Додик: Неприхватљиво да Србин иде на обележавање „Олује“

Поделите:

Српски члан Председништва БиХ Милорад Додик изјавио је да је неприхватљиво да представник Срба присуствује обележавању хрватске војно-полицијске акције „Олуја“, оцењујући да би то било некоректно према српским жртвама у Хрватској.

„Ако било који Србин оде тамо у име српске заједнице, онда он томе даје легитимитет. То је неприхватљиво и мислим да се то неће догодити“, рекао је Додик новинарима у Хашанима.

Додик је, након што је хрватски премијер Андреј Пленковић изјавио да ће потпредседник владе из СДСС-а Борис Милошевић присуствовати обележавању 25. годишњице „Олује“ у Книну, рекао да није информисан да је то дефинитивно.

Он је казао да је за њега немогуће да представник Срба присуствује обележавању те војно-полицијске акције и нагласио да је против тога.

Додик је оценио и да није коректно од власти у Хрватској да тако нешто траже нити је коректно од било којег Србина да оде на такво место, преноси РТРС.

Он је истакао да је ту реч о прогону, егзодусу, етничком чишћењу и убијању жена и деце, не само на простору Хрватске, него и на Петровачкој цести и многим другим местима.

Подсетимо, хрватски премијер изјавио је синоћ да ће потпредседник владе из СДСС-а Борис Милошевић присуствовати обележавању 25. годишњице војне акције Олуја у Книну, а да ће министар хрватских бранитеља Томо Медвед отићи у Груборе.

Поделите:

2 Коментари

  1. Тако је, Председниче. Србин да иде на прославу Олује?! Па то је лудило. Срамно је и помислити на то. То је гњида а не човек, ако оде. Понизиће цело српство. Стићи ће га страшна казна, прогониће га сени поклане нејачи и Српчади. То Србин???!!!! Бљак, да човек поврати! То може да уради само због свог дупе*а, а никако наводно због положаја Срба. Треба га спречити или изопштити из српства. Можда да се огласи Патријарх, само да се спречи тај монструозни чин? По мени, ово би била најстрашнија издаја..

  2. Пример Бориса Милошевића тзв. „представника“ српске мањине у Хрватској, доказује нам у какав амбис може да се спусти један дух у служби србофобичних структура у Хрватској републици.

    С правом је хрватски публициста др Винко Кришковић рекао да су Хрвати неспособни за демократију у својој књизи коју је објавио под насловом „Докле смо дошли“, где дословно стоји:

    “Хрвати су изабрали догматско-идеолошку секташку вербалну опозицију. Овај тип опозицијске борбе практиковали су у својој историји Хрвати. Оружја борбе била су им: декларације, резолуције, негације, протести и ограде. Овај тип политичке борбе ударио је печат на њихов менталитет… Ми смо Хрвати политику догматизовали и зато смо интрасигентни и неспособни за демократију…” (Види: Др Винко Кришковић, Докле смо дошли? Загреб, 1925).

    Полазећи од чињенице да је данашња Хрватска масонски, англо-америчко-интермаријумски и коминтерновски пројекат, као што је то била Павлова Бановина Хрватска, која је постала држава у држави , као и Брозова Република Хрватска.
    Такође, не треба сумњати да се европски и амерички тријалисти-империјалисти неће одрећи својих планова и намера на Балкану , да ће и даље подржавати Хрвате и да ће и даље држати Србе под окупацијом до коначног уништења. То је постало јасно и генералу Михаиловићу 1943. године, да ће Енглези подржати и подићи великохрватску србофобичну комунистичко-коминтерновску клику Јосипа Броза Тита, као што су подржали и подигли Анту Павелића 1926. године и да ће одбацити и присилити незрелог краља Петра Другог, да пристане на тзв. немесничку владу Ивана Шубашића (1), зато је послао телеграм Председништву владе под бројем 208 од 25 новембра 1943. године, у којем стоји:

    “…Међутим, ми сада откривамо да Енглези свесно и са рачуном раде на формирању хрватског блока, у који треба да уђу све Павелићеве усташе и домобрани наоружани од Немаца и све комунистичке снаге, које они наоружавају, или помажу да се наоружају преко Италијана.

