Динић: Интернет инструмент који пружа велике могућности, али остварење снова зависи од нас

Поделите:

Глумац и уметник из Ниша, Даворин Динић, чији су фото пројекти одушевили Србију, а један видео пројекат победио на такмичењу у Холивуду, говори за РТВ о својим пројектима, о могућности да се уметник оствари на интернету, и о својим будућим радовима. Компаративни фото радови или актуелизација старих фотографија у савременом амбијенту је врло захтеван пројекат. Даворин је фотографисао исте објекте из истих углова са којих су фотографисане и старе фотографије града Ниша, пре више од 50 или 100 година. Затим је направио спој старих и нових фотографија. Управо тај спој, онога што је било пре један век, на истом месту и из истог угла, који данас Нишлије могу да виде сваки дан у свом граду, био је право откриће. Откриће које показује пролазност времена у једном граду.

РТВ: Неколико Ваших фото пројеката је одушевило Србију. Актуелизација старих фотографија Ниша у савременом амбијенту је заиста нешто што се код нас ретко виђа. Како сте дошли на ову идеју?

“Виђао сам компаративне радове који укључују призоре са старих фотографија смештених поред фотографија истих тих локација али у савременом контексту. Допао ми се тај приступ али сам помислио да би можда било боље да уместо што приказујем две фотографије једну поред друге заправо направим само једну која би представљала спој обе. Испрва сам се плашио да би такав приступ могао да буде лош јер је неопходно одузети нешто од обе фотографије да би се направио кохерентан спој, али се заправо десило супротно и уместо “само” споја добио сам синергију која је носила један потпуно нови импулс са снажним емотивним моментом. Урадио сам неколико пробних снимака и истог тренутка остао опчињен духом који је из тих фотографија зрачио невероватним интензитетом. Било је то као да је стари Ниш одједном оживео и преселио се у наше животе као вечити споменик и подсетник да је наш град увек много више од онога што смо у стању да непосредно видимо… Свака улица, грађевина или зграда прича прелепу причу која траје много година, а тих прича ми углавном нисмо ни свесни док немо пролазимо поред њих окупирани својим дневним обавезама…”, каже Динић.

даворин, диниц, 11

Даворин Динић

РТВ: Урадили сте и видео пројекат Niš Timelapse Video. Колико Вам је времена требало да снимите тај видео? Које су потешкоће код таквог начина прављења видео пројекта? Каква је реакција публике?

“Timelapse је врло карактерситична фотографска техника. Иако је крајњи резултат видео запис, заправо је све у вези са том техником подређено фотографској естетици и законитостима. Једна је разлика у томе што уместо да забележим једну фотографију ја сам морао да забележим неколико стотина како бих кроз њихову интеракцију показао проток времена од свега пар секунди. С обзиром да ми је све у вези са фотографијом и даље у домену хобија, то на жалост значи да је континуитет мог рада доста подређен другим обавезама које имам па је тако рад на том пројекту трајао више месеци. Овакав пројекат је вишефазни и захтева доста времена за сваку етапу. Припрема, фотографисање, постпродукција су најзначајније од тих етапа и захтевају заиста пуно концентрације и времена. Временски услови су такође једна од потешкоћа које треба превазићи јер поред тога што ми је било јако важно да ти услови буду адекватни било је неопходно и утврдити доба дана које најбоље импонује кадру који сам желео да забележим. Мораћу и да похвалим моје суграђане на помоћи у креирању овог тимелапсе-а. Намера ми је била да направим што више снимака са висине што би значило да ми је био неопходан приступ највишим солитерима у граду или приватним локацијама са брдовитих околина Ниша које имају добар поглед ка граду. Објавио сам на друштвеним мрежама своју замисао и позвао суграђане да ми помогну у налажену таквих локација и одзив је био заиста масован. Добио сам приступ толиком броју локација да сам неке морао да оставим за неке наредне пројекте јер није било техничких услова да их све укључим. Зато корситим сваку прилику да се захвалим својим суграђанима јер је ово на концу наш видео…”, иситче Динић.

даворин, диниц, 12

Даворин Динић

РТВ: Да ли је то филм за који сте добили награду у Холивуду?

“Да, то је била следећа етапа у животу тог пројекта. Пријавио сам филм на фестивал HIIDA (Hollywood International Independent Documentary Awards). Фестивал је усмерен ка неафирмисаним ауторима из целог света а концепт фестивала је такав да се сваког месеца бирају победници из разних категорија, а затим од свих победника селектује финални репертоар за јавно приказивање на великој гала свечаности која је била одржана у марту ове године. На моје велико задовољство “Нис тимелапсе видео” је победио у месечној категорији (за месец децембар 2017) и додатно био селектован за то јавно приказивање на које сам био позван али из објективних разлога био спречен да присуствујем. Филм је такође био селектован и на Lookout Wild Film фестивалу у граду Chattanooga, Tennessee”, објашњава он.

