ДОБРИЦА ЋОСИЋ О ФЕНОМЕНУ ЂОКОВИЋ: Новак би могао да води државу

Поделите:

Добрицa Ћосић о феномену Ђоковић: Цело српство држи се за један тениски рекет. Волео бих да његово искуство буде заразно за нашу младеж, изгубљену у времену (1)

У РОМАНСИЈЕРСКОМ делу Добрице Ћосића појављује се разнородна галерија ликова, што стварних, што фикцијских: више од пет хиљада књижевних јунака, са мање или више назначеним својствима. Сељаци, ратници, војводе, краљеви, учитељи, јунаци, кукавице, уметници, политичари, филозофи, демагози, блуднице… И Историја као курветина. Име ове научне дисциплине Ћосић је увек писао великим почетним словом, наглашавајући у додатку да у Историји не постоји само једна истина.

“Историја је увек против малих и слабих”, казао је једном Ћосић кроз уста војводе Мишића у “Времену смрти”.

У мемоарско-дневничким записима, које је водио од 1951. године, и чији је само мањи део објављен, Ћосић, као темељни хроничар и аналитичар свог времена, детаљније је скицирао још око хиљаду портрета.

ЋОСИЋ је у свом обимном делу, романескном и мемоарском, извршио неку врсту билансирања историје српског народа од краја 19. до краја 20. века, делимично и с почетка трећег миленијума. Будуће време оцениће прецизније поузданост његових судова и показати да ли је ту неко неког изневерио.

Знајући како се Срби понашају према мртвим величинама, пажљиво је премеравао туђ и свој учинак. Написано и изговорено вишекратно је дотеривао и поправљао, смањујући тиме ризик да се о неког огреши. То важи и за разговоре које је водио са мном, током више од четири деценије. Вреди то и за његов тестамент, који је, осећајући телесну слабост, неколико пута мењао и допуњавао. Сматрао је дефинитивним само ону верзију коју је, 7. јуна 2003, оставио ћерки Ани, једином свом детету и свом “најважнијем делу”.

Међу многобројним Ћосићевим ликовима, никако да пронађем спортисту; узалудно је било тражити и какав згодан пасаж о спортском надметању. Више пута покушавао сам да извучем неки исказ на ове теме. Одбијао је, посебно није волео да говори о фудбалу.

РАЗГОВОР у коме Ћосић осећа да му стварно измичу пунији дани живота, вођен је почетком фебруара 2014. године, предвече, у његовом стану у Улици Драгослава Поповића на Палилули. Месец и по раније видели смо се, о Светом Николи, на слави код његове рођаке Верице Ћосић, на Чукарици. Били су присутни и Рале Зеленовић, директор Југословенске кинотеке, и др Тома Обрадовић, универзитетски професор. На моје велико инсистирање, иако нерадо, Ћосић је био пристао да говори на спортске теме, о Новаку Ђоковићу и поводом Новака Ђоковића. Управо је био окончан завршни мастерс турнир у Лондону, на коме је Новак у финалу лако и убедљиво савладао дотле неприкосновеног Рафаела Надала са 6:3 и 6:4.

Напољу је опет падао неки влажан снег.

– Пада као код Достојевског, у његовим “Записима из подземља”, ако се не варам – примећује Ћосић, док преврће странице свог дневника, писаног руком, у коме су неке од реченица о Новаку Ђоковићу, чији портрет жели да ми скицира.

– Да ли сте икад били на неком тениском мечу? – питам.

– Не, никада! Шта вам пада на памет! Тај спорт у Србији све доскора није био познат милионима људи, па ни мени. Знам само основне појмове, и главне играче, али ТВ преносе Новакових мечева не пропуштам – сем кад су у јако касним сатима. Видим да се за тенис сад код нас интересује и старо и младо, чак и наша кућна помоћница зна да наброји највеће Новакове победе. Новак је чудо, драгоценост наше новије повести. Преко њега, за Србију су чули и они који до јуче нису знали на ком континенту се налази наша мала и искрвављена земља. Искрвављена, али поносна, чему је немерљиво допринео и Новак Ђоковић. Он је наше искуство обогатио сазнањима која ће се морати детаљније проучавати. То није важно само за нас, већ и за поколења која долазе.

ПИТАМ га чиме је све, гледано из угла искусног писца и јавног делатника, Новак Ђоковић обогатио наше искуство, наше национално и културно памћење.

– Србима, који су као народ често у раскораку са својим могућностима, Новакове победе су мелем на отворену рану! Тако млад, а већ зрео! Једног дана могао би да води државу… Он показује да успех не изостаје ако најсложеније задатке поверимо најбољима, у сваком смислу те речи. Он је паметнији, дисциплинованији, одговорнији, самосвеснији, одлучнији и храбрији од других. Од нас, као и од оних са стране, који му траже слабо место и смишљају лукаве препреке. Волео бих да његово искуство буде заразно за нашу данашњу младеж, често неодлучну и помало изгубљену у времену. Новак показује како само знањем, талентом, стрпљењем, моралом, непрекидним радом на себи и храброшћу можемо да се носимо с препрекама. Памет и храброст, то је оно што нам недостаје. А Новак је и мудар, и упоран, и храбар. Што би рекли моји Моравци, има срце крупније од дулека!

novosti

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here