Дипломате и стручњаци за Балкан без великих очекивања од предстојећег берлинског скупа о региону

Поделите:

Саговорници Демостата искључују могућност да ће се “на столу” 29. априла наћи конкретан план за Kосово *Душан Јањић: Главни мотив домаћина, Немачке и Француске, јесте да пошаљу јасну поруку земљама Западног Балкана да им је место у ЕУ *Франц-Лотар Алтман: Очекујем јасне поруке Макрона и Меркел, али не и опипљиве резултате

Предстојеће “велико окупљање” лидера “западнобалканске шесторке у Берлину, под окриљем немачке канцеларке Ангеле Меркел и француског председника Емануела Макрона дипломате за Демостат незванично тумаче као одбијање Немачке и Француске да препусте Сједињеним Америчким Државама водећу улогу у решавању косовског проблема и других питања која се тичу будућности овог региона. Наши извори прецизирају да Немачка и САД имају различите приступе, јер је Немачка против “прекрајања” граница и размене територије као начина за расплитање “косовског чвора”, док САД подржавају и такве “рецепте”, вођене прагматичним принципом – да се што пре дође до споразума. Према њиховом мишљењу, Берлин и Париз, заправо, праве “рачун без крчмара” јер “најкрупнији проблеми” Балкана, пре свега косовско питање, не могу бити решени без активног учешћа Вашингтона, и “зеленог светла” Москве.

“Немачка се плаши да би било какво разграничење у случају Kосова довело до појачаних апетита за променом граница на Балкану, пре свега у БиХ”, констатују представници дипломатских кругова, који искључују могућност да ће се “на столу” у немачкој престоници на самиту 29. априла наћи конкретан план за коначни статус Kосова, иако се ових дана учестало помињао “сценарио” двоструког суверенитета – да Kосово задржи територијални интегритет, али да Србија ужива неки суверенитет над Србима на Kосову и над српским светињама.

Kао “реалнију опцију”, дипломате наводе да ће Меркел и Макрон “неким обећањима, али и давањем гаранција” настојати да подстакну актере у Београду и Приштини да се “покрену са мртве тачке и приближе споразуму”. У том контексту, наши саговорници помињу да је могућа најава убрзања европских интеграција (упркос противљењу већине Француза), немачких и француских инвестиција у Србији и на Kосову, “пре свега у инфраструктуру и изградњу аутопута од Ниша до Мердара и од Подујева до Приштине”.

“Циљ је да се Русија потисне из одлучивања о Kосову. Њена моћ на Западном Балкану је и даље велика, али, истовремено, губи позиције у овом региону, што се већ десило у последње време у Црној Гори, Северној Македонији и Грчкој. Зато Москва грчевито настоји да задржи утицај у БиХ преко Републике Српске, и у Србији. Русија настоји да утиче на ситуацију у Србији преко веза са људима из власти, преко одређених медија, цркве, странака и НВО. Најважнији циљ Русије јесте да успори пут Србије ка ЕУ и спречи улазак у НАТО. Због тога ће Руси, иако ће одржавати на највишем нивоу односе са српском влашћу, помагати све који су против евроатлантских интеграција, укључујући опозиционе или квазиопозиционе странке”, кажу западне дипломате.

Душан Јањић, председник Форума за етничке односе, коментарише за Демостат да је “у сваком случају” састанак у Берлину важан, пре свега, јер су тај скуп сазвале Немачка и Француска, “главни актери Европске уније”. Он напомиње да се ради о окупљању лидера Западног Балкана – представника Србије, Kосова, Албаније, Црне Горе, БиХ и Северне Македоније, иако се у нашој јавности стекао утисак да је тема искључиво Kосово.

– Учесници ће се, како то најчешће бива на састанцима таквог формата, окупити на радној вечери, али биће и “радних контаката” мимо тога. Главни мотив домаћина, Немачке и Француске, јесте да пошаљу јасну поруку земљама Западног Балкана да им је место у ЕУ, што је значајно, имајући у виду да имамо вишемесечни застој у дијалогу Београда и Приштине, и да је изречено низ критика на рачун Уније, не само из “уста” српских власти, већ и албанског премијера Едија Раме. Стога, Меркел и Макрон ће пренети учесницима да су региону потребни мир, повратак дијалогу и питати их да ли и даље њихове државе хоће у ЕУ, и, ако је одговор потврдан, зашто оне желе чланство у Унији. То је важно и за “финиш” кампање за изборе за Европски парламент, пре свега за немачку канцеларку, која је уложила много труда и енергије да се очува стабилност Балкана. Она ће, такође, поновити да “нема промене граница”, сматра саговорник Демостата.

Јањић очекује и да ће се у немачкој престоници говорити о “новом формату преговора о Kосову”, уз напомену да је “готово сигурно да неће бити никаквог конкретног папира о будућем споразуму на том скупу”. Kако објашњава, наредна фаза дијалога о Kосову истински ће почети тек након формирања новог сазива Европске комисије, на јесен, а до тада ће дијалогом, поред представника одлазеће бриселске администрације, руководити изасланици Немачке и САД.

Душан Јањић, такође, истиче да Немачка и Француска страхују од могућих сукоба у региону, нарочито на северу Kосова, због чега ће Меркел и Макрон пренети “западнобалканској шесторки” да је неопходно сачувати безбедност. Kао “потенцијалну претњу” очувању стабилности и он, попут дипломата, види Русију, “која има велики потенцијал да утиче на дестабилизацију ситуације на Западном Балкану.

Франц-Лотар Алтман, професор међународних односа на Универзитету у Букурешту, коментарише за Демостат да су Француска и Немачка најутицајнице земље ЕУ у “практично свим аспектима, укључујући питање проширења”.

– Развијено је осећање да Европска комисија покушава да покрене процес проширења, док су државе чланице ЕУ све невољније да у томе учествују, будући да су незадовољне темпом спровођења реформи и успостављања поверења у државама Западног Балкана. То се нарочито односи на Србију и Kосово, који ће бити главне теме берлинског састанка. Макрон и Меркел ће јасно ставити до знања представницима двеју држава да је крајње време да постигну свеобухватан споразум који ће де фацто значити узајамно признање. Они ће косовском премијеру Рамушу Харадинају рећи да ни Француска ни Немачка не подржавају таксе од сто одсто које је његова влада наметнула за робу из Србије и БиХ, док ће Вучића упозорити да понављање увредљиве и, чак, ратнохушкачке реторике, појединих представника српске власти, никако не доприноси процесу постизања споразума који би, на крају, требало да омогући обема странама да се придруже ЕУ. Дакле, очекујем јасне поруке Макрона и Меркел, али не и опипљиве резултате од берлинског сусрета. Упркос свему, можда би било од користи лидерима Западног Балкана да пажљиво саслушају оно што буде изговорено и да “прогутају” критике, закључује Алтман.

Марија Стојановић| Demostat

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here