РТВ: У једном пројекту оживљавате старе фотографије Ниша, док у другом приказујете постапокалиптични Ниш, кога сте успели да ставите на дно мора, над којим пливају морске немани. Чиме је инспирисана Ваша опсесија пролазношћу обличја овога света, религијом, СФ филмовима, историјом…?

“Експеримент се налази у основи мог фотографског рада и стално се трудим да проналазим нове начине и технике у којима бих могао да се опробам и изазовем себе. Зато су многи моји пројекти наизглед врло различити. Док су “Сенке старог Ниша” истраживале спој историје и садашњости кроз фотографију, пројекат NISTOPIA се бавио апокалиптичном будућношћу Ниша користећи потпуно другачије технике. Од редовних свакоднених фотографија града, креирао сам призоре далеке будућности али оне не тако оптимистичне. Тај пројекат је такође изазвао велику пажњу и поставио многа питања на тему наше свести према околини. Иако NISTOPIA на први поглед може да делује туробно и депресивно, моја намера није била да шаљем еколошку политичку поруку, већ да једноставно направим једно занимљиво истраживање, а поруку увек остављам на тумачење другима. У многим мојим радовима се понављају два мотива: проток времена, и град Ниш. Још један пројекат је базиран на тим мотивима а ради се о фотографском пројекту “Вилинске игре”. У “сенкама” сам покушао да одгонетнем дух прошлости, у “NISTOPI-ji” сам мало загребао по будућности а “Вилинске игре” кокетују са садашњошћу покушавајући да статичну природу фотографије која бележи конкретан тренутак у времену спојим са врло покретним протоком времена”, вели он.

даворин, диниц, 13

Даворин Динић

РТВ: Спој интернета и уметности. Да ли је можда интернет за цео свет оно што је за Американце “америкен дрим”, могућност остварења снова за свакога ко има идеје и потруди се да их реализује?

“Интернет је само инструмент. Иако је тај “инструмент” данас доступан готово свакоме и даље је остварење снова нешто што зависи искључиво од нас самих и од начина на који ћемо повољности које нам интернет пружа, да искористимо. Ситуација помало наликује оној да је интернет исто што и четкица за уметника, али ма колико та четкица била сјајна, скупа или квалитетна, на крају од нас, нашег талента и наше воље зависи колико ћемо бити у могућности да се остваримо у стварима које нас интересују”, наглашава Динић.

даворин, диниц, 14

Даворин Динић

РТВ: Да ли се и колико исплати фотографија на интернету? Да ли имате понуде за неке нове пројекте или барем за откуп ауторских радова?

“Свакако да су пословни потенцијали увећани присуством интернета и фотографија се по томе не разликује од било којих других уметности или делатности. Зарада јесте могућа уколико је то циљ који ставимо пред свој рад, а постоје модели бављења фотографијом који омогућују и више него пристојне зараде али, разумљиво, захтевају огроман напор и пуно времена. Ја се још увек нисам усмерио ка комерцијализацији свог рада. Фотографију доживљавам као један од начина да се изразим креативно и потребна ми је потпуна слобода у тој креативности како бих задовољио једночлану публику којој и посвећујем све што урадим – себи самом. Мој рад је изузетно субјективан и себичан. Све што радим радим искључиво да се допадне мени. Друга мишљења су ми важна и импонују али не и пресудна за смер у којем се моје стваралаштво креће. Један од пројеката који је заузео највеће место у јавности и био поприлично присутан у домаћим и страним медијима “Сенке старог Ниша” сам већим делом донирао Остави Википедије Србије. Тиме сам више од половине тих фотографија ослободио свих ауторских права и оне се данас могу слободно користити без икакве надокнаде или чак знања аутора”, напомиње Даворин.

даворин, диниц, 15

Даворин Динић

РТВ: Да ли сте размишљали да сем Ниша, обрадите и актуелизујете старе фотографије градова широм Србије?

“Жеља за експериментом ме стално води ка различитим естетикама и мотивима. Из тог разлога су моји фотографски радови тако различити. “Сенке старог Ниша” је један од тих експеримената и ја сам одавно усмерио своје интересовање ка другим идејама али пошто ме највише препознају по том пројекту мени и дан данас људи шаљу своје старе фотографије у намери да ми помогну приликом мог наредног бављења том тематиком иако се то највероватније неће десити. Не желим да прекомерно експлоатишем једну добру идеју која је имала свој живот, пронашла своје место и утрла пут до многих људи. Не искључујем у потпуности могућност бављења том тематиком али само уколико неко покаже изразито и озбиљно интересовање за тако нешто. Самоиницијативно се сигурно нећу враћати тој идеји”, поручује Динић.

РТВ: Да ли планирате неке нове пројекте у скоријој будућности и какве?

“Да ће бити нових радова и пројеката могу са великом сигурношћу да обећам, али какви ће они бити, каквим ће се тематикама бавити и колико фреквентно, не бих умео да кажем. Тренутно у мом раду влада затишје јер сам сав свој креативни потенцијал усмерио ка приватном животу и улози “дуплог” родитеља у којој се од недавно налазим и у којој уживам више него у било којем фотографском пројекту”, закључује Динић.

rtv

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here