    Доказ за ово је дивизија ‘Венеција’ чије су нам наоружање спречили Енглези преко пуковника Белија, а комунистима омогућили да до овог наоружања дођу. Цео овај блок имао би форму комунистичку, или како они кажу партизанску, ради легитимације пред савезницима… Подручје овог блока Енглези су определили источно све до Дрине, т.ј. потпуно у границама Павелићеве Хрватске. Нас због тога присиљавају да се одрекнемо сваке активности на овом Павелићевом подручју. Да би у томе успели, Енглези траже још и више, оглашујући Црну Гору и Санџак као подручје комунистичко, а ове две области служе им као база комунистичког напада на Србију…

    План је паклени, понављам, паклени. Ми га тачно осећамо и видимо. Све мере противу овог предузимамо. За доказ овог су наше снаге на западу све до реке Уне, понављам до реке Уне, Динаре и Велебита и наша акција у Славонији и Словеначкој…

    Стварање хрватско-усташко-комунистичког блока, комунисти ће у своје редове увући Павелићеве усташке јединице и са малим изузетком домобране… Енглеском политиком, као што видимо, на помолу је стварање два фронта који ће се неминовно сударити оружаним снагама. Будите уверени да Енглези раде свесно и са рачуном…

    Међутим, како њихова спољна политика тако и њихова пропаганда потпуно су у складу и раде да постигну горе изложени циљ. НИСМО СИГУРНИ ДА ОНИ ЖЕЛЕ ЈУГОСЛАВИЈУ, а ако је желе, они хоће да у њој федеративна хрватска – католичка јединица и федеративна католичка словеначка јединица буду што веће и јаче, зато да Енглеској буду вечито захвалне и вечито потчињене.

    Ово је преглед садашње ситуације у земљи, која није тренутна. Молим Вас да по овоме упозорите Њ. В. Краља и само Претседника владе и г. Ђоновића. Ђенерал Михаиловић“. (Види: Влада Владисављевић, Од монархије на републику, Св. прва: “Звоно на узбуну”, Paris, France, 1980, стр. 77-78).

    Узгред, у овом контексту вредно је указати на тзв. “Споразум” Цветковић-Мачек 1939. године и на књигу др Данила Грегорића коју је објавио под насловом „Самоубиство Југославије“, где између осталог, стоји:

    „И Лондон је ту помогао. Хрватски масони добијају наређење: одмах склопите мир са Београдом. Наредба са највишег места. А и српски исто тако. Са наређењем да попусте у свима стварима, само не у спољњој политици, – јер та политика мора да буде чврсто у поузданим рукама са масонског гледишта…

    Си, си! Масонска ствар, цели ваш споразум. Ето, молим, ко је први долазио у Београд код Кнеза као Мачеков изасланик, још пре споразума? Масон Шубашић. Ко постаје српски експерт за формулисање споразума? Масон Константиновић. Ко преговара са хрватске стране? Масон Шутеј. Ко удешава састанке између Мачека и Цветковића? Масон Михаљџић. Ко постаје први хрватски бан? Масон Шубашић…“ (Види: Др Данило Грегорић,
    Самоубиство Југославије – Последњи чин југословенске трагедије, Београд, 1942, стр.75-76).

    Треба посебно потсетити Србе масоне- англофиле да је масон Черчил назвао србски народ „мрским србским свињарима“ – “hated pigfarmers of Serbia” ( Види: Winston S. Churchill, The unknown war – The eastern front, 1914-1917, London, 1931). Донео је и судбоносну одлуку да подржи комунисте у току Другог св. рата и да ликвидира монархисте и генерала Михаиловића.

    Ради историјске истине, ваља рећо да је масон Черчил уочи Савезничке конференције у Техерану 1943. године рекао масону Боћидару Пурићу, претседнику Југословенске пучистичке владе „да у Европи постоје два империјализма, пруски и српски, које треба згазити…“ (Види: Др Вукашин Перовић, Енциклопедијски и политички коментар геноцида – Прва четничка енциклопедија, Књ. 1, Св. 3, Минхен, 1973, стр. 208).

    Такође, имајући у виду, да је енглески историчар, члан Модлин Колеџа, професор Тејлор (А. Ј. P. Taylor) објавио књигу под насловом “Други светски рат…” (The Second World War, an illustrated History) у којој дословно стоји:

    „До краја 1944. године сав могући материјал дотуран је само Титу. Подизање Тита је чисто британска авантура и данашња Југославија је британска творевина…“ (Види: A.J.P. Taylor, The Second World War, an illustrated History, London, 1975, стр. 178).

    (1) У одговору на Стаљиново питање о Југославији, Черчил је непосредно пред конференцију на Јалти, рекао да „краљ Петар нема избора и да је био наговорен, или што више присиљен, да пристане на намесништво…“ – “…Again King Peter was given no choice… had been persuaded, or even forced, to agree to a regency…” (Види: Hamilton Fish Armstrong, Tito and goliath, New York, 1951, стр. 43; Edward R. Stettinius, Jr., Roosevelt and the Russians: the Yalta Conference, New York: Doubleday, 1949, стр. 217; Војислав Павловић, Од монархије на републику, Београд-Бања Лука, 1998).

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here