној опасности од продора Турака-Османлија.
Гошћа трибине Николина Тутуш говорила је о књижевним записима о деспоту Стефану:
– Његов биограф Kонстантин Филозоф називао га је ученим, а његови савременици, писци и преводиоци истицали су његову мудрост, бригу и старање о књигама. Он није само познавао и читао књиге већ је подстицао и преписе и превођење књига на српски језик – казала је, између осталог, Николина Тутуш.
Балабан је прочитао цитат биографа о деспоту Стефану: „Био је познат по загонетци својих очију, која је слична сунцу и сунчевој светлости од кога примамо светле зраке али не и целу суштину.”


– Много можемо да сазнамо из ове реченице о деспоту Стефану, као и о духовним струјањима која су запљускивала тадашњу Србију, једину слободну државу на Балкану и једину која је у то време створила духовни амбијент у којем је свако, колико је могао, доприносио напретку те државе и заједнице – рекао је Балабан и додао да се кроз призму књижевних записа назире и владарев дух.
Деспот Стефан Лазаревић оснажио је државу, прилагодио светосавску духовност и поимање света оновременим генерацијама и створио прилике у којима ће се утврдити косовски култ као спона. Био је настављач ктиторске делатности свога оца и светородних Немањића.
Kао озбиљан владар који је својим угледом и законима организовао живот државе, умео је и да непокорне примирује, а бунтовне да кажњава.
Изградио је манастир Манасију, средиште културног и духовног живота тадашње Србије. Обновио је и нови престони град Београд, добијен од угарског краља Жигмунда, град који је постао, по навођењу његовог животописца, нови Јерусалим и центар свеукупног живота тадашњег Балкана.
– Деспот Стефан је изузетна историјска личност са посебним даром за егзистирање на граници светова и цивилизација, када су оне после Kосовске битке запљускивале ослабљену и крхку Србију. Имао је моћ да сачува аутентичан дух својих славних претходника и да живи, како би владика Николај рекао „изнад истока и запада” – закључио је Балабан на крају трибине.

КЦНС

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here