ĐINĐIĆ JE GLAVOM PLATIO OVAJ PLAN ZA KOSOVO: Pogledajte dokumenta iz 2002

Podelite:

Šta je o Kosovu govorio bivši premijer Srbije Zoran Đinđić, ubijen pre 15 godina? Đinđić je predlagao niz rešenja, a u gotovo svim njegovim izjava se moglo čuti da se pitanje Kosova mora što pre rešiti.

U nekoliko svojih izjava o Kosovu sa početka 2003. Đinđić je žestoko kritikovao međunarodnu zajednicu, koja, kako kaže, “jedno govori, a drugo radi“.

Sistematski se eliminiše bilo kakva veza Srbije i Kosova i Metohije, od zakonodavstva, carinskog i poreskog sistema, do raspolaganja državnom imovinom i međunarodnog predstavljanja. Srbija niti sprovodi bilo kakve nadležnosti ili prava na Kosovu i Metohiji, niti je takvo što predviđeno u budućnosti. To su činjenice i one su neprihvatljive za Srbiju i suprotne su sa zvaničnim međunarodnim dokumentima”, naveo je Đinđić 19. januara 2003.

Đinđić je predlagao više rešenja, a u pismu tadašnjem britanskom premijeru Toniju Bleru je istakao da se pitanju Kosova mora pristupiti “bez odlaganja i na odgovarajućem nivou”, i ponudio sledeće opcije:

“Prva opcija je federalizacija u kojoj bi Albanci i Srbi imali sličan status kao Muslimani i Hrvati u BiH. Ovo rešenje bi omogućilo dovoljno garancije Srbima da uživaju svoja prava u skladu sa samoupravom na Kosovu. Ovakvo konstituisano Kosovo bi imalo asimetričan status u odnosu na Srbiju – više od pokrajine, manje od federalne jedinice. Druga opcija, u slučaju da prva ne uspe, ugledala bi se na Kipar, sa teritorijalnom demarkacijom, ali nepromenjenim granicama. U ovom slučaju, Srbi bi organizovali svoj politički život uglavnom u severnom Kosovu. Treća opcija u slučaju da ove dve ne uspeju, biće promena granica sporazumom. U tom slučaju, srpska nacionalna zajednica bi dobila svoj deo teritorije”, ističe Đinđić.

Na koji način je bivši premijer Srbije razmišljao o kosovskom problemu odlično se vidi iz dokumenata koje Kurir ekskluzivno obljavljuje. Reč je o tajnom izveštaju o stategiji za Kosovo i Meteohiju iz decembra 2002. koja je bila namenjena isključivo za ličnu upotrebu.

Na početku ovog dokumenta navodi se da se stvarni procesi na Kosovu odvijaju na način izrazito nepovoljan po Srbiju i njene interese, protivno Rezoluciji 1244. S tim u vezi, u dokumentu se navodi da bi Srbija trebalo da insistira na povratku srpskih vojnika i policajaca u Pokrajinu, i da zahteva da se izvrši revizija Ustavnog okvira.

Najvažniji zahtev Srbije prema ovoj strategiji jeste konstitutivnost srpske zajednice u poretku Kosova, koja bi se, kako je navedeno ogledala u nekoj vrsti federalizovanja KIM.

“Poslednji je trenutak da pokrenemo odlučnu akciju”, navodi se u ovoj Strategiji. Premijer Srbije Zoran Đinđić uskoro je međutim ubijen, a prema nekim mišljenjima, njegovoj smrti doprinela je i odlučnost da se što pre reši kosovsko pitanje.

Kurir

Podelite:

3 Komentari

  1. ……Kosmet je, za mene državni prioritet broj jedan. Status Kosova je, u stvari, status Srbije. Mi ne možemo da zaokružimo državnost Srbije dok ne znamo kakav je status Kosova i Metohije. Ja sam izabran da zastupam i branim interese Srbije. Svet mora da shvati da srpske demokrate, a i ja kao predsednik Vlade Srbije, posle dve godine, još ne možemo da kažemo šta je naša država. …… Stvari će početi suštinski da se menjaju tek kada međunarodna zajednica kaže: rešenje je u kompromisu koji traži Rezolucija 1244. …… Srbija nije pod protektoratom da bi iko mogao da joj nameće bilo koje rešenje za neki deo njene teritorije. ….

    Izračunajte koliko je Zoran živeo posle ovog intervjua…. Zaključite ko su njegove ubice… odnosno šta ga ubi. Ubi ga jaka reč! Vidite da li je ovaj zavet zapisan u programima njegovih naslednika i onih koji ga svojataju. Bilo bi dobro da sredstva javnog informisanja objave taj deo iz tih programa.

  2. Pok direktor TV Tijanić bio je dobro informisan,
    Tvrdio je da ima informaciju ko ga je streljao. Naveo je njihova imena u likovima iz njrgove blizine, iz Šilerove, da su streljanje organizovali englezi i austrijanci preko momaka u patikam, kao neki Čeda i Beba, da su u zzdnjem džepu farmerki nosili ogledalca.

  3. je ubijen jer nisu mogli svi iz Zemunskog klana da legalizuju svoje poslove kao Cume (kada su postavili bombu u Cumetov “Difens roud” tadasnji ministar policije, Mihajlovic, je izjavio da je to napad na drzavu, tada je drzava bila Cume, jer “Difens roud” obavlja strateski posao izgradnje puteva).Sto se tice KiM , kao sto vidimo, vlast sa KiM i Srbijom u celini, moze da radi sta hoce, za to se ne ubija, samo zbog privatnih biznisa.

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here