ДОДИК: Нема ништа од жичане ограде на граници са Србијом

Поделите:

Од идеје Дениса Звиздића да се, због миграната, постави жичана ограда на граници са Србијом нема ништа, каже српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ, Милорад Додик.

Чим је чуо шта је Звиздић изјавио због процјена да стиже досад највећи мигрантски талас, Додик је поручио и да је против слања Оружаних снага БиХ на додатно обезбјеђивање границе, што је и затражено. Када је ријеч о Републици Српској за безбједност ће се, каже Додик, побринути резервни састав полиције који ће убрзо добити МУП Републике Српске.

– На дијелове гдје је Република Српска одговорна на диспозицијама које то предвиђају закон и пропис, ми ћемо контролисати ситуацију, ми нисмо опредијељени да у Српској правимо кампове ни било шта друго, разумијемо да су ти мигранти у транзиту и да иду на најближе дестинације, у овом случају Бихаћ, да могу да пређу у ЕУ – каже Додик.

Власти Унско-санског кантона одавно тврде да се са нивоа заједничких институција заказало када је мигрантска криза у питању, а то тврде и стручњаци за безбједност. Вјерују да од почетка прилива мигранта није постојала жеља да се са тим проблемом озбиљно ухвати у коштац. Тако је, практично, БиХ постала једина земља у окружењу која није организовано спречавала нелегалан улазак миграната на своју територију.

– Потребно је само да се обезбиједи институционална сарадња на захтјевном нивоу, а иницијатива за такву сарадњу нису дошле на вријеме од надлежних органа и институција из БиХ, чији је основни задатак био да брину о безбједности граница и обезбјеђивање да граница не буде проходна, истиче Слободан Жупљанин, декан Факултета за безбједност и заштиту.

Да је граница и те како проходна, најбоље знају у Унско-санском кантону. Траже да у року од мјесец дана мигранти буду измјештени из прихватних центара „Бира“ и „Мирал“ и да се они затворе. На те захтјеве нико им није одговорио.

Какав је однос према том проблему говори и податак да је сједница Парламента БиХ прекинута због недостатка кворума баш када је требало да буде ријечи о најавама да пристиже највећи број миграната до сада. За то вријеме, у Унско-санском кантону страхују због здравствене ситуације али и нарушене безбједности јер број кривичних дјела која чине мигранти расте.

– Од јануара до марта, легитимисано је 6.600 миграната а извршена су 79 кривична дјела и на стотине прекршајних дјела који су починили мигранти – каже Мустафа Ружнић, премијер УСК.

– Основни закључак треба да буду само да се спроводи закон само да државне институције које су по закону и Уставу надлежне за то да се баве с тим да управљају кризом. Мигранти су дошли рутом Турске, Грчке, Србије и само је у БиХ све спало на један мали град – истиче Шухрет Фазлић, градоначелник Бихаћа.

Уколико Грчка отвори границе и пусти на десетине хиљада миграната, БиХ ће тек да буде у проблему. Процјене говоре да ако само трећина оних који су тренутно у Грчкој крене према ЕУ преко БиХ, овдје може да се очекује око 25 хиљада миграната. Ни са ових близу четири хиљаде, колико их је тренутно у БиХ, надлежни са нивоа заједничких институција не могу да се изборе.

РТРС
Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here