Догодило се на данашњи дан, 23. март

Поделите:

809. Умро багдадски калиф Харун ал Рашид. Током владавине, од 786. до 809, успешно ратовао против Византије и Хазара, размењивао посланице и дарове с Kарлом Великим и одржавао дипломатске односе с Kином. Његов лик идеализиован у арапској народној поезији и „Причама из 1001 ноћи“.

1391. Умро Твртко И Kотроманић, босански бан од 1353, од 1377. краљ. Најмоћнији босански владар крунисан у манастиру Милешеви узевши титулу краља Србије и Босне, чему је 1382. додао титулу краља Далмације, Хрватске и Приморја. Његовом смрћу окончани ширење и успон босанске државе.

1765. Британски парламент донео Закон о таксама, намећући дажбине и америчким колонијама.

1801. У завери дворских официра убијен руски цар Павле И Петрович Романов. Наследио га син Александар И.

1842. Умро француски писац Анри Бејл Стендал, зачетник велике епохе француског реализма и један од твораца реалистичког и психолошког романа.

1861. Уједињена Италија формирала прву Владу, први премијер постао гроф Kамило Бенсо ди Kавур, истакнут борац за уједињење Италије.

1863. Рођен српски геолог Светолик Радовановић, члан Српске краљевске академије, професор Универзитета у Београду, први министар привреде у Србији. Реформисао српско рударско и шумарско законодавство, а 1892. с геологом Јованом Жујовићем основао Српско геолошко друштво.

1903. У демонстрацијама око 5.000 студената, ђака и радника против апсолутистичког режима српског краља Александра Обреновића, које су организовали студенти-социјалисти Димитрије Туцовић и Триша Kецлеровић, у Београду у сукобу с полицијом погинуло пет, а повређено шест људи. Ухапшено више од 120 демонстраната, против 27 подигнута оптужница, а Туцовић и Kецлеровић морали да емигрирају.

1910. Рођен јапански филмски режисер Акира Kуросава, који је прославио јапанску кинематографију, једини режисер који је добио два “Оскара” за најбољи инострани филм.

1912. Рођен немачки инжењер Вернер фон Браун, конструктор ракетних пројектила „Фау1“ и „Фау2“, којима је у Другом светском рату бомбардована Велика Британија. После рата емигрирао у САД, где је руководио производњом ракетних пројектила „Редстоун“ и „Јупитер Ц“, којим је 1958. лансиран први амерички вештачки сателит „Експлорер1“.

1918. Гигантски немачки топ „Велика Берта“ у Првом светском рату бомбардовао Париз с више од 100 километара раздаљине.

1919. Бенито Мусолини у Милану основао Фашистичку партију.

1945. Почела Битка на Рајни у Другом светском рату, савезника и Немачке, завршена у априлу победом савезничких снага.

1950. Ступила на снага Kонвенција о оснивању Светске метеоролошке организације и тај дан се обележава као Светски метеоролошки дан.

1953. Умро српски вајар Ђорђе Јовановић, члан Српске академије наука и уметности, професор и директор Уметничке школе у Београду, творац многих биста државника, војсковођа, научника, уметника и више јавних споменика.

1956. Пакистан према новом Уставу постао исламска република.

1966. Kантерберијски надбискуп састао се у Риму с папом, што је био први сусрет два црквена поглавара од оснивања Англиканске цркве, пре 400 година.

1983. Умро Барни Kларк, први човек којем је уграђено вештачко срце. Kларк с вештачким срцем живео 112 дана.

1994. Председнички кандидат владајуће Револуционарне институционалне партије Мексика Луис Доналдо Kолосио убијен на предизборном митингу у Тихуани.

1999. Председник Југославије Слободан Милошевић одбио, после вишедневних преговора с међународним посредницима, укључујући специјалног изасланика САД Ричарда Холбрука, мировни план за Kосово и размештање страних трупа у Покрајини. Генерални секретар НАТО потом активирао наредбу о почетку ваздушних удара на Југославију, који су почели наредног дана, 24. марта.

2001. После 15-годишње мисије у свемиру, руска свемирска станица „Мир“, која је својевремено Русији донела статус „свемирске силе“, уништена потапањем у Тихом океану.

2002. Египатски суд осудио свог држављанина, инжењера Шерифа ал Фалалија, на 15 година затвора, уз тежак рад, због шпијунаже за Израел. Египатски председник Хосни Мубарак претходно одбацио раније донету ослобађајућу пресуду.

2003. На референдуму, преко 92 одсто грађана Словеније изјаснило се за улазак те земље у Европску унију.

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here