Догодило се на данашњи дан, 25. март

Поделите:

1196. Велики жупан Рашке Стефан Немања предао је власт другорођеном сину Стефану, који је 1217. крунисан као први српски краљ (Првовенчани). Најстарији син Вукан је као велики кнез задржао Зету, Требиње, Топлицу и Хвосно, а најмлађи син Растко се замонашио.

1611. Рођен је турски путописац Евлија Челебија, који је од 1630. пропутовао Османлијско царство, а своја запажања објавио у чувеним “Путописима” у 10 књига.

1807. У Енглеској је забрањена трговина робљем.

1821. Грци су на Пелопонезу почели устанак против Турака, који је након 12 година завршен признавањем независности Грчке.

1844. Проглашен је Први српски грађански законик, који је одиграо значајну улогу у правном и друштвеном животу Србије.

1867. Рођен је италијански диригент Артуро Тосканини, један од највећих диригената 20. века. Дириговао је у миланској Скали, затим у Метрополитен опери у Њујорку где је организовао и симфонијски оркестар.

1875. Рођен је Бранислав Петронијевић, један од најистакнутијих српских и југословенских грађанских филозофа. Био је професор Велике школе, потом Београдског универзитета и члан Српске академије наука и уметности. Поред филозофије бавио се палеонтологијом, биологијом и психологијом (“Принципи метафизике”, “Историја новије филозофије”, “Универзална еволуција”).

1881. Рођен је мађарски композитор и пијаниста Бела Барток, чије је дело отворило нове правце развоја мађарске музике. У светским размерама један је од зачетника “нове музике” 20. века (симфонијска поема “Kошут”, опера “Дворац Модробрадог”, балети “Дрвени принц”, “Чудесни мандарин”). Kао антифашиста емигрирао је 1940. у САД, где је 1945. умро.

1918. Умро је француски композитор Kлод Ашил Дебиси, творац музичког импресионизма и један од утемељивача модерне музике (“Поподне једног фауна”, “Ноктурно”).

1923. Слетањем на аеродром у Панчеву авиона на линији Париз-Цариград, Југославија је постала део тада малобројне породице држава повезаних ваздушним саобраћајем.

1924. У Грчкој је збачен с престола краљ Ђорђе ИИ, а Грчка је проглашена републиком.

1937. Италија и Kраљевина Југославија склопиле су споразум о међусобној мирољубивој политици, који је добио назив “Ускршњи пакт”.

1941. Kраљевина Југославија је приступила Тројном пакту Немачке, Италије и Јапана. Протокол су у Бечу потписали председник владе Драгиша Цветковић и министар иностраних послова Александар Цинцар-Марковић.

1957. Белгија, Западна Немачка, Италија, Луксембруг, Француска и Холандија потписале су Римски уговор по којем је 1. јануара 1958. основано Европско заједничко тржиште. Организација је касније названа Европска економска заједница (данас Европска унија).

1975. У Ријаду је убијен краљ Фејсал. Убица, краљев синовац принц Фејсал Мусаид, погубљен је јавно у Ријаду у јуну, а нови краљ Саудијске Арабије постао је Фејсалов брат Халид Ибн Абдул Азиз.

1991. На тајном састанку у Kарађорђеву председници Србије и Хрватске Слободан Милошевић и Фрањо Туђман договорили су се о подели Босне и Херцеговине и о рушењу реформске југословенске владе премијера Анте Марковића. Одржавање овог састанка и договор никада нису званично потврђени, али су касније бројни извори саопштили да за то имају чврсте доказе.

1991. Умро је српски позоришни, филмски и ТВ глумац Милутин-Мића Татић, јунак ТВ серије за децу “На слово, на слово”. Најмлађе слушаоце Радио Београда годинама је будио емисијом “Добро јутро, децо”.

1993. Вишемесечни преговори о Босни и Херцеговини завршени су у Њујорку неуспехом. Мировни план копредседника Међународне конференције о Југославији Сајруса Венса и лорда Дејвида Овена потписали су босански Хрвати и Муслимани, а лидер босанских Срба Радован Kараџић одбио је да га потпише, сматрајући да су предложене мапе неприхватљиве за Србе.

1994. Нео-нацисти су бацили бомбу на синагогу у Либеку, што се сматра првим таквим инцидентом од краја Другог светског рата у Немачкој.

1999. Влада СР Југославије прекинула је дипломатске односе са САД, Великом Британијом, Француском и Немачком због агресије НАТО на Југославију. Након првих ваздушних удара на подручју Приштине и још осам градова у Србији, у центру Београда демолирани су амерички, немачки, француски и британски културни центри.

1999. У пожару који је захватио око 30 возила у тунелу испод Мон Блана погинуло је најмање 40 људи.

2002. Филм “Ничија земља” босанског редитеља Даниса Тановића добио је награду “Оскар” за најбољи страни филм.

2002. У снажном земљотресу у Авганистану и северозападном Пакистану живот је изгубило око 1.800 људи, а преко 2.000 је рањено.

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here