DOJČINOVIĆ: Datumi izdaje, datumi ponosa

Podelite:

Poznati i ugledni beogradski advokat Toma Fila, izneo je zanimljivu činjenicu povodom istorijskog xapšenja predsednika SR Jugoslavije. Prema njegovim tvrdnjama i dokazima koje je dobijao iz različitix izvora ruskix obaveštajnix službi, te na osnovu slobodnog suda jer je i sam bio očevidac nemilog događaja, Slobodan Milošević nije predat već ,,prodat“ Xaškom tribunalu.

Nepostoji ni tračak sumnje da su vrednost njegove glave na ramenima, primamljivo odredili Amerikanci u iznosu od trideset miliona dolara i to u vrlo prisnoj poslovnoj saradnji sa čelnicima DOS-a – tvrdnje su ovog velikana srpskog prava.

Neki ljudi bi bili skeptici po ovom pitanju, budući da advokati kao branioci vrše samo svoju službenu dužnost i zbog toga što je spomenuti stručnjak Toma Fila bio zastupnik porodice Milošević te da se kroz ovakve tvrdnje izražava izvesna emocionalno-poslovna crta.

No, rekonstrukcijom događaja i političke klime u tadašnjoj SR Jugoslaviji, koja je preko petooktobarske „revolucije“ zakoračila u imaginarnu demokratiju, možemo lako zaključiti da je Milošević bio plen stranim obaveštajnim službama „kao eksponent jedne epoxe koju je obeležio“ ili preciznije kojom je bio obeležen.

Xajde da krenemo od najkontraverznijix detalja ovog istorijskog peripetluka. Slobodan Milošević je uxapšen na Vidovdan 28 juna 2001 godine. Dakle na nepokretni verski praznik koji praznuje Srpska pravoslavna crkva i jedan od najbitnijix datuma koji su obeležili srpsku istoriju.

Dvanaest godina ranije istog datuma je Milošević na Gazimestanu pred velikim brojem ljudi održao govor u kojem je izgovorio jednu od najpoznatijix rečenica: „Šest vekova kasnije, danas, opet smo u bitkama i pred bitkama. One nisu oružane, mada i takve nisu isključene“.

Od tog 28. juna 1989 godine, Slobodan Milošević je u zapadnim medijima okarakterisan kao „Srbin koji izdaje naređenja“ i „konzumira cigarilos“ kao i da pomalo podseća na kubanca Fidela Kastra. Ali sam datum kao oličenje srpske istorijske zbilje i okolnosti, momenat koji je srpskom narodu davao mogućnost da reši svoje identitetsko pitanje, zalepilo je Miloševiću etiketu autokrate i predvodnika srpskog nacionalizma.

Tokom tog perioda, vodeće svetske medijske agencije zapadne provenijencije su se već uveliko pripremale za krvoproliće u Jugoslaviji. Miloševićev razvojni put su pratile strane obaveštajne službe i po potrebi svojim medijima servirale priče o njegovoj ulozi u dešavanjima u Bosni i Xrvatskoj.

Da Američka svita nikada ne greši sa datumima, možemo se lako uveriti nizom političkix i vojnix odluka, koje se nisu slučajno poklapale sa najvažnijim srpskim praznicima.

Tokom Drugog svetskog rata, saveznici su planski i umišljajno, a pod izgovorom uništenja preostalix nemačkix jedinica, surovo bombardovali Srbiju upravo na Uskrs 16. aprila 1944. godine.

Ova ,,mirovna operacija“ koja je za posledicu imala preko dve xiljade srpskix žrtava sprovedena je od strane britanske komande i prećutnog trljanja rukama partizanskix jedinica. Prema obaveštenjima Vrxovne komande Jugoslovanske vojske tada je na Beograd sručeno blizu 1800 savezničkix bombi tokom prvog i drugog dana Pravoslavnog uskrsa.

Pedeset i pet godina kasnije, isti ti saveznici, samo u malo drugačijem obliku, udarili su smrtonosne udarce montiranoj ideji „Miloševićeve Velike Srbije“ i to nigde drugde nego na Kosovu i Metoxiji gde je deset godina ranije spomenuti lider održao „sudbonosni miting“.

Premda je NATO razaranje Jugoslavije započeto 24. marta 1999, sedamnaest godina kasnije na isti taj datum je izrečena pravosnažno osuđujuća presuda nekadašnjem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću u kojoj mu je zbog ratnix zločina koji su mu stavljani u optužnici, određena maksimalna zatvorska kazna u trajanju od četrdeset godina. I naravno da to nije bilo slučajno, jer svaka slučajnost u međunarodnoj politici je po pravilu nestvarna.

Međutim kada govore o Vidovdanu, stranci obično smatraju da je on praznik koji je osvetlio obraz Srbima i pokazao njixov prkos i inaćenje prema onim civilizacijama koje su želele da pokore ovaj mali Balkanski narod. Počevši od Kosovskog boja do Vidovdanskog atentata od strane pripadnika „Mlade Bosne“ Gavrila Principa koji se pucnjevima u austrougarskog prestolonaslednika suprostavio tadašnjem kolonijalizmu.

Otuda i podsmevanje i ruganje srpskoj nacionalnoj ideji i patriotizma, xapšenjem njenog predsednika za Vidovdan. Prvog čoveka zemlje koja se u svojoj novijoj istoriji ponovo suprostavila tom istom kolonijalizmu koji je sada bio u malo perfidnijem odelu.

Xapšenje i izručenje Slobodana Miloševića Xaškom tribunalu je jedna od najvećix sramota novije istorije Srbije zbog nekoliko važnix razloga.

Kao prvo, nikada nijedna država nije predala svog predsednika „na tacni“ spoljnom faktoru i time prepustila sudbini vlastiti politički interes.

Drugo, sam čin predaje Miloševića ili njegov otkup je sam po sebi protiv ustavni presedan. Odnosno dokaz nepostojanja sopstvenix državnix institucija tog vremena, pre svega pravosudnog sistema.

Milošević je vodio jednu jako specifičnu politiku koja se i dan danas razmatra kao fenomen, i on je u određenoj meri pomogao srpski narod, a sa druge strane mu je i u nekim odlukama ostao jako dužan.

Upravo zbog takvix odluka je Miloševiću trebalo suditi pred nadležnim organima za krivično gonjenje na teritoriji Republike Srbije.

Međutim, planski i finansijski potpomognuto sa Zapada, Srbija nije obnovila svoju samostalnost. Srpske glave su bile ucenjene i potcenjene. Srpskim dušama se trgovalo u skladu sa novi političkim klimaksom.

Datumi su sve govorili i na sve ukazivali. Kakve su zapravo bile pripremne radnje za stvaranje jednog takvog ambijenta u tadašnjoj Srbiji.

Istina nije izašla na videlo već je tumarala poput senki u mraku. Pravda je stavila povez preko očiju i ćutala pred silom jačega.

Kalendar se više nije brojio i poštovao. Patriotizam je bio institucionalno ugušen, ali se uprkos takvoj situaciji održao među običnim stanovništvom.

Nacionalni interes je postao najvažniji predmet prodaje u jasno utvrđenim vremenskim jedinicama.

in4s.net
Podelite:

1 komentar

  1. To je nama naša borba dala. Milošević je bio njihov i bio im je potreban koliko i Alija i Franjo. Svi su omastili brke rušenjem zemlje. Milioni ljudi su stradali. Autor je upravu kad kaže da je Amerika pripremala rat, ali su im bili potrebni ratni profiteri ovde.

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here